Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić u Bogatiću označio početak izgradnje toplovoda
“Podzemni bojler” za grejanje
Sa dubine od 460 metara, topla voda temperature 75 stepeni, kapaciteta 25 litara u sekundi, putem cevovoda treba da greje 16.000 metara kvadratnih u sedam javnih ustanova. Vrednost investicije je 120 miliona dinara. Prema Antićevim rečima glavni cilj je korišćenje 27 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine
Početku radova na bušotini BB1, pored brojnih gostiju prisustvovali su i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić predsednika opštine Bogatić Nenad Beserovac, i dr Ana Vranješ sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
Ministar Antić je izjavio da je ovaj dan značajna za budućnost čitave Mačve. Istakao je da je ovo samo prvi korak ka onome što treba da bude veliki cilj, a to je da se hidrogeotermalni kapaciteti u poptunosti stave u funkciju i ponude i građanima i industriji.
-Retko ko u Srbiji zna da je Mačva prebogata hidrogeotermalnim izvorima. To je potencijal koji ova sredina treba da iskoristi, što za ovakve energetske projekte što za jačanje poljoprivredne proizvodnje koja predstavlja oslonac ovog kraja. Ovaj projekat je nastao iz vizije, napora i posvećenosti poslu. Trebalo je dosta hrabrosti, trebalo je biti vizionar i veoma posvećen kako bi se on realizovao. Njegova najveća vrednost je u energetskom smislu, ali treba podvući i njegovu ekonomsku dimenziju, rekao je Antić i napomenuo da će energetske uštede od realizacije ovog projekta na godišnjem nivou biti oko 15 miliona dinara samo na korišćenju energenata.
Ministar smatra da ovaj potencijal Mačva treba da iskoristi za privredni rast i razvoj i podvukao je da će u tome punu podršku imati od Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Istakao je da Vlada nastavlja sa politikom podsticaja za obnovljive izvore energije i da ostaju posvećenni ciljevima da do 2020. godine 27 odsto eneregije bude iz obnovljivih izvora. Naveo je da ovaj projekat značajno doprinosi ostvarenju tog cilja.
-Ovaj projekat je pokazao da je Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu rame uz rame sa najjačim svetskim fakultetima u ovoj oblasti, dodao je ministar rudarstva i energetike.
Dr Ana Vranješ, sa ovog fakulteta, navela je da, pored toga što je ovo prvi ovakav sistem u Srbiji, 151. je u Evropi, što nije zanemarljivo.
Radovi su zvanično počeli u ponedeljak, a za početak će se na ovaj način grejati sedam objekata javne namene u centru.
Radi se o otvorenom, prstenastom sistemu zagrevanja bez klasične toplane. Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu izradio je „Studiju mogućnosti korišćenja hidrogeotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja objekata javne namene“. Projekat košta oko 120 miliona dinara i sredstva su opredeljena delom iz budžeta opštine, a delom iz kredita. Procenjuje se da će se projekat isplatiti već za nekoliko godina.
Prema njenim rečima, dok su radili Studiju na fakultetu su im bila bitna dva ključna fakotra: da naprave optimizovan i održiv sistem.
-Sistem je projektovan tako da toplotnu energiju dobijamo sa bunara BB1 čija je temperatura 75 stepeni, a količina vode 25 litara u sekundi. Do objekata u centru Bogatića stizaće u cevovodu koji je izrađen od specijalnog materijala, predizolovanog umreženog polietilena, i tako neće biti gubitaka u mreži. Bunar je od objeakta udaljen 2,5 kilometara i neće biti nikakvih gubitaka što se tiče temperature i izdašnosti. Ovim doprinosimo ekološkom razvoju ovog dela Mačve, a vodimo računa i o životnoj sredini. Na ovaj način godišnja emisija ugljen-dioksida se smanjuje za 1.000 tona. Mačva spada u najpotencijalnije izvore sa geotermalnog aspekta i ima brojne mogućnosti za dalji razvoj, rekla je dr Vranješ i zahvalila se predsedniku opštine Nenadu Beserovcu na uloženoj energiji i trudu da dođe do realizacije ovog projekta.
