Осмеси и радост деце на првом путовању авионом

Позитивна искуства родитеља и деце након боравка у Грчкој

Четворо родитеља са својом децом и координаторком пројекта Александром Курдулић недавно се вратило са првог путовања у Грчку у оквиру Erasmus пројекта који је крајем прошле године одобрен Основној школи за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом „Свети Сава“.

Циљ је да та рањива популација буде видљивија у друштву, те да се активним укључивањем у живот заједнице допринесе развоју пуних потенцијала особа са другачијим способностима и могућностима. Једина су образовна установа тог типа у земљи на позицији координатора, са пет партнера, колегама из школа у Македонији, Италији, Грчкој и две у Румунији. Пројекат је почео да се реализује у мају и трајаће 15 месеци, а његова вредност је 60 хиљада евра.

Ново искуство и напредак
Милада Јованић чији син Ненад похађа шести разред каже да су доживели позитивно искуство.
-Први пут смо ишли авионом, нисмо имали никаквих проблема што се тиче лета. Стрепела сам како ће дете реаговати, први пут се одваја од породице на дужи временски период, али добро смо прошли. Ишли смо на аеродром претходно, гледали авионе, припремали се, да то не би био велики шок за децу. Задовољни смо, лепо смо се провели. Највише су га заинтересовале радионице, шарање, цртање. Наравно, будући да му је то први пут да се одваја од куће на дужи период, тражио је брата, сестру, оца, па смо их звали путем видео позива. Имали смо радионице, дружење у школи, сликање на мајицама, прављење наруквица у музеју, сликање на платнима од лишћа, ишли у тврђаву. Било нам је изузетно лепо- каже Јованићева.

Понос и одговорност
-Школа „Свети Сава“ имала је ту част и задовољство да нам је први пут одобрен пројекат у ком смо координатори. То је пројекат малих партнерстава где се спроводи мобилност у образовању, путовања са циљем учења и проширења искустава. Први пут смо конкурисали, нисмо до сада били ни партнери на Erasmus пројектима. Наша мала школа прва је у граду која има ту част да буде координатор једног таквог пројекта код Темпус фондације Erasmus plus пројекта и веома смо поносни због тога, али то је уједно и велика одговорност- каже директорка школе Јелена Ђурђевић.

Сам концепт пројекта је такав да се деца из различитих земаља друже кроз активности које се спроводе у свим земљама чланицама пројекта. Ученици су први пут добили могућност да путују у друге земље авионом, па је само то једно велико и ново, значајно искуство које им шири видике, пружа нека нова сазнања и доживљаје. Прва мобилност већ је спроведена од 12. до 16. октобра. Деца и родитељи боравили су у граду Дидимотика у Грчкој, малом месту са десетак хиљада становника на граници са Турском, које има богату традицију, културу и историјски значај, јер се у близини у 14. веку одиграла Маричка битка.

Захвални и срећни
Душанка Станић путовала је са сином Луком који има церебралну парализу. Без жеље да неког издваја, координаторка пројекта је ипак морала да нагласи да је она мама херој путовања, јер је по захтевном терену, калдрмама, узбрдо и низбрдо гурала Луку. Он је уживао и активно учествовао у свим радионицама.
-Захваљујући Александри и њеном великом залагању на пројекту нашој деци је омогућено једно велико искуство, проба вожње авионом, затим одлазак у другу државу и диван градић Дидимотику. Лука воли изазове. Више смо се плашили контрола које треба са прођемо због колица, страх од летења нисмо имали, полетање авиона Лука је упоредио са камионом који кипује камен. Уживао је и срећан је што је пробао сва превозна средства и истиче да је авионом најбоље путовати. Деца и ми смо срдачно и пријатељски дочекани и свих пет дана боравка било је заиста лепо. Видели смо њихову школу, радили са њиховом децом, обишли тврђаву, радили радове са њиховим ђацима. Посетили смо веома лепу и јако необичну библиотеку (зграда у којој су некада одгајани коњи). Такође смо били у музејима, јер место има јако богату историју. Деца су имала времена за слободне активности, шетње и уживање у прелепој природи. Грчка национална кухиња и њихова гостопримљивост нам је баш пријала. Јако лепо и лепо организовано искуство за децу, која су од домаћина добила и лепе поклоне. Веома смо захвални што су деци на лице измамили велике осмехе- поручује Станићева.

Утисци се не слежу
-То је крајњи исток Грчке и дошли су са стварно прелепим искуствима. Предивно су угошћени и максимално анимирани, како деца, тако родитељи и наставници, у различитим типовима активности. Свих пет дана, колико су тамо боравили, били су испуњени најразличитијим активностима које су по типу инклузивне, где су укључена деца типичног развоја и ученици наше школе и деца са сметњама у развоју из других земаља.

Деца су уживала и учествовала у складу са сопственим могућностима и образовним потребама. Радило се по принципу интерактивних радионица, а уз све то су организовани обиласци знаменитости, где су са својим родитељима и у пратњи наставника и проширили сазнања, искустава, учења о другим културама, друштвима, начину њиховог функционисања, школовања. Откад су се вратили из Грчке само о томе причају- закључује Ђурђевићева.

Љубазни домаћини
Маја Мартић има само речи хвале за организацију путовања и љубазне домаћине.
-Када смо дошли у Грчку, тамо су нас дочекали љубазни људи, Александрине колеге, родитељи, деца, све је било као да смо отишли у неку нестварну земљу. То је једно мало место, провинцијски град, где се сви у суштини знају. Све трошкове смо имали покривене и заиста ни динара нашег новца нисмо потрошли, а за децу је било свега у изобиљу. Имали смо радионице, радили мозаике у школи, деца су се упознала са шахом. Моја ћерка је после тога купила шах да игра, јер јој се много свидео. На креативним радионицама радили смо и дизајнирали мајице са печатима. Сваки дан нам је био испуњен, није нам било досадно и време нас је послужило. Моја ћерка се одушевила, рекла је да се Грци много боље слажу него Срби, много јој се свидело тамо. То нам је први излазак ван земље авином. Мени је то животни сан био као родитељу, а детету ће остати слике, успомена за цео живот. Александра се према нама понашала као према правим пријатељима и побринула се да деца заиста уживају- истиче Мартићева.

Имајући у виду њихове могућности и потребе, неопходан корак је био упознавање са авионом, као и процедурама на аеродрому. Похвалила је лепу сарадњу са особљем које је показало освешћеност и разумевање и пружило неопходну и посебну пажњу деци.