Foto: Privatna arhiva
Rukovodilac pravnog tima NOPS-a Mladen Alfirović
Privatizacija Jugoinspekta- očekuju li potrošače nova poskupljenja
Postavlje se pitanje da li će veći izdaci za trgovce da se prevale na teret potrošača, kao i na koji način će se vršiti kontrola pri uvozu i da li će roba na tržištu biti odgovarajućeg kvaliteta
Vest o privatizaciji Jugoinspekta, koji kao najstarija i najveća nezavisna specijalizovana stručna akreditovana međunarodno priznata organizacija u Srbiji i regionu, kontroliše najveću količinu odeće, obuće i tekstila pri uvozu, kao i u reklamacionim postupcima, izazvala je burne reakcije u javnosti. Glavno pitanje koje se postavlja jeste na koji način će se vršiti kontrola i da li će roba na tržištu biti odgovarajućeg kvaliteta. Rukovodilac pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović objašnjava šta to znači za kupce.
Stručno mišljenje za pravdanje trgovaca, a neobavezujuće
-Situacija nije bila povoljna ni dok je Jugoinspekt bio u državnom vlasništvu, s obzirom na to da postoji osnovana sumnja da dobar deo te robe nije ni stizao u Jugoinspekt na kontrolu, nego da su uglavnom trgovcima izdavali te nalaze i pečate i da su oni samo upisivali šta su hteli na te obrasce Jugoinspekta. U nekoliko navrata se to potvrdilo u praksi. Svakako, mišljenje Jugoinspekta i bilo koje ustanove koja se bavi kontrolom kvaliteta nije obavezujuće za trgovca- pojašnjava Alfirović i dodaje da je do sada ipak taj princip „stručnog mišljenja“ u praksi mnogo korišćen.
-Tehnolog bi trebalo u reklamacionom postupku da pogleda obuću i kaže šta misli. To mišljenje svakako nije obavezujuće i trgovac može da donese odluku kakvu god želi- da na licu mesta usvoji reklamaciju, vrati novac, zameni robu. Problem je što su trgovci uglavnom svoje negativne odluke pravdali tim neobavezujućim stručnim mišljenjima tehnologa i osobe koja ima višegodišnje iskustvo u tom procesu, a koja se opet pribavljaju putem nekih neakreditovanih metoda kao što su vizuelno opažanje i slično. Nijedna od tih laboratorija, ni Jugoinspekt, ni Tekstilinspekt, ni Profilab, ni CIS, nema akreditovanu metodu za kontrolu kvaliteta, a i to tzv. veštačenje ne može se raditi na starom uzorku, koji je doneo potrošač, nego na novom- naglašava on.
Trgovcima je Jugoinspekt najčešće služio kao dobar izgovor da odbiju reklamacije.
-Mi nemamo statistiku koliko ukupno neki trgovac ima reklamacija, koliko je rešeno pozitivno, koliko negativno. Logično je da će se potrošač nama javiti ako ga odbiju. Ipak, uočili smo na osnovu dugogodišnjeg iskustva da su ta stručna mišljenja na osnovu kojih se odbijaju reklamacije gotovo identična, uvek se „vrte“ dva- tri ista obrazloženja. Radi se o „mehaničkom oštećenju nastalom neadekvatnim održavanjem“ ili „dejstvu vlage“. Tu je i nepoštena poslovna praksa, kada robu deklarišu drugačije od proizvođača kako bi se zaštitili od eventualnih pritužbi- kaže rukovodilac pravnog tima NOPS-a.
Napominje da i do sada potrošači kao fizička lica nisu mogli da se obraćaju Jugoinspektu, već je on sarađivao samo sa trgovcima.
Bez nezavisne laboratorije dodatni troškovi
-Pored Jugoinspekta, mi imamo i druge ustanove u privatnom vlasništvu, kao što su Tekstilinspekt, CIS, Profilab, kojima su trgovci takođe slali obuću na mišljenje u reklamacionom postupku. Problem je što mi nemamo nezavisnu laboratoriju koja bi se finansirala iz nekih fondova i gde bi potrošači mogli bez naknade da se obrate i veštače, recimo, obuću ili tehniku, kao što je to slučaj u nekim zemljama- ističe.
Kada se potrošač obrati prodavcu i reklamira određenu robu, prodavac je najčešće šalje stručnim ustanovama za kontrolu kvaliteta, naročito prvih šest meseci, kada je na njemu teret dokazivanja, da bi dobio obrazloženje za odbijanje reklamacije.
-Potrošač koji nije zadovoljan takvim ishodom ima mogućnost za vansudsko rešavanje spora, ali, ako se obrati sudu, on mora da pribavi neko mišljenje i sad će to morati da plati. Problem je što mi nemamo pri državi tako neku nezavisnu laboratoriju gde bi se omogućilo potrošačima da besplatno, bez naknade, izvrše određena veštačenja, kao što je to slučaj u određenim državama, ili makar da to ide preko Udruženja potrošača, da mi ugovorimo saradnju sa nekom laboratorijom i da se potrošači nama obraćaju- podvlači on.
U skladu sa Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i ostalim propisima, pri uvozu se vrši kontrola da li deklaracija odgovara sastavu. Šta će doneti privatizacija u ovom slučaju?
-Postavlje se pitanje cena i konkurencije, da li će trgovci sada morati da izdvajaju veće svote novca za te kontrole pri uvozu, pa će samim tim možda posredno dovesti do nekog poskupljenja, možda će se to prevaliti na teret potrošača, da poskupe sve proizvode koje uvoze. Mi ne znamo koju su cenu trgovci plaćali Jugoinspektu u državnom vlasništvu, a koju privatnim laboratorijama. Ako je Jugoinspekt bio povoljniji, kad pređe u privatne ruke, moguće je da se to izjednači sa ostalima- smatra Alfirović.
