Krivina u ogledalu
Merna jedinica
Kada sve ovo jednom juče bude, neke stvari nikako ne treba prepustiti zaboravu. Treba ih sačuvati i držati pod takvom kontrolom da nam se više nikada ne dogode.
Široka je lepeza gluposti kojom nas ova vlast ponižava. Sa jedna strane nam se govori da smo u zlatnom dobu, da nam nikada u novijoj istoriji nije bilo bolje, nikada većih plata i penzija, a onda nam se desi jedan Palma.
Da, dragi prijatelji – Palma. Hiljade i hiljade Jagodinaca je stajalo u redu ispred i u zgradi gradske uprave ovog grada čekajući na milostinju, na „tri hiljade za gospođu“ ili „tri hiljade za gospodina“. Čekajte, ako živimo u zlatnom dobu sa najvećim primanjima ikada, odakle u Jagodini toliko naroda koji u vapaju nemoći pruža ruke ka jednom Palmi ne bi li dobio dve, tri crvene? I to još u Jagodini koja je jedan od zlatnijih primera zlatnog doba koje živimo.
Potpuno je nejasno kako se deli ta milostinja. Dođeš ispred Palme, napraviš tužan izraz lica, ili ti ga je život tako namestio, i „ogroman čiko“ odokativno ti odredi težinu tvoje muke. Znači jedan, jedini čovek odlučuje o tome. Čak to nije Prvorođeni, već neki bivši bokser ili šta li već. Postoje mnogi civilizovaniji način da se pomogne ljudima. Pomoć je još veća, naročito ako ti ljudi nisu primorani da se ponižavaju u nekakvim redovima i da pred kamerama moraju svoju muku da podele sa Palmom. Ljudi koji stvarno pomažu i imaju tu crtu ljudskosti o kojoj Palma može samo da sanja, to rade daleko od očiju javnosti i niko ne mora ni da zna koliko su pomogli. Važna je napomena da ti ljudi pomažu sopstvenim novcima, a ne novcima građana.
S druge strane, Palma čak nije ni gradonačelnik Jagodine. Na stranu to što je predsednik Jedinstvene Srbije koja egzistira jedino u Jagodini i na izbornoj listi SNS i SPS poput neke fusnote. Palma je predsednik Skupštine grada Jagodine i narodni poslanik. Gradonačelnika je tamo verovatno teže pronaći nego gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića koji je uspeo da po izboru na tu funkciju postane anoniman. Palma je, u stvari, Palma. To je i više nego dovoljno. Merna jedinica poput te „tri hiljade za gospođu“. To je naše merilo vrednosti – red i milostinja. Srbi su tada najmirniji, najponizniji. Kada nemaju, a onda im spasioc udeli „tri hiljade za gospođu“.
Nešto mora da se radi i u danima kada Srbija još nije zaražena novim virusom Zadruge. Kada se to desi, sirotinji raji neće biti potrebno tih „tri hiljade za gospođu“. Dovoljan je i TV aparat. Palmi je, međutim, potrebno mnogo više. Ne za narod nego za sebe. Slikali ga njegovi Jagodinci kako se vozi u novom luksuznom džipu koji vredi tričavih 120 hiljada evra. Ima se, može se, rodilo.
Široka je lepeza gluposti kojom nas ova vlast ponižava. Sa jedna strane nam se govori da smo u zlatnom dobu, da nam nikada u novijoj istoriji nije bilo bolje, nikada većih plata i penzija, a onda nam se desi jedan Palma.
Da, dragi prijatelji – Palma. Hiljade i hiljade Jagodinaca je stajalo u redu ispred i u zgradi gradske uprave ovog grada čekajući na milostinju, na „tri hiljade za gospođu“ ili „tri hiljade za gospodina“. Čekajte, ako živimo u zlatnom dobu sa najvećim primanjima ikada, odakle u Jagodini toliko naroda koji u vapaju nemoći pruža ruke ka jednom Palmi ne bi li dobio dve, tri crvene? I to još u Jagodini koja je jedan od zlatnijih primera zlatnog doba koje živimo.
Potpuno je nejasno kako se deli ta milostinja. Dođeš ispred Palme, napraviš tužan izraz lica, ili ti ga je život tako namestio, i „ogroman čiko“ odokativno ti odredi težinu tvoje muke. Znači jedan, jedini čovek odlučuje o tome. Čak to nije Prvorođeni, već neki bivši bokser ili šta li već. Postoje mnogi civilizovaniji način da se pomogne ljudima. Pomoć je još veća, naročito ako ti ljudi nisu primorani da se ponižavaju u nekakvim redovima i da pred kamerama moraju svoju muku da podele sa Palmom. Ljudi koji stvarno pomažu i imaju tu crtu ljudskosti o kojoj Palma može samo da sanja, to rade daleko od očiju javnosti i niko ne mora ni da zna koliko su pomogli. Važna je napomena da ti ljudi pomažu sopstvenim novcima, a ne novcima građana.
S druge strane, Palma čak nije ni gradonačelnik Jagodine. Na stranu to što je predsednik Jedinstvene Srbije koja egzistira jedino u Jagodini i na izbornoj listi SNS i SPS poput neke fusnote. Palma je predsednik Skupštine grada Jagodine i narodni poslanik. Gradonačelnika je tamo verovatno teže pronaći nego gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića koji je uspeo da po izboru na tu funkciju postane anoniman. Palma je, u stvari, Palma. To je i više nego dovoljno. Merna jedinica poput te „tri hiljade za gospođu“. To je naše merilo vrednosti – red i milostinja. Srbi su tada najmirniji, najponizniji. Kada nemaju, a onda im spasioc udeli „tri hiljade za gospođu“.
Nešto mora da se radi i u danima kada Srbija još nije zaražena novim virusom Zadruge. Kada se to desi, sirotinji raji neće biti potrebno tih „tri hiljade za gospođu“. Dovoljan je i TV aparat. Palmi je, međutim, potrebno mnogo više. Ne za narod nego za sebe. Slikali ga njegovi Jagodinci kako se vozi u novom luksuznom džipu koji vredi tričavih 120 hiljada evra. Ima se, može se, rodilo.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
