Константан напредак до међународног звања. У биографији више међународних мечева. Подршка искуснијих кључна на старту каријере. Потребна психичка стабичност и изванредна физичка спрема. Грешке могу бити најбољи учитељи
Данило Петковић је вероучитељ, дипломац Богословског факултета, просветни радник, међутим на странице вашег и нашег листа довела га је недовољно позната уникатност. Шабац није град без кошаркашке традиције, није ни прва асоцијација на наш трофејни спорт, међутим Данило чини да Шабац буде и на међународној кошаркашкој мапи, као међународни ФИБА судија. Савестан просветни радник припрема студиозно час, а за савесног арбитра период на паркету је само завршна фаза припреме.
-Као што екипа скаутира свог наредног ривала, тако се и ми припремамо за дуел који нам је делегиран. Гледамо претходне дуеле екипа, посматрамо детаље у игри и понашању играча, детектујемо карактеристике и са тим знањем долазимо на утакмицу. Наравно, увек постоје изненађења – предочава нам Данило Петковић на почетку разговора о свом путу ка титули међународног ФИБА судије.
Фото: KLS.rs
Крајем прошлог и почетком овог века није било тешко заволети кошарку. Свако ко је гледао: Ђорђевића, Даниловића, Дивца, Стојаковића, Бодирогу, Шћепановића пожелео је да и сам упути лопту ка импровизованом обручу. Свака лопта је постала кошаркашка, а сваки круг кош. Рођен 1993. Данило је сведочио свим успесима уз мале екране.
-Радовали смо се сваком великом такмичењу, јер смо знали да имамо велемајсторе на паркету, чекали смо касне сате да гледамо НБА, посебно Сакраменто и кошарка је била део наших живота. Тренирао сам у млађим категоријама, без неких посебних достигнућа, а након завршене основне школе следио је пресељај у Београд – сећа се Данило који је прве кораке у суђењу направио управо у престоници.
-Нисам више тренирао кошарку, али сам је једнако волео. Познаник ми је препоручио суђење, односно предложио да покушам у том позиву. Иницијални тест сам урадио без грешке, а и пре тога ме је привлачио судијски позив у најдражем спорту.
Први меч је судио у млађим категоријама 2012. године, напредујући постепено, а опет константно у наредних 12 година када је достигао звање међународног ФИБА судије, а иако је тек закорачио у четврту деценију живота, већ у биографији има арбитрирање на мечевима репрезентације и на међународним такмичењима, конкретно Евро купу за кошаркашице.
-Напредак у суђењу је процес, стално усавршавање, константан рад на себи. Велику захвалност дугујем нашем чувеном судији Драгославу Љуци, данас нажалост покојном који ми је од старта био велика подршка, као и искуснијим колегама чија подршка је важна посебно на почетку каријере. Кошарка се, попут других спортова мења, постаје бржа, други квалитети долазе до изражаја у односу на ранији период. То вуче и промене у начину суђења.
Фото: KLS.rs
-Кошаркаши су врхунске атлете, поседују невероватне физичке предиспозиције и ми морамо да их испратимо на прави начин. Редовно полажемо физичке тестове специјализоване за суђење, постоје захтеви физичког изгледа, обим стомака не може да буде већи од обима груди. Можда то некоме делује претерано, али морамо да будемо у одличној форми, јер не само да морамо да испратимо брзином и кретањем учеснике утакмице, већ да имамо и у тим тренуцима довољно концентрације како би уочили недозвољене контакте и донели исправну одлуку.
Кошеви и промашаји су саставни део игре кошаркашица и кошаркаша, једнако као што су добре и лоше одлуке судија. Грешка може да буде тег који вуче на доле или подстрек за напредак.
-Не постоје арбитри који не праве грешке и сви пролазимо кроз успоне и падове. Оно што детерминише одлуку деси се у тренутку и ми морамо да одлучимо. Свако ће донети, не једну, него неколико погрешних одлука, добијао сам и похвале и казне, као и сви. Било је утакмица где сам се осећао поносним начином на који сам делио правду и других где сам себи био највећи критичар. Оно што је најважније да ме не пролази жеља за напретком и да на сваки наредни меч гледам као нови изазов. Међународне судије похађају ФИБА семинаре и управо тенденција светске кошаркашке организације је да се промени приступ грешкама.
Теодор на правом путу Данило је био један од организатора полагања за нове судије у Шапцу, увек је спреман да буде део сличне приче, а посебно га радује што има суграђанина који је на путу велике судијске каријере. -Млади колега Теодор Станић је већ сада одличан судија, а о потенцијалу говори и то што је судио на утакмици ФМП – Ц. Звезда, четвртфинале Купа Радивоја Кораћа. Брзо напредује, жели да буде бољи, прихвата сугестије и на правом је путу да оствари велику каријеру.
-На грешке се не гледа као нешто недопустиво, колоквијално да кажем страшно, већ је погрешна одлука прилика за учење. Грешка коју не поновите убрзо постане важан корак напред у каријери. ФИБА подстиче такав приступ где се грешка анализира, као и начини да се не понови. Било је тешких и лакших утакмица, мечева пред неколико десетина гледалаца, до дуела где је Данило Петковић био окружен пуним трибинама и бучном атмосфером, све је то део сазревања где је психичка снага на испиту.
-Чујете псовку, критику, суочавате се са играчима који реагују на различите начине, имају своје виђење, али не дозвољавам да ме то поколеба. Један од основних постулата за судије је да морају бити изнад свега тога и имати јасан став, односно да не дозволе да их то поремети и утиче им на наредне одлуке. Попут других занимања посао арбитра има добре и лоше стране, али ове прве су јаке и могу бити тас на ваги који ће превагнути код заинтересованих да се опробају.
-Суђење је захтеван, али леп посао у коме стичете различита искуства и пријатеље за читав живот. Важно је за будуће колеге да воле и разумеју кошарку. Спорт нису само правила, већ је потребно осећати игру и прилагодити томе критеријум суђења. Истовремено је важно да буду јаки и не дозволе да их поремете ситнице – саветује млади шабачки арбитар за крај.
Фото: KLS.rs
Фото: KLS.rs