Beserovac se zahvalio svima koji su pomogli u realizaciji ovog projekta. Istakao je da je, 30 godina od pronalaska nalazišta tople vode opština na korak od toga da ovaj prirodni resurs stavi u funkciju.
-Mi se ovde nećemo zaustaviti. Već razmišljamo za ubuduće. Ideja nam je da u sledećoj fazi toplotnu energiju proizvedenu iz geotermalnih izvora ponudimo privredi i građanstvu, a krajnji cilj da na ovaj način proizvodimo i električnu energiju. Možda to iz ove perspektive deluje preambiciozno, ali isto tako je izgledalo bajkovito i kada smo krenuli u realizaciju ovog projekta, izjavio je Nenad Beserovac.
Na sistem daljinskog grejanja biće prikačeni objekti Predškolske ustanove „Slava Ković“, Osnovne škole „Mika Mitrović“, Mačvanske srednje škole sa sportskom halom, zgrade Opštine i Osnovnog suda, upravna zgrada JKP „Bogatić“ i zgrada Centra za socijalni rad „Bogatić“. Snaga ovog daljinskog sistema je 2,1 megavat i grejaće skoro 16.000 metara kvadratnih.
Topla voda, energetska zgoda
Mačvani su se posle tri decenije i više od kako su u utrobi plodne zemlje pronašli toplu vodu, odlučili da dragocenu energiju, koja je odlazila u nepovrat, koriste za zagrevanje objekata. Realizacija projekta toplovoda kreće iz dela varošice Bogatić, koji zovu Bair, sa bušotine BB1.
Stručnjaci su izračunali da će samo godišnja ušteda za grejanje, sedam javnih objekata, koje je do sada obavljano na ugalj ili naftu, biti oko 15. miliona dinara.
- Državni cilj je korišćenje 27. odsto obnovljive energije do 2020. godine, kaže ministar za rudarstvo i energetiku Aleksandar Antić, prilikom označavanja početka radova na toplovodu.
Plan države je prema njegovom mišljenju ostvariv, budući da je u Vojvodini u toku realizacija više projekata u kojima se za dobijanje dragocene energije koristi vetar.
- Sve ove projekte Vlada će podržati, poručio je ministar Antić.
Ministar Antić je izjavio da je ovaj dan značajna za budućnost čitave Mačve. Istakao je da je ovo samo prvi korak ka onome što treba da bude veliki cilj, a to je da se hidrogeotermalni kapaciteti u poptunosti stave u funkciju i ponude i građanima i industriji.
-Retko ko u Srbiji zna da je Mačva prebogata hidrogeotermalnim izvorima. To je potencijal koji ova sredina treba da iskoristi, što za ovakve energetske projekte što za jačanje poljoprivredne proizvodnje koja predstavlja oslonac ovog kraja. Ovaj projekat je nastao iz vizije, napora i posvećenosti poslu. Trebalo je dosta hrabrosti, trebalo je biti vizionar i veoma posvećen kako bi se on realizovao. Njegova najveća vrednost je u energetskom smislu, ali treba podvući i njegovu ekonomsku dimenziju, rekao je Antić i napomenuo da će energetske uštede od realizacije ovog projekta na godišnjem nivou biti oko 15 miliona dinara samo na korišćenju energenata.
Ministar smatra da ovaj potencijal Mačva treba da iskoristi za privredni rast i razvoj i podvukao je da će u tome punu podršku imati od Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Istakao je da Vlada nastavlja sa politikom podsticaja za obnovljive izvore energije i da ostaju posvećenni ciljevima da do 2020. godine 27 odsto eneregije bude iz obnovljivih izvora. Naveo je da ovaj projekat značajno doprinosi ostvarenju tog cilja.
-Ovaj projekat je pokazao da je Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu rame uz rame sa najjačim svetskim fakultetima u ovoj oblasti, dodao je ministar rudarstva i energetike.
