ALTER NATIVA: ČEDA TICA
Najvažnija je Božja ljubav
Verujemo da većina Šapčana zna Čedu Ticu. Nekom je „namestio“ ruku, nekom nogu, regulisao pritisak, izlečio astmu, ili jetru, podigao iz najdublje depresije, vratio veru u dobrotu i ljubav... Oni kojima je prijatelj, znaju da uvek mogu da računaju na njega. Čeda je učitelj reikija, kiropraktičar i travar. Nepopravljivo vedar. Čovek koji razgovara sa pticama.
Sa pticama se družiš od detinjstva, one su neodvojivi deo tvog života. Kao da poznaješ njihov nemušti jezik?
- Da znaš da si to dobro rekla. Za nemušti jezik prvi put sam čuo od moje prababe Mace. Još u ono vreme, mnogo je znala o fenomenima, koji su izvan fizičke realnosti. Stalno sam je zapitkivao šta znači nemušti jezik, a ona mi je strpljivo odgovarala. Imala je izvesne sposobnosti, gledala je karte onima koje muka dovede kod nje. Čudio sam se kako može sve to da zna, prisluškivao i gledao kroz otvor na vratima. Sećam se Peladije iz Majura, kojoj je baba rekla da će se udati za žutog čoveka preko dve vode. Kako preko dve vode, pitao sam se? Ispostavilo se da je čovek bio iz Klenka i da je morao da pređe Kamičak i Savu da bi došao u Majur. Peladija se stvarno udala za njega i došla da časti, donela je babi kafu Divku. Sad tek shvatam da je, kad je u pitanju neopipljivi svet energije, baba Maca odigrala bitnu ulogu u mom životu.
Kako su ti se otvarala vrata druge strane realnosti?
- Nije sve lako išlo. Uvek je potrebno da se dogodi nešto što otvori čoveka za drugu dimenziju. Imao sam ozbiljnu povredu na poslu. Pao sam sa trećeg sprata na beton, imao sam prelom kičme, povredu glave i noge. Ležao sam u koritu šest meseci, a posle ponovo učio da hodam. Dok sam bio u bolnici, dogodilo se da sam u deliću sekunde imao retrospektivu celog svog života. Video sam slike kao na filmu. Nisam se uplašio, samo sam se pitao kako su se slike tako brzo izređale, sa najsitnijim detaljima, ali tada nisam znao o vertikalnoj prirodi vremena. Taj pad me je preokrenuo, ne odjednom, nego postepeno. Morao sam da se menjam, da prevazilazim svoj egoizam, naprasitost... Posle pada sam usporio.
U tajne travarskog zanata uputio te je tvoj tast?
- Sandići su godinama, iz generacije u generaciju, jedni drugima prenosili travarstvo u amanet. Moja supruga Milena i ja smo najčešće išli sa tastom da beremo trave. Jednom prilikom, kad smo bili na Bosutu, dok smo prolazili kroz šumu, rekao mi je: „Čedo, pogledaj ovu biljku, od nje pravim melem za živu ranu. Umreću, a neću stići da prenesem nekome svoje znanje“. Letimično sam pogledao i prošao, ali sam se vratio. To je bio prelomni trenutak. Da nisam tada iščupao tu biljku, ne bih mogao da je se setim, zato što drugačije izgleda u novinama, ili u knjizi, nego u prirodi. Milena i ja smo nastavili njegovim putem, držali smo se znanja koje nam je preneo, koja su kvalitetna i retka. Posle smo to proširili. Jednom, u vreme najteže inflacije, nismo imali novca, a Milena je trebala da ide na pijac. Odjednom se pojavio neki čovek i uzeo nekoliko sirupa. Rekao sam ženi da imam osećaj da ga je pokojni Milan poslao.
Koje bolesti lečiš travama?
- Možda je najvažnije nasleđe mog pokojnog tasta čaj za lečenje jetre, bez obzira da li je u pitanju ciroza, hepatitis, ili masna jetra, koja je ozbiljno oboljenje. Ključna u lečenju jetre je biljka koju zovemo zmijuša. Ne postoji latinski naziv za nju, nismo je pronašli nigde, ni u knjigama, ni na internetu, godinama je nalazimo u prirodi. Od Boga nam je data.. Idealno je brati je u prvom delu dana kad snaga iz zemlje odlazi u gornji, nadzemni deo biljke. Taj čaj deluje ne samo na jetru, nego i na pankreas i žuč. I kod najtežih oboljenja, ako pacijent započne terapiju na vreme, može da dođe do izlečenja. Za hemoroide imamo mast i čaj i melem za živu ranu. Ovaj melem se koristi i kada dođe do komplikacija usled depilacije, kad se koren dlake upali, ili počne da urasta u meso. Kada se samo površinski izleči, dogodi se da se vrati na prvo čvorište i bukne infekcija.
