Приватизација Југоинспекта- очекују ли потрошаче нова поскупљења

Вест о приватизацији Југоинспекта, који као најстарија и највећа независна специјализована стручна акредитована међународно призната организација у Србији и региону, контролише највећу количину одеће, обуће и текстила при увозу, као и у рекламационим поступцима, изазвала је бурне реакције у јавности. Главно питање које се поставља јесте на који начин ће се вршити контрола и да ли ће роба на тржишту бити одговарајућег квалитета. Руководилац правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић објашњава шта то значи за купце.

Стручно мишљење за правдање трговаца, а необавезујуће
-Ситуација није била повољна ни док је Југоинспект био у државном власништву, с обзиром на то да постоји основана сумња да добар део те робе није ни стизао у Југоинспект на контролу, него да су углавном трговцима издавали те налазе и печате и да су они само уписивали шта су хтели на те обрасце Југоинспекта. У неколико наврата се то потврдило у пракси. Свакако, мишљење Југоинспекта и било које установе која се бави контролом квалитета није обавезујуће за трговца- појашњава Алфировић и додаје да је до сада ипак тај принцип „стручног мишљења“ у пракси много коришћен.

-Технолог би требало у рекламационом поступку да погледа обућу и каже шта мисли. То мишљење свакако није обавезујуће и трговац може да донесе одлуку какву год жели- да на лицу места усвоји рекламацију, врати новац, замени робу. Проблем је што су трговци углавном своје негативне одлуке правдали тим необавезујућим стручним мишљењима технолога и особе која има вишегодишње искуство у том процесу, а која се опет прибављају путем неких неакредитованих метода као што су визуелно опажање и слично. Ниједна од тих лабораторија, ни Југоинспект, ни Текстилинспект, ни Профилаб, ни ЦИС, нема акредитовану методу за контролу квалитета, а и то тзв. вештачење не може се радити на старом узорку, који је донео потрошач, него на новом- наглашава он.

Трговцима је Југоинспект најчешће служио као добар изговор да одбију рекламације.

-Ми немамо статистику колико укупно неки трговац има рекламација, колико је решено позитивно, колико негативно. Логично је да ће се потрошач нама јавити ако га одбију. Ипак, уочили смо на основу дугогодишњег искуства да су та стручна мишљења на основу којих се одбијају рекламације готово идентична, увек се „врте“ два- три иста образложења. Ради се о „механичком оштећењу насталом неадекватним одржавањем“ или „дејству влаге“. Ту је и непоштена пословна пракса, када робу декларишу другачије од произвођача како би се заштитили од евентуалних притужби- каже руководилац правног тима НОПС-а.

Напомиње да и до сада потрошачи као физичка лица нису могли да се обраћају Југоинспекту, већ је он сарађивао само са трговцима.

Без независне лабораторије додатни трошкови
-Поред Југоинспекта, ми имамо и друге установе у приватном власништву, као што су Текстилинспект, ЦИС, Профилаб, којима су трговци такође слали обућу на мишљење у рекламационом поступку. Проблем је што ми немамо независну лабораторију која би се финансирала из неких фондова и где би потрошачи могли без накнаде да се обрате и вештаче, рецимо, обућу или технику, као што је то случај у неким земљама- истиче.

Када се потрошач обрати продавцу и рекламира одређену робу, продавац је најчешће шаље стручним установама за контролу квалитета, нарочито првих шест месеци, када је на њему терет доказивања, да би добио образложење за одбијање рекламације.

-Потрошач који није задовољан таквим исходом има могућност за вансудско решавање спора, али, ако се обрати суду, он мора да прибави неко мишљење и сад ће то морати да плати. Проблем је што ми немамо при држави тако неку независну лабораторију где би се омогућило потрошачима да бесплатно, без накнаде, изврше одређена вештачења, као што је то случај у одређеним државама, или макар да то иде преко Удружења потрошача, да ми уговоримо сарадњу са неком лабораторијом и да се потрошачи нама обраћају- подвлачи он.

У складу са Законом о општој безбедности производа и осталим прописима, при увозу се врши контрола да ли декларација одговара саставу. Шта ће донети приватизација у овом случају?

-Поставље се питање цена и конкуренције, да ли ће трговци сада морати да издвајају веће своте новца за те контроле при увозу, па ће самим тим можда посредно довести до неког поскупљења, можда ће се то превалити на терет потрошача, да поскупе све производе које увозе. Ми не знамо коју су цену трговци плаћали Југоинспекту у државном власништву, а коју приватним лабораторијама. Ако је Југоинспект био повољнији, кад пређе у приватне руке, могуће је да се то изједначи са осталима- сматра Алфировић.
Понуде за приватизацију достављане су до 5.октобра, а када цео процес буде окончан, знаће се ко је преузео власништво над Југоинспектом и шта ће то значити за потрошаче.