Dr Ana Vranješ, sa ovog fakulteta, navela je da, pored toga što je ovo prvi ovakav sistem u Srbiji, 151. je u Evropi, što nije zanemarljivo.
Radovi su zvanično počeli u ponedeljak, a za početak će se na ovaj način grejati sedam objekata javne namene u centru.
Radi se o otvorenom, prstenastom sistemu zagrevanja bez klasične toplane. Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu izradio je „Studiju mogućnosti korišćenja hidrogeotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja objekata javne namene“. Projekat košta oko 120 miliona dinara i sredstva su opredeljena delom iz budžeta opštine, a delom iz kredita. Procenjuje se da će se projekat isplatiti već za nekoliko godina.
Prema njenim rečima, dok su radili Studiju na fakultetu su im bila bitna dva ključna fakotra: da naprave optimizovan i održiv sistem.
-Sistem je projektovan tako da toplotnu energiju dobijamo sa bunara BB1 čija je temperatura 75 stepeni, a količina vode 25 litara u sekundi. Do objekata u centru Bogatića stizaće u cevovodu koji je izrađen od specijalnog materijala, predizolovanog umreženog polietilena, i tako neće biti gubitaka u mreži. Bunar je od objeakta udaljen 2,5 kilometara i neće biti nikakvih gubitaka što se tiče temperature i izdašnosti. Ovim doprinosimo ekološkom razvoju ovog dela Mačve, a vodimo računa i o životnoj sredini. Na ovaj način godišnja emisija ugljen-dioksida se smanjuje za 1.000 tona. Mačva spada u najpotencijalnije izvore sa geotermalnog aspekta i ima brojne mogućnosti za dalji razvoj, rekla je dr Vranješ i zahvalila se predsedniku opštine Nenadu Beserovcu na uloženoj energiji i trudu da dođe do realizacije ovog projekta.
Beserovac se zahvalio svima koji su pomogli u realizaciji ovog projekta. Istakao je da je, 30 godina od pronalaska nalazišta tople vode opština na korak od toga da ovaj prirodni resurs stavi u funkciju.
-Mi se ovde nećemo zaustaviti. Već razmišljamo za ubuduće. Ideja nam je da u sledećoj fazi toplotnu energiju proizvedenu iz geotermalnih izvora ponudimo privredi i građanstvu, a krajnji cilj da na ovaj način proizvodimo i električnu energiju. Možda to iz ove perspektive deluje preambiciozno, ali isto tako je izgledalo bajkovito i kada smo krenuli u realizaciju ovog projekta, izjavio je Nenad Beserovac.
Na sistem daljinskog grejanja biće prikačeni objekti Predškolske ustanove „Slava Ković“, Osnovne škole „Mika Mitrović“, Mačvanske srednje škole sa sportskom halom, zgrade Opštine i Osnovnog suda, upravna zgrada JKP „Bogatić“ i zgrada Centra za socijalni rad „Bogatić“. Snaga ovog daljinskog sistema je 2,1 megavat i grejaće skoro 16.000 metara kvadratnih.
Mačvani su se posle tri decenije i više od kako su u utrobi plodne zemlje pronašli toplu vodu, odlučili da dragocenu energiju, koja je odlazila u nepovrat, koriste za zagrevanje objekata. Realizacija projekta toplovoda kreće iz dela varošice Bogatić, koji zovu Bair, sa bušotine BB1.
Stručnjaci su izračunali da će samo godišnja ušteda za grejanje, sedam javnih objekata, koje je do sada obavljano na ugalj ili naftu, biti oko 15. miliona dinara.
- Državni cilj je korišćenje 27. odsto obnovljive energije do 2020. godine, kaže ministar za rudarstvo i energetiku Aleksandar Antić, prilikom označavanja početka radova na toplovodu.
Plan države je prema njegovom mišljenju ostvariv, budući da je u Vojvodini u toku realizacija više projekata u kojima se za dobijanje dragocene energije koristi vetar.
- Sve ove projekte Vlada će podržati, poručio je ministar Antić.
M.M./Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