Poznat je tvoj čaj za lečenje astme i bronhitisa?
- U Šapcu je nekada, dok je Zorka bila aktivna, bilo mnogo problema sa astmom i bronhitisom. Zato smo počeli da pravimo sirupe na bazi meda i biljaka. Naravno da je najvažniji izbor biljaka i zemljište gde rastu. Berem ih u Bosni, na Ceru, Gučevu, ili Fruškoj Gori, na mestima koja su čista, dalje od sela. Tri biljke koje su univerzalne i kojima se divim su zmijuša, imela i žalfija. Kad god su me ometale misli dok berem biljke, nije mi dobro išlo, a kad sam išao fokusiran na jak, plemenit cilj, sve se otvaralo. Posebno kad bi mi došla majka sa bolesnim detetom u trenutku kad nemam odgovarajućih biljaka. U takvoj situaciji, odmah bih krenuo na put i sve vreme bih se molio. Tada bi se dogodilo da naiđem na izuzetno bogato područje.
Zbog čega ti se najčešće obraćaju pacijenti?
- Najčešće zbog kamena i peska, povišenog ili niskog pritiska. Pored sirupa za astmu i bronhitis, imam vitaminski, čeden-biter, bio-strong i bio-freš sirup. Čeden-biter pravim tako što u alkohol ubacujem sve biljke koje u toku godine naberem i ostavim da stoje u staklenom balonu. On je izuzetno jak i dovoljno je nakapati dve do tri kapi u čaj. Koristi se za jačanje imuniteta, za rekovalescenciju, znači, za podizanje energije. Pravimo i masti, recimo od gaveza, koji uvek mora da bude svež. Njega koristim kad radim kiropraktiku.
Ti pomažeš kod uganuća i iščašenja, “nameštaš“, kako se to u narodu kaže. Kako se dogodilo da si počeo sa kiropraktikom?
- Prvi pacijent mi je bila supruga. Kada je izlazila iz autobusa, on je krenuo, ona je iskočila i uganula nogu. Sa njom je bila koleginica koja joj je rekla: „Šta se ti brineš kada tvoj muž zna to da radi?“ A ja nikada do tada to nisam radio. Kada je došla kući, noga joj je bila otečena i ja sam, lako i brzo, samo jednom rukom uhvatio njeno stopalo i pomerio. Kvrcnulo je, bez ikakvog bola. Milenina koleginica je prokomentarisala: „Pa da, lepo sam rekla da zna“, a ja sam se samo prekrstio, nisam znao ni kako ni zašto sam to tako uradio. Eto, tako sam, pre petnaest godina, počeo da se bavim kiropraktikom. Radim uganuća, iščašenja i teške slučajeve. Naravno, postoje situacije kada pacijenta pošaljem kod lekara da naprave rendgentski snimak. Jednom mi je došla jedna žena i rekla: „Majstore, trgni ti meni rame kao što si mojoj komšinici“. Međutim, ja sam je poslao kod lekara. Ispostavilo se da je imala nekoliko preloma ramena. Ne smem ni da mislim šta bi bilo da sam poslušao nju umesto sebe i trgnuo joj rame, pritisnuo neki krvni sud ili ligament?
Prošle godine, kad si polomio nogu, sam si je izlečio?
- Prvi put sam brao biljke sam. Video sam da mi je noga iskočila, ali da nije otvoren prelom. Namestio sam, dok je još bila vruća, sve na svoje mesto i vezao atlet majicom, vojničkim kaišem i konopcem. Sam sam se sebi smejao. Morao sam da dođem do auta, koji je bio kilometar daleko. Prvo sam se, na kolenima, spustio nekih pedesetak metara nizbrdo, a odatle, uz pomoć grane, polako do kola. Razmišljao sam, pošto sam bio u Trbosilju, da li da idem desno, za Loznicu, ili levo, za Šabac. Znao sam da mi, ako odem u Loznicu, ne “gine” gips. Zato sam skrenuo levo. Vozio sam levom nogom. Tri dana sam ležao, a sedmi sam već ustao i hodao na štakama. Nisam išao kod lekara, radio sam sebi reiki. Pošto je bilo leto, bio sam na Savi, voda mi je mnogo pomogla. Brzo sam ozdravio.
