Krivina u ogledalu
Izgubljen u prevodu
Mnogi se nisu iznenadili kada su videli deo iz intervjua koji je Prvorođeni dao za italijansku agenciju ANSA u kojem je interpretirano da je moguće priznanje Kosova pod uslovom da i Srbija dobije nešto zauzvrat.
Zašto to nije bilo iznenađenje? Jednostavno. Svakome ko iole poseduje malo političke teorije kao vid znanja jasno je da je ta ekipa i došla na vlast da kako bi isporučila nezavisnost Kosova. Da je neko drugi pristao na tako nešto, Nikada ni Dragičin muž, niti Prvorođeni ne bi primirisali Andrićevom vencu. I ima neke nebeske pravde da to uradi upravo ta ekipa. Kriza na Kosovu i Metohiji je i kulminirala kada je ta ekipa jahala Srbiju i zamajavala ostatak sveta. Koliko god se Prvorođeni bavio prošlošću samo od 2000. -te, ima nas koji pamtimo i pre te prelomne godine. Nije Kosovo postalo nezavisno zbog vlasti Borisa Tadića i Vojislava Koštunice 2008. Kosovo i Metohiju su izgubili neki pre njih, ali se to sada ne spominje. Izgubili su ga i de fakto i de jure posle naše pobede nad celim svetom kada smo se vojno, ali i u svakom drugom smislu, povukli sa Kosova i Metohije.
Danas su vrhovne patriote i borci za srpstvo isti oni koji su branili Srbe svuda gde Srbi više ne žive. I danas ga brane na isti način. Oni koji su glasali za vladu Ramuša Haradinaja, uselili se u ministarske fotelje, a sada se dure i napuštaju te kabinete, danas za sve nas govore da smo jadnici, bednici i ljudski ološ, jer ne pristajemo na jedinstvo koje nam oni nameću. I sada kada se pojavi vest o tome da će Srbija možda da prizna Kosovo, italijanska agencija mora da povlači tu vest. A, evo, molim vas, prostog pitanja. Ako bi Srbija dobila razgraničenjem to što želi, a što u stvari niko živ u Srbiji ne zna šta je to, moralo bi nešto da se desi posle toga, zar ne? Moralo bi da usledi priznavanje Kosova, takvog kakvo je, razgraničenog. To je valjda normalno. Zašto bi se razgraničavali ako to ne bi bio kraj zamrznutog konflikta.
A, naš Prvorođeni bi u tom slučaju, ozaren i na tenku koji upravlja sveže obuče ministar vojni Vulin, ušao u npr Leposavić i rekao - Ovo je Srbija. Šta bi onda bila Pećka patrijaršija, Dečani, Zočište, Gračanica...? Važno je samo da i on pobedi. Nekako mi sve to liči na Miloševića i njegove pobede, a naše poraze.
Ništa u toj povučenoj rečenici nije sporno, ali Prvorođeni najviše na svetu vodi račina o svom rejtingu i redovno ga meri. Za razliku od svog ministra zdravlja koji meri drugima neke stvari, Prvorođeni meri samo sebi i to, kako često kaže, i na dnevnom nivou. Taman posla da mu malo padne, taj rejting. Onda kreće agonija koja se uglavnom završava nastupom na televizijama.
Svakim danom, međutim, mi smo sve bliži razrešenju kosovske krize. Za razliku od nekih drugih etapa, u ovoj je Beograd u glavnoj ulozi. Nema više vrdanja i zamajavanja, tako barem u uvijenoj formi dolaze glasovi sa Zapada. Tom istom Zapadu je to najvažnija stvar kada je reč o Srbiji. To da li u Srbiji ima demokratije, da li postoji sloboda medija, ljudskih prava, to je toliko nebitno i toliko ih zabole uvo da je lakoća sa kojom govore na tu temu vidljiva i sa Meseca. A, kada jednom sve ovo prođe, i Srbija i Kosovo međusobno priznaju jedno drugu, kada Prvorođeni i njegovi pajtosi podele Nobelu nagradu za mir, tek će ih tada boleti uvo za nas i našu višegodišnju borbu za prave evropske i demokratske vrednosti.
I to nije loše. Znamo na čemu, znamo ko za koga igra. Nema tog Vašingtona ili Brisela koji će da podrži bilo koju opoziciju dok Prvorođeni ne bude diliverovao ono što je preuzeo na sebe. Sami smo u ovoj našoj borbi i tako treba da ostane. Treba samo da slušamo jedni druge i da ne stajemo, jer se niko drugi neće boriti za nas, neće podmetnuti leđa za nas. Neće taj Mekalister da se bori za vazduh u Majinom parlamentu, jer to odavno nije Skupština Srbije. Briga njega što u tom domu nema demokratije, nemo slobode govora, poštovanje za poslanike koji nisu pripadnici većine. Važno je samo rešiti problem Kosova.
Politika je pokvarena rabota, to nije tajna. Enigma je zašto se neko gubi u prevodu i što jadnog novinara koji želi da intervju obavi na srpskom jeziku prosismo krivim za reči koje je sigurno Prvorođeni i izgovorio, ali je to učinio pre nego što je planirao. Nije dovoljno napumpao javnost za tako nešto. Sada će da se pravda, koliko već sutra u Rumi, ali sve je to džaba, jer ono što je preuzeo kao svoju obavezu - mora da ispuni.
