Krivina u ogledalu
Praznici
Pred nama su dani kada bi, za trenutak, trebalo da se posvetimo sebi, porodici, prijateljima. Možda i da na trenutak zaboravimo na politiku, Prvorođenog, Čaleta, gospođu Vesić, ove naše doktore, Đilasa, Boška, Vuka...
Lepo nam je kalendar upakovao i najveći hrišćanski praznik po Julijanskom kalendaru i Međunarodni dan rada. Nama je tek dobrodošla ova situacija, jer smo zbog štamparije primorani da ovoga puta imamo dvobroj. Pred Vama ćemo se pojaviti tek 91. maja. Na „teškim smo mukama“, ali život ponekad stvarno da luft koji svima dobro dođe.
Šabac, Bogu hvala, ima prirodu i okolinu koja je idealna za praznično-prolećne avanture. Tu pre svega mislim na reku Savu i njenu obalu. Tu nam je i Cer, čuven i slavan. Imamo i Letnjikovac. Milina, kao stvorena za hedonizam. Treba iskoristiti sve ove potencijale i napuniti baterije za vreme koje je pred nama. Postoji, međutim, ozbiljna opasnost da nam neka najavljena oluja iz Sahare pokvari planove, ali valjda će i vreme da nas posluži.
Treba i jaja ofarbati. Meni su najdraža ona u lukovini. Obe babe, a onda i majka, usadile su u mene ljudav prema jajima skuvanim na taj način. Nema hemije, samo priroda. Još ako ljuska od jajeta pusti sve te ukuse od lukovine, ulja, soli, bibera, sirćeta, raznih začinskih biljaka... Nezamislivo, ali iz nekog razloga samo prija za Vaskrs. Valja i u tim ritualima uživati, kao i u spremanju praznične trpeze.
Kada smo već kod trpeze, ne bi bilo loše da malo razmislimo i o onim ljudima i porodicama koje baš i nemaju čemu da se raduju. Živimo u vreme kada nas život šiba sa svih strana. Baca nas malo napred, mnogo nazad, šeta levo-desno. Nikada ne znamo kada ćemo i gde završiti. Bilo bi predivno, ljudski, na kraju i hrišćanski, kada bi svako ko može pomogao onome kome bi to mnogo značilo. Ako se okrenemo oko sebe, videćemo koliko ima ljudi kojima je „sevap“ pomoći i izaći u susret. Niko ne voli da bude u problemima. Nekome se bure u životu dese zbog samih sebe, a neke neplanirane i surove okolnosti dovedu u takvu situaciju. Mi smo pre svega ljudi i trebalo bi da nikada to ne zaboravimo.
Imamo takvu privilegiju da živimo i nešto stvaramo. Privilegovani smo i da volimo, a od ljubavi, složićete se, nema lepšeg i snažnijeg osećaja. Ne smemo nikada da je izgubimo. Ljubav se ogleda u svemu i svuda je prisutna. Čovek koji voli je bogat čovek, a ako je voljen, nema veće sreće. Praznici su kao stvoreni za ljubav. Da nema ljubavi, bili bismo mašine, ili kako se to danas stručno kaže - botovi.
Uz ljubav, mora da ide i sloboda. Siniša Kovačević, naš dramski pisac, nedavno je u Šapcu lepo primetio da čovek bez slobode i nije baš čovek. Rekao je da ćemo uvek naći način da se prehranimo, obučemo i obujemo, ali bez slobode kao da ne postojimo. Kada je čovek slobodan, onda je samo nebo granica. Na to nas podsećaju i sve žrtve koje su pale boreći se za tu slobodu. Mi se, nekako, uvek borimo za nju. Nikada nam je nije dosta, i uvek nam fali neki njen deo. Nekako se tako podesi da stalno posti neko ko bi radi sebe da druge potčini i da im uzme deo slobode koju je već mislio da je osvoji. Za slobodu se vredi boriti i ako čovek u nju veruje, nema pravo nikada da odustane od borbe za nju.
Priznajem da smo se svi malo umorili od problema. I oni čine život bitnim. Ne može se bez njih. Mi nikada nismo bili u deficitu sa problemima. Neke, možda, možemo i da rešimo, a na neke smo i postali imuni. Saživeli smo se sa njima. Pre neki dan sam pričao sa drugom koji se devedesetih otisnuo put Novog Zelanda. Živi i radi tamo, uspešan je. I on ima problem, kaže da mu je taj problem najveći u životu. Voli da peca, i kada upeca ribu koja je kraća od 29 centimetara, mora da je vrati u okean, jer je takav zakon. Izgleda da mu se često desi da upeca takvu ribu.
Mnogo bih voleo da su i naši problemi slični ovom koji ima moj drugar sa Novog Zelanda. Verujem da smo sposobni da i mi budemo takvo društvo u kojem će nas okupirati problemi koji neće biti egzistencijalni. To odavno zavisi samo od nas. Praznike koji su pred nama pokušajmo da provedemo upravo na način da ne dozvolimo da nas bilo ko i bilo šta izvede iz takta. U praznicima treba uživati. I oni će brzo proći. Uživajte i lepo ih provedite.