Kako si počeo da se baviš reikijem?
- Moja prijateljica Vesna, koju sam masirao, a koja je svojevremeno završila prvi stepen reikija, uvek se čudila kako je moguće da sam samouk. Ispričao sam joj svoj san, koji je bio neobičan i koji me je, na neki način, inicirao. I danas ga pamtim, do detalja. Vesna mi je rekla da je to znak da bi trebalo da krenem na kurs reikija. Baš tada se dogodilo da sam dobio neki novac, pa sam završio prvi stepen, ubrzo drugi i treći, majstorski i na kraju sam iniciran u učitelja. Reiki je prenos energije, koja je svuda oko nas. Sastoji se iz dve reči, rei i ki, što znači univerzalna energija. Sada mogu da osetim energiju na daljini od četiri do pet metara, a ranije nisam mogao ni na metar. Dok prelazim rukama preko tela pacijenta, osećam sve slojeve aure. Stalno sam u reikiju. Kad primetim da čoveku nije dobro, posavetujem ga šta bi trebalo da uradi. Čistim čakre, balansiram ih, energizujem telo.
Znači, neke pacijente lečiš travama, neke kiropraktikom, a treće reikijem?
- Nekada se sve to prepliće, ali sve je reiki. I kad radim kiropraktiku, prenosim energiju. Kad je u pitanju uganuće, čovek je u stresu, hormoni su uznemireni, a to se oseća i u auri. Bitno je da ga prvo oslobodim stresa, jer tada mnogo lakše dolazi do izlečenja. Čak i kad berem biljke, reiki mi pomaže. Uvek sam se trudio, sebe opominjao, molio se da budem bolji čovek. Pratim ono što mi se govori, slušam unutrašnje vođstvo. Dok radim reiki, pojavljuju mi se slike, a ponekad, u isto vreme, i pacijentima.
Šta je najvažnije?
Najvažnija je Božja ljubav, ona isceljuje, a potom sve ostale ljubavi koje su deo nje.
„Praktikujem i akupresurno lečenje. Prvi put sam akupresuru primenio na svojoj ženi. Imala je jake bolove zbog išijasa, primala je injekcije i dve noći nije spavala. Setio sam se da sam u jednoj knjizi čitao o akupresurnim tačkama i, po sećanju, potražio te tačke na njenim stopalima. Posle petnaest minuta je zaspala i više nikada nije imala problem sa išijasom. Od tada primenjujem i akupresurno lečenje na svojim pacijentima.“
Sa pticama se družiš od detinjstva, one su neodvojivi deo tvog života. Kao da poznaješ njihov nemušti jezik?
- Da znaš da si to dobro rekla. Za nemušti jezik prvi put sam čuo od moje prababe Mace. Još u ono vreme, mnogo je znala o fenomenima, koji su izvan fizičke realnosti. Stalno sam je zapitkivao šta znači nemušti jezik, a ona mi je strpljivo odgovarala. Imala je izvesne sposobnosti, gledala je karte onima koje muka dovede kod nje. Čudio sam se kako može sve to da zna, prisluškivao i gledao kroz otvor na vratima. Sećam se Peladije iz Majura, kojoj je baba rekla da će se udati za žutog čoveka preko dve vode. Kako preko dve vode, pitao sam se? Ispostavilo se da je čovek bio iz Klenka i da je morao da pređe Kamičak i Savu da bi došao u Majur. Peladija se stvarno udala za njega i došla da časti, donela je babi kafu Divku. Sad tek shvatam da je, kad je u pitanju neopipljivi svet energije, baba Maca odigrala bitnu ulogu u mom životu.
Kako su ti se otvarala vrata druge strane realnosti?
- Nije sve lako išlo. Uvek je potrebno da se dogodi nešto što otvori čoveka za drugu dimenziju. Imao sam ozbiljnu povredu na poslu. Pao sam sa trećeg sprata na beton, imao sam prelom kičme, povredu glave i noge. Ležao sam u koritu šest meseci, a posle ponovo učio da hodam. Dok sam bio u bolnici, dogodilo se da sam u deliću sekunde imao retrospektivu celog svog života. Video sam slike kao na filmu. Nisam se uplašio, samo sam se pitao kako su se slike tako brzo izređale, sa najsitnijim detaljima, ali tada nisam znao o vertikalnoj prirodi vremena. Taj pad me je preokrenuo, ne odjednom, nego postepeno. Morao sam da se menjam, da prevazilazim svoj egoizam, naprasitost... Posle pada sam usporio.
