RIZICI U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE

Asocijacija Duga je u Centru za Stručno ueavršavanje u Šapcu protekle nedelje organizovala prvu, od ukupno 10 pilot obuka za primenu koncepta bezbednosne kulture u sistemu socijalne zaštite. Ove aktivnosti finansijski je podržala Misija za evropsku bezbednost i saradnju OEBS, a sprovode se prema rečima Aleksandra Price, predsednika Asocijacije Duga, iz razloga što je mali broj ljudi upoznat ea ovim konceptom.
- Koncept bezbednosne kulture podrazumeva skup usvojenih stavova, znanja, veština i pravila iz oblasti bezbednosti o potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora, oblika i nosilaca ugrožavanja. Takođe, pod bezbednosnom kulturom podrazumeva se i preduzimanje skupa aktivnosti u cilju eliminisanja pretnji po našu bezbednost u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i u skladu sa prihvaćenim vrednosnim stavovima - istakao je Prica i dodao da je Sistem socijalne zaštite, sistem koji ima mandate i preventivnog delovanja kada je bezbednost u pitanju, pre svega maloletnika, ali ima i značajnu ulogu u prevenciji vršnjačkog i porodičnog nasilja.
- Iako stručni radnici Sistema socijalne zaštite imaju mandat i moraju da budu uključeni u sve slučajeve porodičnog nasilja, kao i bilo koje vrste nasilja u koje su uključeni maloletnici, bez obzira da li kao počinioci ili žrtve, iako su stručni radnici Sistema socijalne zaštite neizostavni članovi lokalnih akcionih timova za prevenciju porodičnog nasilja i predstavnici svih ostalih saveta i radnih grupa na lokalnom nivou, do sada nisu u dovoljnoj meri bili prepoznati kao neizostavni deo reforme bezbedonosnog Sistema u Srbiji - dodaje Prica.
Stručni radnici Sistema socijalne zaštite, iako su u stalnom kontaktu sa žrtvama porodičnog nasilja, ali i svim maloletnim žrtvama nasilja, nisu u dovoljnoj meri upoznati sa mogućnostima da preveniraju mogućnost da se njihovim klijentima nasilje ponovo desi.
-Poznato je da oko 33% žrtava nasilja, nasilje doživljava kontinuirano i da se veoma često ponovo vraća nasilnicima ukoliko eu ekonoski neosnaženi ili i dalje na neki način emotivno vezani za njih. U slučajevima porodinog nasilja dešava se da to čine i zbog dece. Tako po statistikama centara za socijalni rad oko 38% žena koje su bile u sigurnim kućama ponovo se vrati nasilniku. Takođe, jako veliki problem stručnih radnika Sistema socijalne zaštite je i nasilje koje se dešava prema njima od strane osoba sa kojima rade, a koji su počinioci nasilja. U toku 2017. godine u 8 centara za socijalni rad u Srbiji desilo se nasilje prema stručnim radnicima, a u mnogo većem broju pretnje koje se mogu definisati kao psihološko nasilje, kaže Aleksandar Prica i ističe da se u tri centra za socijalni rad u 2017. godini desilo 6 ubistava i 2 samoubistva, što dovoljno govori o bezbednosnim rizicima u sistemu socijalne zaštite.
Nakon realizacije ovog projekta, sledeći korak Asocijacije Duga bi u narednom periodu bio pilotiranje nove usluge u sistemu socijalne zaštite pod nazivom "Izrada individualnog bezbednosnog plana". Uslugu bi mogli da pružaju stručni radnici koji su prošli njihov akreditovan trening.
-U narednom projektu kroz pilotiranje usluge, kreirali bismo minimalne standarde za adekvatno pružanje iste, a sam trening koji sada pilotiramo dao bi osnov za pokretanje preko potrebne i trenutno nepostojeće usluge u našem sistemu socijalne zaštite. Trenutno radimo na povećanju kapaciteta sistema socijalne zaštite u Srbiji, kako bi on adekvatno odgovorio na potrebu prevencije nasilja, a stručne radnice i radnike Sistema socijalne zaštite učimo da ovaj koncept primene u praksi da bi prevenirali nasilje koje može da se desi korisnicima njihovih usluga, ali i njima pošto su na svakodnevnom nivou izloženi raznim oblicima nasilja - zaključuje Prica.