Мост краљевића Томислава и други шабачки

Када је пре годину дана почела да прикупља материјал за прилог о шабачким мостовима, наша колегиница, новинарка, Славица Гајић није ни слутила да ће данас имати свој први краткометражни документарни филм. Шапчани су филм „Шабачки мостови – симболи времена“ премијерно могли да погледају прошлог четвртка у Културном центру.

Филм ће бити емитован на телевизији „Ас“, а касније и на Јутјубу. Ауторкина жеља је да га виде и деца у школама.

Поред тога што се о три шабачка моста може научити нешто ново, старији Шапчани ће се присетити, а млађи можда први пут сазнати да је постојао, стари камички мост, који је нестао заједно са речицом Камичак, чије обале је спајао.

-Прикупљајући материјал у Архиву и Библиотеци шабачкој имала сам превише тога и дошла у дилему шта да изоставим. Тако сам дошла на идеју да све спакујем у документрани филм. Тада је изашао и конкурс града Шапца за суфинасирање медијских пројеката. Написала сам пројекат, прошла на конкурсу и потом кренула у реализацију, на почетку тражећи још додатног материјала и саговорника, наводи Славица.

Фото: "Глас Подриња"

Најважније моменте о шабачким мостовима у филму су говорили историчари Дејан Живановић и Раде Петровић, саобраћајни инжењер мр Владимир Ђинић и протојереј Воја Петровић.

Један део филма односи се и на цркву Свете Петке, као и на догађаје који су уследили након Другог светског рата, без којих прича о старом Железничком мосту не би била потпуна. Филм нам открива и одакле је стигла конструкција за његову изградњу, како је два пута рушен, када је престао да се користи за друмски саобраћај, зашто је офарбан само до пола, али и оно што је саму ауторку највише изненадило, да је назив овог моста Мост краљевића Томислава.

-По реакцијама људи мислим да смо направили добар посао. Остаће будућим генерацијама као неки документ. Чекали смо и отварање новог моста који још увек није симбол града, али сигурно ће то бити за неку деценију, каже ауторка.

На филму су са Славицом радили и сниматељи Драган Ђурић и Дејан Рафаиловић, монтажер (и супруг) Душко Стефановић, док је делове из часописа „Мост“ и из текстова Драга Петровића читао породични пријатељ Александар Сарић.

-Када је у питању телевизијско новинарство, увек се каже да је документарац његова најтежа форма. Морамо се држати чињеница, без коментара, изношења личног мишљења, него само оно што је било. Документарац ми је дао могућност да покажем све што сам научила за 20 година рада у новинарству. Када неко ради годинама сваки дан дневно-информативни програм почне да ради механички. Ово даје могућност играња, ширину. Надам се да нисам упала у замку да буде напорно и досадно. Они који су га погледали рекли су ми да им је држао пажњу, каже ауторка.

Заиста, у 25 минута колико филм траје стале је много тога важног. Прави избор саговорника учинио је причу интересантном, а смена историјских и садашњих кадрова држала поглед прикован на екран.