Lepo nam je kalendar upakovao i najveći hrišćanski praznik po Julijanskom kalendaru i Međunarodni dan rada. Nama je tek dobrodošla ova situacija, jer smo zbog štamparije primorani da ovoga puta imamo dvobroj. Pred Vama ćemo se pojaviti tek 91. maja. Na „teškim smo mukama“, ali život ponekad stvarno da luft koji svima dobro dođe.
Šabac, Bogu hvala, ima prirodu i okolinu koja je idealna za praznično-prolećne avanture. Tu pre svega mislim na reku Savu i njenu obalu. Tu nam je i Cer, čuven i slavan. Imamo i Letnjikovac. Milina, kao stvorena za hedonizam. Treba iskoristiti sve ove potencijale i napuniti baterije za vreme koje je pred nama. Postoji, međutim, ozbiljna opasnost da nam neka najavljena oluja iz Sahare pokvari planove, ali valjda će i vreme da nas posluži.
Treba i jaja ofarbati. Meni su najdraža ona u lukovini. Obe babe, a onda i majka, usadile su u mene ljudav prema jajima skuvanim na taj način. Nema hemije, samo priroda. Još ako ljuska od jajeta pusti sve te ukuse od lukovine, ulja, soli, bibera, sirćeta, raznih začinskih biljaka... Nezamislivo, ali iz nekog razloga samo prija za Vaskrs. Valja i u tim ritualima uživati, kao i u spremanju praznične trpeze.
Kada smo već kod trpeze, ne bi bilo loše da malo razmislimo i o onim ljudima i porodicama koje baš i nemaju čemu da se raduju. Živimo u vreme kada nas život šiba sa svih strana. Baca nas malo napred, mnogo nazad, šeta levo-desno. Nikada ne znamo kada ćemo i gde završiti. Bilo bi predivno, ljudski, na kraju i hrišćanski, kada bi svako ko može pomogao onome kome bi to mnogo značilo. Ako se okrenemo oko sebe, videćemo koliko ima ljudi kojima je „sevap“ pomoći i izaći u susret. Niko ne voli da bude u problemima. Nekome se bure u životu dese zbog samih sebe, a neke neplanirane i surove okolnosti dovedu u takvu situaciju. Mi smo pre svega ljudi i trebalo bi da nikada to ne zaboravimo.
Imamo takvu privilegiju da živimo i nešto stvaramo. Privilegovani smo i da volimo, a od ljubavi, složićete se, nema lepšeg i snažnijeg osećaja. Ne smemo nikada da je izgubimo. Ljubav se ogleda u svemu i svuda je prisutna. Čovek koji voli je bogat čovek, a ako je voljen, nema veće sreće. Praznici su kao stvoreni za ljubav. Da nema ljubavi, bili bismo mašine, ili kako se to danas stručno kaže - botovi.
Uz ljubav, mora da ide i sloboda. Siniša Kovačević, naš dramski pisac, nedavno je u Šapcu lepo primetio da čovek bez slobode i nije baš čovek. Rekao je da ćemo uvek naći način da se prehranimo, obučemo i obujemo, ali bez slobode kao da ne postojimo. Kada je čovek slobodan, onda je samo nebo granica. Na to nas podsećaju i sve žrtve koje su pale boreći se za tu slobodu. Mi se, nekako, uvek borimo za nju. Nikada nam je nije dosta, i uvek nam fali neki njen deo. Nekako se tako podesi da stalno posti neko ko bi radi sebe da druge potčini i da im uzme deo slobode koju je već mislio da je osvoji. Za slobodu se vredi boriti i ako čovek u nju veruje, nema pravo nikada da odustane od borbe za nju.
Priznajem da smo se svi malo umorili od problema. I oni čine život bitnim. Ne može se bez njih. Mi nikada nismo bili u deficitu sa problemima. Neke, možda, možemo i da rešimo, a na neke smo i postali imuni. Saživeli smo se sa njima. Pre neki dan sam pričao sa drugom koji se devedesetih otisnuo put Novog Zelanda. Živi i radi tamo, uspešan je. I on ima problem, kaže da mu je taj problem najveći u životu. Voli da peca, i kada upeca ribu koja je kraća od 29 centimetara, mora da je vrati u okean, jer je takav zakon. Izgleda da mu se često desi da upeca takvu ribu.
Mnogo bih voleo da su i naši problemi slični ovom koji ima moj drugar sa Novog Zelanda. Verujem da smo sposobni da i mi budemo takvo društvo u kojem će nas okupirati problemi koji neće biti egzistencijalni. To odavno zavisi samo od nas. Praznike koji su pred nama pokušajmo da provedemo upravo na način da ne dozvolimo da nas bilo ko i bilo šta izvede iz takta. U praznicima treba uživati. I oni će brzo proći. Uživajte i lepo ih provedite.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
