Порука у боци

Разговарали смо са Зораном Лазићем, психологом, родом из Шапца, који живи и ради у Београду. Врсни познавалац парфемског света нашој претпостављеној празничној причи о даривању дао је сасвим други тон. Вишедеценијски је истраживач не само парфема, него чула мириса за које каже да обогаћује човека.

Парфем као поклон?
- Зависи, како коме. У мом случају то би било баш изазовно, јер сам искусан корисник. Људима који су развили свој укус, тешко је даривати парфем. Добро би било распитати се. Као поклон је леп, миришљав, понекад траје годинама и не изгуби на квалитету, има неинвазивну природу, која делује незаивисно од свега осталог, али може лако да се погреши ако особа има формиран укус.

Фото:Pixabay

Неко има изражено чуло мириса због чега му је интересантан парфемски свет?
- Да би човек добро научио да препознаје и категоризује парфеме битније је искуство него природни таленат. За мене је то интересантан хоби. Претходно сам мислио да су аутори, „носеви“, како их жаргонски зову, нарочито обдарени људи. Као у музици, добро је да имаш апсолутни слух, који си добио на дар, развио у детињству и имаш изузетно осетљиво ухо. Са чулом мириса не знамо како стоје ствари, јер га је тешко измерити, за разлику од светла, или звука. Природни таленат се сигурно разликује у некој мери, али ми није познато да је неко то озбиљно испитивао. Чуло мириса је далеко најмање испитано, а свако његово упознавање, отварање и ширење капацитета да све доживљава и кроз мирисе човека обогаћује и омогућава му да боље сагледа свет.

Да ли можемо да говоримо о некој врсти уметности?
- Парфеми могу да поприме уметничку форму у својим најбољим издањима и тада представљају поруку у боци, ауторско дело направљено у датом тренутку, који изражава дух једне епохе. Поред ауторског, постоји историјски и географски моменат. Наравно, Европа је центар ових збивања. Све што је историјски значајно, десило се у Европи, у француским и италијанским кућама. Занимљиво је да поједине културе не носе парфеме. Јапанци, на пример.

СПОРАН КВАЛИТЕТ
„Некада су парфеми били квалитетнији. Много ређе су се правили, много више времена се одвајало за креацију и више новца за супстанце. Данас је тржиште другачије, то је постао велики бизнис. Стари парфеми су били бољи, нису биле забрањене супстанце, аутори су имали велику слободу да раде дуго и сама кућа није „јурцала“ да направи неколико него један квалитетан парфем.“

Како се категоризују парфеми?
- Једна од подела може да буде сезонска у смислу топло – хладно време. Зими могу да се носе интензивнији, јачи парфеми. Људи обично мисле да јачина много говори о парфему, али данас свако може да произведе, уз помоћ синтетичких молекула, врло трајан и јак парфем, што не значи да је квалитетан. Парфеми се разликују по нотама, категоријама, кућама и епохама.

Данас је тренд презатрпаности свим и свачим - што брже, што више, то боље?
- Тренд је експлозије свега и свачега. До деведесетих година доминирали су дизајнерски парфеми, које су производиле модне куће. Ангажовале би неког аутора, углавном француског, и дале му годину дана да осмисли парфем који се продавао наредних неколико година. Пре тога су парфеме правили у парфимеријама, као што су кројачи шили одећу. Онда се појавила Коко Шанел која је направила чувену Петицу. Са тим успехом, и други дизајнери одеће су у свој асортиман додали парфеме. Међутим, у данашње време, ако дизјанер направи један успешан парфем, избаци још неколико варијација на исту тему, које, по правилу, нису добре. Ова „поплава“ парфема тешко се може пратити. Постало је сувише успешно, доноси много новца.

