„Артурово острво“

Млади Артуро одраста скоро потпуно изолован у старој вили на острву Прочида у Напуљском заливу. Остао је без мајке, а својеглави отац, који га је као дете оставио на острву, враћа се само спорадично. Одсечен од друштва, дечак живи у скоро потпуној самоћи: лута острвом са својим вољеним псом, плови у чамцу и чита приче о врлим јунацима и авантуристима, које поистовећује са оцем. Отац му је велики узор – висок, плав, неустрашив.

Дечаков свет се окреће наглавачке када се отац врати из Напуља са младом женом којом се управо оженио. Она је само мало старија од Артура и, као добра верница из великог града, залаже се за све што Артуро мрзи. Њено присуство на острву разбија идилу из детињства, буди страсна осећања и вуче породицу ка болним конфликтима.

Роман је написан с неуобичајеним наративним мајсторством, пун садржаја, слика и сензација, јер је ауторка желела да створи дуализам између погледа на свет најпре детета, а затим адолесцента, као и представљања стварног и свакодневног света у време у које је радња смештена.