U tajne travarskog zanata uputio te je tvoj tast?
- Sandići su godinama, iz generacije u generaciju, jedni drugima prenosili travarstvo u amanet. Moja supruga Milena i ja smo najčešće išli sa tastom da beremo trave. Jednom prilikom, kad smo bili na Bosutu, dok smo prolazili kroz šumu, rekao mi je: „Čedo, pogledaj ovu biljku, od nje pravim melem za živu ranu. Umreću, a neću stići da prenesem nekome svoje znanje“. Letimično sam pogledao i prošao, ali sam se vratio. To je bio prelomni trenutak. Da nisam tada iščupao tu biljku, ne bih mogao da je se setim, zato što drugačije izgleda u novinama, ili u knjizi, nego u prirodi. Milena i ja smo nastavili njegovim putem, držali smo se znanja koje nam je preneo, koja su kvalitetna i retka. Posle smo to proširili. Jednom, u vreme najteže inflacije, nismo imali novca, a Milena je trebala da ide na pijac. Odjednom se pojavio neki čovek i uzeo nekoliko sirupa. Rekao sam ženi da imam osećaj da ga je pokojni Milan poslao.
Koje bolesti lečiš travama?
- Možda je najvažnije nasleđe mog pokojnog tasta čaj za lečenje jetre, bez obzira da li je u pitanju ciroza, hepatitis, ili masna jetra, koja je ozbiljno oboljenje. Ključna u lečenju jetre je biljka koju zovemo zmijuša. Ne postoji latinski naziv za nju, nismo je pronašli nigde, ni u knjigama, ni na internetu, godinama je nalazimo u prirodi. Od Boga nam je data.. Idealno je brati je u prvom delu dana kad snaga iz zemlje odlazi u gornji, nadzemni deo biljke. Taj čaj deluje ne samo na jetru, nego i na pankreas i žuč. I kod najtežih oboljenja, ako pacijent započne terapiju na vreme, može da dođe do izlečenja. Za hemoroide imamo mast i čaj i melem za živu ranu. Ovaj melem se koristi i kada dođe do komplikacija usled depilacije, kad se koren dlake upali, ili počne da urasta u meso. Kada se samo površinski izleči, dogodi se da se vrati na prvo čvorište i bukne infekcija.
Poznat je tvoj čaj za lečenje astme i bronhitisa?
- U Šapcu je nekada, dok je Zorka bila aktivna, bilo mnogo problema sa astmom i bronhitisom. Zato smo počeli da pravimo sirupe na bazi meda i biljaka. Naravno da je najvažniji izbor biljaka i zemljište gde rastu. Berem ih u Bosni, na Ceru, Gučevu, ili Fruškoj Gori, na mestima koja su čista, dalje od sela. Tri biljke koje su univerzalne i kojima se divim su zmijuša, imela i žalfija. Kad god su me ometale misli dok berem biljke, nije mi dobro išlo, a kad sam išao fokusiran na jak, plemenit cilj, sve se otvaralo. Posebno kad bi mi došla majka sa bolesnim detetom u trenutku kad nemam odgovarajućih biljaka. U takvoj situaciji, odmah bih krenuo na put i sve vreme bih se molio. Tada bi se dogodilo da naiđem na izuzetno bogato područje.
Zbog čega ti se najčešće obraćaju pacijenti?
- Najčešće zbog kamena i peska, povišenog ili niskog pritiska. Pored sirupa za astmu i bronhitis, imam vitaminski, čeden-biter, bio-strong i bio-freš sirup. Čeden-biter pravim tako što u alkohol ubacujem sve biljke koje u toku godine naberem i ostavim da stoje u staklenom balonu. On je izuzetno jak i dovoljno je nakapati dve do tri kapi u čaj. Koristi se za jačanje imuniteta, za rekovalescenciju, znači, za podizanje energije. Pravimo i masti, recimo od gaveza, koji uvek mora da bude svež. Njega koristim kad radim kiropraktiku.
Ti pomažeš kod uganuća i iščašenja, “nameštaš“, kako se to u narodu kaže. Kako se dogodilo da si počeo sa kiropraktikom?