Дакле, парфеми су постали добар бизнис?
- Трговина је одлична, производ се лако транспортује и годинама може да стоји у радњи. Ако је у питању савремени парфем, примећује се да се прави од што јефтинијих материјала. Савремени дизајнерски парфеми су све мање квалитетни. Трајност лако постижу зато што је развијена хемијска индустрија и стварање синтетичких молекула који сами по себи нису ништа лоше, али не треба само они да постоје у саставу парфема. Данас долазе до најјефтиније варијанте са најмасовнијом привлачношћу, као у музици. Загушеност је присутна неверованим бројем издања.

Колико су ниш парфеми изменили парфемску сцену?
- Ниш парфеми су се отргли од великих модних кућа које су почеле серијски да их производе, да не поштују уметност парфимера и да им ограничавају слободу. Уметници су одлучили да сами праве парфеме, пронашли су финансијере. У почетку је било реално да буду скупи, јер су их правили сами, у малим серијама. Међутим, сада су се чак и ниш произвођачи обезобразили и почели да их праве у серијама. Онда су се појавили ултра ниш за ентузијасте. То је већ нека друга прича.

Фото:Pixabay

Све су популарнији арапски парфеми?
- Нама су добри и приступачни када су прављени за европско тржиште. Amouage (Амуаж) је кућа у власништву султана Oмана, а Оман је место где се најбољи тамјан производи. Арапи воле смолу, ружу и ауд који je нама јако деликатан и необичан па га ретко искушавамо. Амуаж је пример како успева арапски парфем у Европи – има неке оријенталне елементе, али у европској композицији. Amouage Gold је сензационалан у првој верзији. Међутим, урађена је катастрофална реформулација. Раде се реформулације и са другим парфемима, који остају мање-више исти, али уз огромне напоре. Што је старија верзија, она је боља. То свако од нас љубитеља зна.

Због чега се раде реформулације?
- Постоје организације у Европи и свету које прописује правила и стандарде. Обе користе савремену преосетљивост човека, а у позадини је лобирање индустрије да уместо праве убаци синтетичку компоненту која је сто пута јефитнија. Неке супстанце су из хуманих разлога избачене, као што су животињске, мошус и цибетка. Неке је тешко наћи као што је природна амбра. Најгоре је што су ограничили храстову маховину, која је основа за 30 до 40 одсто парфема. Ипак, нешто може да се реплицира запањујуће слично. На пример, синтетички кумарин мирише исто као тонка. Само гигнати као што су Guerlain (Герлен) и Chanel (Шанел) могу да истрају на истом квалитету и формулацији.

Дешава се и да парфем буде дисконтинуиран?
- Да, уколико изађе из моде. Међутим, ако има малу глупу следбеника и обожаваоца, чак и ако изађе из моде, није захтевно направити га. И онда имамо класике које можемо јефтино да купимо. Ако је парфем преживео четрдесет година и даље се прозводи, сигурно је добар. Као што песме Битлса слушамо и данас.

ПРИРОДА МИРИШЕ НАЈЛЕПШЕ
„Лети, нарочито у ароматичним крајевима као што је Медитеран, готово је излишно носити парфем, јер све толико лепо мирише да нема конкуренцију - мирис мора, четинара, смокве... Почетком деведесетих, Issey Miyake направио je парфем за мушкарце са нотом мора. Заправо, открили су хемикалију која симулира водени акорд и даје свежину. То је било спектакуларно.“

Постоје ли неки парфеми које би издвојио као фаворите?
- Издвојио бих парфемску кућу Guerlain као посебну, а лако је видети шта су њихови највећи класици. Shalimar (Шалимар) и Mitsouko (Мицуко) од женских. Бољих нема. Ови сад што праве ниш парфеме заиста се труде, али не могу да направе бољи парфем од Шалимара. Неке ствари су већ измишљене и немогуће их је измислити по други пут. Герленов Derby (Дерби), Vetiver i Habit Rouge (Аби Руж), мени су међу топ тен парфема за мушкарце.

Порука?
- Да људи истражују, пробају на кожи много пута, јер се доживљај парфема мења током дана. То је савет број 1. Искуство је важно, као код тестирања вина. Онда се лако препознају ноте.