Ponude za privatizaciju dostavljane su do 5.oktobra, a kada ceo proces bude okončan, znaće se ko je preuzeo vlasništvo nad Jugoinspektom i šta će to značiti za potrošače.
Stručno mišljenje za pravdanje trgovaca, a neobavezujuće
-Situacija nije bila povoljna ni dok je Jugoinspekt bio u državnom vlasništvu, s obzirom na to da postoji osnovana sumnja da dobar deo te robe nije ni stizao u Jugoinspekt na kontrolu, nego da su uglavnom trgovcima izdavali te nalaze i pečate i da su oni samo upisivali šta su hteli na te obrasce Jugoinspekta. U nekoliko navrata se to potvrdilo u praksi. Svakako, mišljenje Jugoinspekta i bilo koje ustanove koja se bavi kontrolom kvaliteta nije obavezujuće za trgovca- pojašnjava Alfirović i dodaje da je do sada ipak taj princip „stručnog mišljenja“ u praksi mnogo korišćen.
-Tehnolog bi trebalo u reklamacionom postupku da pogleda obuću i kaže šta misli. To mišljenje svakako nije obavezujuće i trgovac može da donese odluku kakvu god želi- da na licu mesta usvoji reklamaciju, vrati novac, zameni robu. Problem je što su trgovci uglavnom svoje negativne odluke pravdali tim neobavezujućim stručnim mišljenjima tehnologa i osobe koja ima višegodišnje iskustvo u tom procesu, a koja se opet pribavljaju putem nekih neakreditovanih metoda kao što su vizuelno opažanje i slično. Nijedna od tih laboratorija, ni Jugoinspekt, ni Tekstilinspekt, ni Profilab, ni CIS, nema akreditovanu metodu za kontrolu kvaliteta, a i to tzv. veštačenje ne može se raditi na starom uzorku, koji je doneo potrošač, nego na novom- naglašava on.
Trgovcima je Jugoinspekt najčešće služio kao dobar izgovor da odbiju reklamacije.
-Mi nemamo statistiku koliko ukupno neki trgovac ima reklamacija, koliko je rešeno pozitivno, koliko negativno. Logično je da će se potrošač nama javiti ako ga odbiju. Ipak, uočili smo na osnovu dugogodišnjeg iskustva da su ta stručna mišljenja na osnovu kojih se odbijaju reklamacije gotovo identična, uvek se „vrte“ dva- tri ista obrazloženja. Radi se o „mehaničkom oštećenju nastalom neadekvatnim održavanjem“ ili „dejstvu vlage“. Tu je i nepoštena poslovna praksa, kada robu deklarišu drugačije od proizvođača kako bi se zaštitili od eventualnih pritužbi- kaže rukovodilac pravnog tima NOPS-a.
Napominje da i do sada potrošači kao fizička lica nisu mogli da se obraćaju Jugoinspektu, već je on sarađivao samo sa trgovcima.
Bez nezavisne laboratorije dodatni troškovi
-Pored Jugoinspekta, mi imamo i druge ustanove u privatnom vlasništvu, kao što su Tekstilinspekt, CIS, Profilab, kojima su trgovci takođe slali obuću na mišljenje u reklamacionom postupku. Problem je što mi nemamo nezavisnu laboratoriju koja bi se finansirala iz nekih fondova i gde bi potrošači mogli bez naknade da se obrate i veštače, recimo, obuću ili tehniku, kao što je to slučaj u nekim zemljama- ističe.
Kada se potrošač obrati prodavcu i reklamira određenu robu, prodavac je najčešće šalje stručnim ustanovama za kontrolu kvaliteta, naročito prvih šest meseci, kada je na njemu teret dokazivanja, da bi dobio obrazloženje za odbijanje reklamacije.
-Potrošač koji nije zadovoljan takvim ishodom ima mogućnost za vansudsko rešavanje spora, ali, ako se obrati sudu, on mora da pribavi neko mišljenje i sad će to morati da plati. Problem je što mi nemamo pri državi tako neku nezavisnu laboratoriju gde bi se omogućilo potrošačima da besplatno, bez naknade, izvrše određena veštačenja, kao što je to slučaj u određenim državama, ili makar da to ide preko Udruženja potrošača, da mi ugovorimo saradnju sa nekom laboratorijom i da se potrošači nama obraćaju- podvlači on.
U skladu sa Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i ostalim propisima, pri uvozu se vrši kontrola da li deklaracija odgovara sastavu. Šta će doneti privatizacija u ovom slučaju?
-Postavlje se pitanje cena i konkurencije, da li će trgovci sada morati da izdvajaju veće svote novca za te kontrole pri uvozu, pa će samim tim možda posredno dovesti do nekog poskupljenja, možda će se to prevaliti na teret potrošača, da poskupe sve proizvode koje uvoze. Mi ne znamo koju su cenu trgovci plaćali Jugoinspektu u državnom vlasništvu, a koju privatnim laboratorijama. Ako je Jugoinspekt bio povoljniji, kad pređe u privatne ruke, moguće je da se to izjednači sa ostalima- smatra Alfirović.
Ponude za privatizaciju dostavljane su do 5.oktobra, a kada ceo proces bude okončan, znaće se ko je preuzeo vlasništvo nad Jugoinspektom i šta će to značiti za potrošače.
D.D.
Najnoviji broj
9. maj 2024.
