Почели су скромно, са 5.000 ружа, али се број садница из године у годину повећавао, онако како је то тржиште захтевало. Сада имају 55.000 ружа и 15.000 ружа стаблашица
Прво место у категорији асортиман ружа, на овогодишњим 29. Ружама Липолиста оствојио је расадник Ивановић из Синошевића. Раде и Биљана, иако живе на Летњиковцу, одлучили су да производњу цвећа подигну у Радовом родном селу. Почели су скромно, са 5.000 ружа, али се број садница из године у годину повећавао, онако како је то тржиште захтевало. Сада имају 55.000 ружа и 15.000 ружа стаблашица.
Стаблашице су последњих година најпопуларније. Ивановићи имају беле, црвене, жуте, розе, двобојне... Почели су да их калеме пре неких осам година.
-Трудимо се да испуњавамо жеље купаца, па неке руже производимо и по наруџбини. Калемимо две боје онако како већи купци желе, а ове године су тражили и три, тако да ћемо испоштовати и то, наводи Раде.
Фото: "Глас Подриња"
Могу се похвалити и широким асортиманом класичних ружа, које имају од минијатурних, многоцветних, чајевки, пузавица, грмоликих, па до оних које се користе за слатко и сок.
-Имамо четири врсте конзумних ружа за производњу сока и слатког, две розе, једну белу и једну црвену. Купци највише траже мирисну ружу на стаблу дaбл дилајт, а од боја је увек најпопуларнија класика – црвена. Ипак све зависи од укуса купца, тако да некада имамо и веће поруџбине ружа других боја, наводи Раде.
Иако су бројни фестивали и манифестације у Србији где би расадним имао прилику да се појави, Ивановићи одлазе само на Руже Липолиста. Победа на овогодишњем фестивалу имала је морални значај у години која је због временских прилика за произвођаче ружа била изузетно тешка. Међутим, не може се занемарити ни онај практичан значај, победа као најбоља препорука купцима. -Не идемо на друге манифестације због тога што су руже специфичне, поготову стаблашице. Незгодно их је понети, треба их посебно гајити у саксији. Засадимо у саксије како бисмо имали за сајам, али људи дођу и желе да купе баш те. Након Ружа Липолиста јавља нам се доста људи. Медијски је добро испраћено и купци су нас препознали као добре произвођаче, каже Раде Ивановић.
Ивановићи од овог посла сада пристојно живе, али није увек било лако. Обоје дипломирани технолози радили су у Зоркиној „Заштити биља“. Није их заобишла судбина осталих радника. Требало је издржавати два студента, те су тако почели да траже додатне изворе прихода.
-Имали смо засад крушки, брескви, грожђе, пчеле. Међутим, од 2000 смо почели са садњом ружа и убрзо све друго ставили у други план. Показало се да је ово, не само најисплативији, него и најлепши посао.
Фото: "Глас Подриња"
Руже Ивановића красе дворишта широм Србије. Продају их преко велепродаја и пољопривредних апотека, али и сваком ко наручи директно од њих шаљу брзом поштом, па макар и само једну садницу. Имају свој сајт на интернету, а управо сада је право време да се руже резервишу за јесен када се саде.
-Радимо нас двоје и син када стигне помаже, а имамо и десетак радника. Проблем је пронаћи радну снагу, поготову ону која зна да ради овај посао. Треба људе прво научити како шта да раде, тако да имамо екипу са којом радимо већ дуже време. Треба калемити руже, али и постављати коље, посадити подлогу, стабло се калеми једном, идуће године круне, скидају се избојнице са стабала. Практично, око ружа посла има током целе године, више или мање. Највише је посла у јулу када је калемљење, наводи Раде.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
