Инфо

2. новембар 2023.2. нов 2023.
Фото: "Глас Подриња"

Фото: "Глас Подриња"

23. шабачки Интернационални blues&jazz фестивал

Енергичност, елеганција, уметност, есенција

Музика је моћна, једино она снажно удари а не заболи. Она мења свет, јер мења људе, она лечи јер одводи људе од себе на неко време
Добар дан, мислим да се познајемо, ја сам Беџи, долазим с друге стране воде, ево ме у Шапцу 23. пут. Волим овај вајб око театра, има нешто посебно у шабачком октобру. Ено га и мој друг Фиш. Ја у црном оделу и шеширу припадам овде, једнако колико и он у црвеном јелеку, белој кошуљи, зеленим чакширама и са шубаром. Ми смо део групе коју спаја једна жеља и задовољство, то је пријатељи драги суштина музике и уметности. Гледам га, 23 године је исти, не мења се. Сада би и он мени рекао да сам исти век и преко тога, добри мој Фиш. Време је да уђемо, видећемо се после. Почиње. Чека нас све Рафаел и екипа.

Wressnig&The soul Gift Bend
-Јеси ли ти знао да Вресинг свира на Хемонд оргуљама из ‘57 и да су прве мање оргуље купили Хенри Форд и Џорџ Гершвин? – пита ме Фиш, чуо је на тек завршеном концерту.

Пита ме као да не зна да су музичке занимљивости моја старст, сећам се и овог другог што је испричао Рафаел на сцени, када су мале оргуље стигле у руке наше вечне браће, џез мајстора и откриле свима један нови свет.

Фото: "Глас Подриња"


-Знам Фиши пријатељу, него јеси ли видео шта раде људи, музика протреса салу, једни играју, други би да седе, али им ритам не да мира? – још су ми утисци свежи. Готов је концерт, а и Фиш још поскакује у столици.

-Осећам се као да сам попио најјачу и најбољу кафу на свету, играо бих са све саксом у руци. Не могу да верујем да се на крају попео на оргуље.

Смејем се и мислим да, да, није чудно, Рафаел је луд и увек незабораван. Тек почињемо причу, али нема времена, из сале допире аплауз, морамо поћи...

Blues tone
Фиш се задржао мало, ипак је домаћин, ја сам на крају октобра сваким делом бића у Шапцу, не журим нигде. Имам своје пиће, мало компонујем у себи, али волим да чујем и импресије других. Ево две даме седе иза мене и причају. Кажу да их је Blues tone вратио у прошлост што доживљену, што недоживљену.

-Знаш колико сам сањала као млада да живим у Калифорнији. Замишљала сам како радим од понедељка до петка, бројећи у назад до изласка за викенд на места са оваквом музиком. Клуб, хармонија инструмената, ред бржег ритма и игре, ред лагане мелодије за одмор и плес, ту се рађају велике љубави – прича једна дама, по изгледу и манирима.

Фото: "Глас Подриња"


-Мене подсетише на Времеплов, волела сам да их слушам – одговара друга. Схватио сам да мисле на шабачки бенд што су га споменули на бини - Ја нисам престала да излазим због година, него када је таква музика престала да буде на свиркама. Мало је, веруј ми, недостајало да се попнем на бину и заиграм, као некада.

Фиш се некако дошуњао до стола, или сам и ја одлутао својим мислима, ко ће га знати.

-Фиш, нисам знао да сте имали одавно блузере у Шапцу, Времеплов...
-Они само једни од, овде су снажни корени блуза и џеза, из њих сам и ја потекао.
Mathias Duplessy&Jeremy Jouve

Штета што овај вајб мора да прође, али добро, има времена, идем на старо место, долазе Французи који ми не дају да мислим о крају, чувам енергију почетка још једног дана. Први пут у дуету наступају, први пут у Србији и све то у Шапцу...

Фото: "Глас Подриња"


-Шта ово би пријатљу – Фиш је стигао пре мене у клуб на паузу. Први пут га видим овако импресионираног, говори много гласније него иначе – шта урадише људи?

Осећам да се у њему сударају честице одушевљења. Разумем га, мислио сам да ме музички ништа не може изненадити али...

-Шта да ти кажем и ја још долазим себи. Био сам и онај човек што се осети ништавним пред призорима природе и Бразилац и Шпанац и Матиасов отац у Африци и онај коњаник у Монголији и усвојитељ и остављено дете – тешко ми је свега да се сетим.

-Али они гласови, ономатопеје, слушаш музику, гледш музичаре, а у глави слике као у добром филму.
Не бих свој сакс мењао ни за шта, али некада, после оваквих свирки, жалим што никада нисам толико гитаром успео да овладам.

Фото: "Глас Подриња"


-Знаш Фиш, постоје: дувачки, гудачки, жичани и ударачки инструменти, а гитара је госпођа коју сви цене и скрушено стоје пред њеним могућностима.

-У праву си Беџи, у неком паралелном свету инструмената, сви је присвајају и сви слушају њене савете, диве јој се, а она све уважава и поштује као своју децу – прича ми Фиш још под тензијом задовољства, гледиште је изградо непосредно после наступа.

До нас допире звук, завршавамо пиће и идемо у салу, још сат да уживамо и онда ћемо жалити због растанка на годину дана. Немања већ наступа са својом „коалицијом“.

Zlatarev&Funktastic Coalition
Када дође крај нисмо много расположени за причу, али уз нас, Фиша и Беџија иде и тишина, тек сада почињемо да сабирамо утиске, детаље. Свуда око нас је прича. Младић и девојка су поред, можда су пар, можда пријатељи, није ни важно.

-Док сам радио у Београду, недељом увече кренем и некако ми све делује сетно док пролазим испод светиљки на путу, петак делује најдаље у недељу увече. Оваква музика ми је требала у колима да ме продрма, подигне и држи бар кроз понедељак и уторак – вели момак.

Фото: "Глас Подриња"


-Ксенија је царица, ја сам заволела џез због женских вокала попут ње.

-Јесте, и њен муж Макс је био овде пре пар година, маестрално је свирао, један од бољих концерата који сам слушао.

Фото: "Глас Подриња"


Одлазе полако сви, тишина све покорава. Места су празна, клуб се поспрема, на сцени позоришта више нема обележја Фестивала. Време је да се и ми растанемо.

-Фиш друже стари, брзо дође крај.
-Беџи тако је то, ро је тај круг почетак – крај, крај – почетак.
- Само што је између почетка и краја два, а између краја и почетка 364 дана.
-Пусти математику пријатљу – Фиш већ спрема свој сакс – ајде за крај ми у дуету.

Фото: "Глас Подриња"


Спремам и ја свој инструмет и почињемо. Ми само осећамо, не видимо и не чујемо ништа друго, не одлазимо, већ одлећемо на нотним таласима.

Двојица младих љубитеља су испред позоришта док се светла гасе. Један, који је први пут на Фестивалу био, куне се да је чуо како ветар свира, нема шта друго да буде. Другар, искусни посетилац га разуме и верује му, прича му о Фишу и Беџију.

Фото: "Глас Подриња"


-Фиш је обрнуто од Шиф, Шабачки интернационални фестива, а Беџи је изведеница од скраћенице Блуз и џез. Много су добар тандем.

-Левел макс – слаже се новајлија.
Д. Благојевић

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa