Изложба „Бања Ковиљача- Краљевска бања“

Изложба „Бања Ковиљача- Краљевска бања“, отворена у понедељак у Међуопштинском историјском архиву, приказује ретка документа која сведоче о историјату и традицији „подринске лепотице“ у којој су уживали и српски великани Карађорђе, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић... Стављена је под заштиту 1867. године, а бањско лечилиште постаје у време краља Петра I Карађорђевића.

Посебна пажња краљевских породица
Како је истакла ауторка, архивски саветник Гордана Филиповић, посетиоци могу видети ретка документа, почевши од административне припадности Бање Ковиљаче, која је прво била део рађевског среза, затим јадарског.

-Приказана су и документа из 1833. године, када су Османлије напустиле земљу и о сукобу капетана и мештана Бање Ковиљаче око турске земље, о првим лекарима у Србији, документ доктора Куниберта, који је био у служби кнеза Милоша Обреновића, др Ериха Линденмајера, писца прве биографије о здравству у Србији из 18. века, заслужног за каптирање првог извора у Бањи Ковиљачи, документа о првим инжењерима у Србији. Краљевска бања је названа зато што је 1908. године краљ Петар I Карађорђевић изградио у својој резиденцији савремено сумпорно купатило, краљ Александар I Карађорђевић изградио је „курсалон“ 1932. године и због тога што је Бања Ковиљача имала посебну пажњу краљевских породица. У „курсалону“ се догодио први избор за мис Југославије, отворена прва кафана на Балкану, музичари су плаћали да у њему свирају, а направљен је по узору на француски- истакла је Филиповићева.

Фото: "Глас Подриња"

„Курсалон“ најпосећенији
Међуопштински историјски архив је једини архив који има територијалну надлежност над два града- Лозницом и Шапцем и шест општина. Сврха изложби је да се јавност упозна са архивском грађом која се чува у депоима и то је један од многих разлога зашто је ова посвећена Бањи Ковиљачи.

-Одлучили смо се да прикажемо како је настала Бања, грађевине, ко их је градио, како је то некада било. Најважнија зграда је била „курсалон“ у којем су се дешавали сви догађаји забавног карактера. Поред лечилишта и купатила, „курсалон“ је био један од најпосећенијих објеката у тим грађевинама. Године 1910. Лозница и Бања Ковиљача су добиле железничку пругу која је спајала бању са Шапцем. Воз је превозио путнике из Шапца до главне железничке станице и саобраћао два пута дневно. Највише посетилаца је било викендом, где су виђенији људи посећивали и уживали у благодетима Бање Ковиљаче, тадашње Краљевске бање- навела је директорка Архива Светлана Станковић.
Изложба ће у Међуопштинском историјском архиву бити отворена наредних месец дана.