- Prvi pacijent mi je bila supruga. Kada je izlazila iz autobusa, on je krenuo, ona je iskočila i uganula nogu. Sa njom je bila koleginica koja joj je rekla: „Šta se ti brineš kada tvoj muž zna to da radi?“ A ja nikada do tada to nisam radio. Kada je došla kući, noga joj je bila otečena i ja sam, lako i brzo, samo jednom rukom uhvatio njeno stopalo i pomerio. Kvrcnulo je, bez ikakvog bola. Milenina koleginica je prokomentarisala: „Pa da, lepo sam rekla da zna“, a ja sam se samo prekrstio, nisam znao ni kako ni zašto sam to tako uradio. Eto, tako sam, pre petnaest godina, počeo da se bavim kiropraktikom. Radim uganuća, iščašenja i teške slučajeve. Naravno, postoje situacije kada pacijenta pošaljem kod lekara da naprave rendgentski snimak. Jednom mi je došla jedna žena i rekla: „Majstore, trgni ti meni rame kao što si mojoj komšinici“. Međutim, ja sam je poslao kod lekara. Ispostavilo se da je imala nekoliko preloma ramena. Ne smem ni da mislim šta bi bilo da sam poslušao nju umesto sebe i trgnuo joj rame, pritisnuo neki krvni sud ili ligament?
Prošle godine, kad si polomio nogu, sam si je izlečio?
- Prvi put sam brao biljke sam. Video sam da mi je noga iskočila, ali da nije otvoren prelom. Namestio sam, dok je još bila vruća, sve na svoje mesto i vezao atlet majicom, vojničkim kaišem i konopcem. Sam sam se sebi smejao. Morao sam da dođem do auta, koji je bio kilometar daleko. Prvo sam se, na kolenima, spustio nekih pedesetak metara nizbrdo, a odatle, uz pomoć grane, polako do kola. Razmišljao sam, pošto sam bio u Trbosilju, da li da idem desno, za Loznicu, ili levo, za Šabac. Znao sam da mi, ako odem u Loznicu, ne “gine” gips. Zato sam skrenuo levo. Vozio sam levom nogom. Tri dana sam ležao, a sedmi sam već ustao i hodao na štakama. Nisam išao kod lekara, radio sam sebi reiki. Pošto je bilo leto, bio sam na Savi, voda mi je mnogo pomogla. Brzo sam ozdravio.
Kako si počeo da se baviš reikijem?
- Moja prijateljica Vesna, koju sam masirao, a koja je svojevremeno završila prvi stepen reikija, uvek se čudila kako je moguće da sam samouk. Ispričao sam joj svoj san, koji je bio neobičan i koji me je, na neki način, inicirao. I danas ga pamtim, do detalja. Vesna mi je rekla da je to znak da bi trebalo da krenem na kurs reikija. Baš tada se dogodilo da sam dobio neki novac, pa sam završio prvi stepen, ubrzo drugi i treći, majstorski i na kraju sam iniciran u učitelja. Reiki je prenos energije, koja je svuda oko nas. Sastoji se iz dve reči, rei i ki, što znači univerzalna energija. Sada mogu da osetim energiju na daljini od četiri do pet metara, a ranije nisam mogao ni na metar. Dok prelazim rukama preko tela pacijenta, osećam sve slojeve aure. Stalno sam u reikiju. Kad primetim da čoveku nije dobro, posavetujem ga šta bi trebalo da uradi. Čistim čakre, balansiram ih, energizujem telo.
Znači, neke pacijente lečiš travama, neke kiropraktikom, a treće reikijem?
- Nekada se sve to prepliće, ali sve je reiki. I kad radim kiropraktiku, prenosim energiju. Kad je u pitanju uganuće, čovek je u stresu, hormoni su uznemireni, a to se oseća i u auri. Bitno je da ga prvo oslobodim stresa, jer tada mnogo lakše dolazi do izlečenja. Čak i kad berem biljke, reiki mi pomaže. Uvek sam se trudio, sebe opominjao, molio se da budem bolji čovek. Pratim ono što mi se govori, slušam unutrašnje vođstvo. Dok radim reiki, pojavljuju mi se slike, a ponekad, u isto vreme, i pacijentima.
Šta je najvažnije?
Najvažnija je Božja ljubav, ona isceljuje, a potom sve ostale ljubavi koje su deo nje.
M.Filipović
Najnoviji broj
25. april 2024.
