Berza

  • aero 891 ▼ -2,09%
  • dinnpb 5.950 ▼ -0,83%
  • kmbn 2.200 ▲ 2,09%
  • mtlc 1.900 ▲ 0,05%
  • niis 549 ▲ 1,11%
  • rso19181 111,21 ▲ 2,03%
  • rssds20226 93,98 ▼ -6,02%
  • rssds20237 92,98 ▼ -0,02%
  • tgas 13.000 ⚫ 0,00%
(12. oktobar 2017.)
MILAN ĆULIBRK, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK NEDELjNIKA NIN I EKONOMSKI ANALITIČAR

MI SMO ZAOSTALI U RAZVOJU

Srbija ima najmanji rast BDP u Evropi i pored onoga što predsednik Srbije konstantno tvrdi. Predsednik je optimista i sve što obeća to se ostvari u Rumuniji i Bugarskoj. Vlast bira kome i kako povećava penzije
MI SMO ZAOSTALI U RAZVOJU
Glavnog i orgovornog urednik nedeljnika NIN Milana Ćulibrka predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nazvao „Opasni Mića“, jer konstantno i argumentovano kritikuje ekonomsku politiku njegove vlasti u Srbiji.
Prema njegovim rečima, Srbija ima najmanji rast BDP u Evropi i pored onoga što predsednik Srbije konstantno tvrdi.
- BDP je prosta računica. Ako uzmemo da je BDP sva količina hleba koju proizvedemo u jednoj godini i ako smo prošle godine proizveli 1.000 komada, a ove 1.100, BDP nam je veći za deset odsto. U slučaju da smo napravili 100 komada hleba manje, onda nam je BDP deset odsto manji. Kada dodamo tome i sada popularan ajvar, onda imamo strašan rast, najveći u Evropi, ali samo dok ne dođe zvanična statistika koja kaže da je BDP najamanji u Evropi – kaže Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, Srbija je na neki način zaostala u razvoju. - Ako se stvarno pogledaju prave brojke, bez ulepšanja, i ako se ne gleda u budućnost, a pogleda se u prošlost, i kada sve to oduzmete i saberete, videćemo da smo uspeli od 2008. godine do danas da povećamo ovaj naš hleb za tri odsto. Za to vreme Crna Gora i Albanija su BDP povećali za 15 odsto, a Makedonija i Bosna i Hercegovina deset odsto. Sve smo ih poterali – objašnjava naš poznati ekonomski novinar.
On tvrdi da i najbogatije zemlje Evro zone imaju veći privredni rast od Srbije.
- Kada imate rast od jedan odsto na 30 milijardi evra, koliki je naš BDP, to je 300 miliona evra, a kada imate jedan odsto na hiljadu milijardi koliko imaju najrazvijenije zemlje, onda je to deset milijardi. Njihov rast je trećina našeg BDP. Tako vam je ista priča sa autoputevima. Kažu kako ćemo ove godine da izradimo više kilometara auto-puteva od Nemačke, pa naravno jer, je Nemačka izgradila sve autoputeve pre 50 godina i nema više gde da ih gradi – dodaje Ćulibk.
Na naše pitanje da li nas onda predsednik Vučić laže, ili ne govori istinu, Ćulibrk šeretski odgovara da je „predsednik optimista“.
- On gleda stvari lepše i svetlije. Napravili smo prošle godine indeks sa deset stavki i te parametre smo uporedili sa svim državama u regionu. Po svim parametrima smo bili najgori, a ove godine smo iznad Makedoniji. U Makedoniji je minimalna cena rada za nekoliko evra niža nego kod nas. U januaru 2016. je Vučić je rekao da će do kraja 2017. biti 500 evra, a ja sam odgovorio da ću podneti ostavku ako se to desi – navodi Ćulibrk.
Naš sagovornik podseća da je prosečna plata u Rumuniji i Bugarskoj je veća od 500 evra i da ima utisak da sve što predsednik Srbije obeća, to se odnosi na Rumuniju i Bugarsku.
- Voleo bih da njihovi predsednici tako nešto obećaju, pa da kod nas bude bolje. Prosečna plata u Srbiji se računa tako što se ukupna masa zarada podeli sa brojem ljudi koji su platu primili, a mi u Srbiji imamo 300.000 ljudi koji rade, a ne primaju platu. Kada bi se i oni uključili onda bi prosečna plata bila manja nego što je sada zvanični prosek, a i ta prosečna plata je manja od 400 evra. Ne vidim matematiku po kojoj bi uz neki rast od dva odsto mogli da povećamo prosečna primanja za 14, 15 odsto, izuzev uz neku alhemiju – naglašava glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN.
Ćulibrk primećuje da se bira kome će i kako da se podigne penzija.
- Oko 70 odsto penzionera ima penziju do 30.000 dinara. Oni će sa novim povećanjem, imati veću penziju neko što su imali pre uvođenja mera smanjenja od deset odsto. Onih 30 odsto penzionera koji imaju veće penzije, i dalje neće dostići visinu koje su imali 2014. godine. Ti penzioneri sa visokim penzijama ionako ne glasaju za SNS, a od onih 70 mnogi glasaju za Vučića – pojašnjava Ćulibrk.
Kada bi sutra došlo do promene vlasti, Ćulibrk je ubeđen da bi nova vlast zatekla gore stanje u državi nego što je to bio slučaj 2000. godine.
- Zatekli bi u gorem stanju zato što smo propustili deset godina. Godine 2005. i 2006. bile su godine u kojima je ceo svet rastao i razvijao se, a onda je naišla 2008. kada je ceo svet pao. Uvek smo u kontra ritmu. Hoćemo nešto da uradimo kada ceo svet pada. Ne možemo da povećemo izvoz kada drugi štede. Niko nikada nije imao šansu kao Vučić da ekonomski sredi stanje u zemlji, ali iz nekog razloga se ne sprovode prave mere i reforme, niti sam optimista da će biti sprovedene u narednom periodu – kaže na kraju Ćulibrk.
POJELI SMO
16 MILIJARDI EVRA
- Inicijalni zločin sa javnim dugom je napravila Vlada Mirka Cvetkovića. Ta Vlada je sa osam, podigla dug na 15,5 milijardi evra. Onda je došla na vlast koalicija SNS-SPS, i Ivica Dačić je postao rekorder po zaduživanju. Trošilo se pošteno, pravili su se minusi, tek 2014. je počelo je da se štedi. Mi smo pojeli 16 milijardi evra, a puteve još nemamo. Ne lično mi, ali neko jeste. Te pare su otišle u potrošnju, za kupovinu socijalnog mira, izbora. Ostali smo gladni i bez puteva – ističe Ćulibrk.
N. K.

Najnoviji broj

9. jul 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa