Napuštene reči, kao napuštene kuće

U uvodnom delu promocije ove nesvakidašnje knjige, zaorila se pesma zavičajna, mnogo puta nagrađivane mačvanske izvorne grupe “Drina” iz Badovinaca. Ona je sve podsetila na lepotu reči izvornog narodnog stvaralaštva, kao i kasnije govornici o knjizi prof.dr Slađana Milenković, dr književnih nauka Anđelka Lazić i primarijus doktor Predrag Tojić, koji su podsetili na “doplivavanje”, mnogih izraza Drinom i Savom, zajedno sa nezvanim i dobrodošlim, neželjenim ljudima različitog kova.
- To su reči Mačvana kolebara, ratara i ratnika, gazda i nadničara, pismenih i nepismenih, učitelja i đaka, reči sa njiva i moba i prela, iz rovova, iz bežanija... one su bile u tanjiru, jastuku, gunju, beloj torbi zovnici svakog našeg pretka. Na njima su stasali i Janko i Stojan i Stanislav Vinaver, možda najbolji i najpismeniji poslenik modernijeg srpskog jezika, zatim Pantelija Jurišić, Vladislav i Slobodan Jovanović... istakao je jedan od autora, Dragan, M. Avrić iz Drenovca, penzionisani general vojske.
On je ove reči uporedio sa napuštenim kućama, najtužnijim prizorom igde i ikada, dodao je. Njegov i napor njegovog kolege po peru Miomira Filipovića je pokušaj da nekadašnje ustaljene mačvanske izraze otrgnu od zaborava, radi daljeg istraživanja i konstatacije o postojanju.
Zapažanju prisutnih nije promakla ni vrlo upečatljiva slika korica, koje je ilustrovao, takođe Mačvanin Sveta Damnjanović, rodom iz Glušaca.