Zašto to nije bilo iznenađenje? Jednostavno. Svakome ko iole poseduje malo političke teorije kao vid znanja jasno je da je ta ekipa i došla na vlast da kako bi isporučila nezavisnost Kosova. Da je neko drugi pristao na tako nešto, Nikada ni Dragičin muž, niti Prvorođeni ne bi primirisali Andrićevom vencu. I ima neke nebeske pravde da to uradi upravo ta ekipa. Kriza na Kosovu i Metohiji je i kulminirala kada je ta ekipa jahala Srbiju i zamajavala ostatak sveta. Koliko god se Prvorođeni bavio prošlošću samo od 2000. -te, ima nas koji pamtimo i pre te prelomne godine. Nije Kosovo postalo nezavisno zbog vlasti Borisa Tadića i Vojislava Koštunice 2008. Kosovo i Metohiju su izgubili neki pre njih, ali se to sada ne spominje. Izgubili su ga i de fakto i de jure posle naše pobede nad celim svetom kada smo se vojno, ali i u svakom drugom smislu, povukli sa Kosova i Metohije.
Danas su vrhovne patriote i borci za srpstvo isti oni koji su branili Srbe svuda gde Srbi više ne žive. I danas ga brane na isti način. Oni koji su glasali za vladu Ramuša Haradinaja, uselili se u ministarske fotelje, a sada se dure i napuštaju te kabinete, danas za sve nas govore da smo jadnici, bednici i ljudski ološ, jer ne pristajemo na jedinstvo koje nam oni nameću. I sada kada se pojavi vest o tome da će Srbija možda da prizna Kosovo, italijanska agencija mora da povlači tu vest. A, evo, molim vas, prostog pitanja. Ako bi Srbija dobila razgraničenjem to što želi, a što u stvari niko živ u Srbiji ne zna šta je to, moralo bi nešto da se desi posle toga, zar ne? Moralo bi da usledi priznavanje Kosova, takvog kakvo je, razgraničenog. To je valjda normalno. Zašto bi se razgraničavali ako to ne bi bio kraj zamrznutog konflikta.
A, naš Prvorođeni bi u tom slučaju, ozaren i na tenku koji upravlja sveže obuče ministar vojni Vulin, ušao u npr Leposavić i rekao - Ovo je Srbija. Šta bi onda bila Pećka patrijaršija, Dečani, Zočište, Gračanica...? Važno je samo da i on pobedi. Nekako mi sve to liči na Miloševića i njegove pobede, a naše poraze.
Ništa u toj povučenoj rečenici nije sporno, ali Prvorođeni najviše na svetu vodi račina o svom rejtingu i redovno ga meri. Za razliku od svog ministra zdravlja koji meri drugima neke stvari, Prvorođeni meri samo sebi i to, kako često kaže, i na dnevnom nivou. Taman posla da mu malo padne, taj rejting. Onda kreće agonija koja se uglavnom završava nastupom na televizijama.
Svakim danom, međutim, mi smo sve bliži razrešenju kosovske krize. Za razliku od nekih drugih etapa, u ovoj je Beograd u glavnoj ulozi. Nema više vrdanja i zamajavanja, tako barem u uvijenoj formi dolaze glasovi sa Zapada. Tom istom Zapadu je to najvažnija stvar kada je reč o Srbiji. To da li u Srbiji ima demokratije, da li postoji sloboda medija, ljudskih prava, to je toliko nebitno i toliko ih zabole uvo da je lakoća sa kojom govore na tu temu vidljiva i sa Meseca. A, kada jednom sve ovo prođe, i Srbija i Kosovo međusobno priznaju jedno drugu, kada Prvorođeni i njegovi pajtosi podele Nobelu nagradu za mir, tek će ih tada boleti uvo za nas i našu višegodišnju borbu za prave evropske i demokratske vrednosti.
I to nije loše. Znamo na čemu, znamo ko za koga igra. Nema tog Vašingtona ili Brisela koji će da podrži bilo koju opoziciju dok Prvorođeni ne bude diliverovao ono što je preuzeo na sebe. Sami smo u ovoj našoj borbi i tako treba da ostane. Treba samo da slušamo jedni druge i da ne stajemo, jer se niko drugi neće boriti za nas, neće podmetnuti leđa za nas. Neće taj Mekalister da se bori za vazduh u Majinom parlamentu, jer to odavno nije Skupština Srbije. Briga njega što u tom domu nema demokratije, nemo slobode govora, poštovanje za poslanike koji nisu pripadnici većine. Važno je samo rešiti problem Kosova.
Politika je pokvarena rabota, to nije tajna. Enigma je zašto se neko gubi u prevodu i što jadnog novinara koji želi da intervju obavi na srpskom jeziku prosismo krivim za reči koje je sigurno Prvorođeni i izgovorio, ali je to učinio pre nego što je planirao. Nije dovoljno napumpao javnost za tako nešto. Sada će da se pravda, koliko već sutra u Rumi, ali sve je to džaba, jer ono što je preuzeo kao svoju obavezu - mora da ispuni.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
