Vicešampion Srbije u preskakanju prepona, Sava Marković
Uspešni smo jer se takmičimo srcem
“Rečeno fudbalskim jezikom, ovaj rezultat je isti kao da je Zvezda pobedila Real Madrid. Bilo je većih i jačih imena jahača, konja i trenera, ali mi smo se našli na pobedničkom postolju jer smo se takmičili srcem. Tadei i meni najveća podrška su bili drugari koji su navijali sa strane i treneri koji od samih početaka u nas nesebično ulažu svoje znanje”, ističe Sava Marković, od nedavno vicešampion Srbije u preskakanju prepona
Proteklog vikenda Šabac je prvi put u svojoj istoriji dobio državnog vicešampiona u konjičkom sportu, disciplini preskakanja prepona. Sava Marković, član KK “Taur” šabačke Srednje poljoprivredne škole, i njegova verna pratilja Tadea, osvojili su drugo mesto na Otvorenom prvenstvu Srbije održanom u Beogradu.
Pobeda im je izmakla u baražu za jednu sekundu, ali u Klubu starom nešto više od godinu dana nisu razočarani. Kažu da je vicešampionska titula u konkurenciji od 16 najboljih srpskih jahača na grlima zavidnog pedigrea, pod okriljem skupih klubova sa vrhunskim uslovima, trenutno više nego dovoljna da pokaže da su na pravom putu i da njihovo vreme tek dolazi.
-Ovo je i moj i klupski najveći uspeh. Rečeno fudbalskim jezikom, ovaj rezultat je isti kao da je Zvezda pobedila Real Madrid- ističe Sava Marković, i dodaje da je na ovom, kao i na svim drugim takmičenjima najveću podršku imao od svojih klupskih saboraca.
-Za uspeh u ovom sportu neophodna je velika ljubav prema životinjama. Odnos sa konjem je poseban. Tih 60/70 sekundi u parkuru si sa njim sam, tako da bez te veze ne bi bilo ni rezultata. Posle toga, ali ne od manjeg značaja su dobri treneri i drugari koji te svim srcem bodre dok nastupaš- objašnjava Sava.
Klub u kojem zajedno
rastemo
Sava je više nego ponosan na činjenicu da u KK “Taur” svi učestvuju celim srcem. Kaže da su se od početka do danas snalazili najbolje što su umeli, ali im je to samo pojačalo uživanje u druženju i učvrstilo volju za napretkom.
-Kada dođete na ovako velika takmičenja vidite decu koja jašu konje koji koštaju i po 20.000 evra, pripremljene i uvežbane pre nego što su stigli do svog jahača. Konje koji imaju svoje frizere, trenere nekadašnje evropske prvake koji su živeli i radili u celom svetu. Sa druge strane moja Tadea je otkupljena sa Hipodroma jer su je spremali za klanicu. Bila je otpisana, i ništa o preponama nije znala. Moj drug Ognjen Janković i ja smo sa njom zajedno rasli i trenirali. Zajedno smo učili, a treneri Miloš Makević i Predrag Savić su nam najiskrenije u tome pomagali. Sada kada se okrenemo i vidimo kakav smo put u odnosu na ostale prešli, sadašnji uspeh nam postaje još draži- tvrdi Sava Marković.
Volja jača od straha
Organizacijom takmičenja predviđeno je da se veličina prepona iz kruga u krug povećava. Prvi dan takmičari su preskakali 95 centimetara visine i 115cm širine, da bi u baražu prepone porasle na 1,15m h 1,30. Sava i Tadea su sve prepreke sa uspehom savladali, a na pitanje gde je u svemu tome strah Sava, jahač koji je sva tri dana takmičenja prepone prešao bez i jedne greške, odgovara:
-Naravno da ti nije svejedno kada se nađeš pred tom visinom, ali sigurnost se stiče jakom voljom, poverenjem u konja i dugogodišnjim treningom. Ništa se ne postiže odjednom. Na početku smo se tek upoznavali sa konjima, potom po temperamentu pronašli onog najboljeg za nas. Onda smo zajedno učili da prelazimo motkice na zemlji, pa dve, pa tri, pa četiri u nizu ne bi li konj naučio da ravnomerno pomera noge. Potom je visina postepeno rasla, a sa tom vežbom i naša zajednička hrabrost.
Bez ograničenja
Sava je nekada uporedo sa jahanjem trenirao i košarku. S vremenom, kada je shvatio da ne može da uskladi i jedno i drugo, izbor je pao na konjički sport. Pored velikog broja prednosti koje u njemu vidi, jedna je i što u ovom sportu skoro da nema limita. Sve zavisi koliko si spreman da mu se prepustiš, a profesionalno se možeš takmičiti i u šezdesetoj godini života, ukoliko si u dobroj formi.
Budući veterinar
Sava Makević je ove godine završio sedmi razred OŠ “Jevrem Obrenović” u Šapcu. Konje je kaže zavoleo tako što ga je ljubav prema životinjama odvela na ekonomiju Poljoprivredne škole gde se odmah sa njima sprijateljio. Bio je jedan od prvih polaznika Škole jahanja, a kasnije je sasvim prirodno nastavio da se bavi ovim sportom pod okriljem KK “Taur”. U budućnosti sebe vidi kao reprezentativca Srbije u konjičkom sportu, a možda i jahača ili trenera u inostranstvu. No pre toga mu predstoji upis u srednju školu, a za iskusnog “konjanika” i ponosnog vlasnika psa i mačke, sasvim prirodno je da mu izbor bude veterina.
Povratak preponaša Prvi nastup na takmičenju KK “Taur” je imao prošle godine na Aprilskom turniru u Beogradu. To je bilo prvo zvanično pojavljivanje šabačkih preponaša nakon pauze duge 55 godina. Tada je osvojena jedna zlatna medalja, nakon koje su se “Taurovci” sa svakog takmičenja vraćali sa nekim od odličja. Titula vicešampiona države za Savu Markovića, trenutno je njihov najveći uspeh.
Pobeda im je izmakla u baražu za jednu sekundu, ali u Klubu starom nešto više od godinu dana nisu razočarani. Kažu da je vicešampionska titula u konkurenciji od 16 najboljih srpskih jahača na grlima zavidnog pedigrea, pod okriljem skupih klubova sa vrhunskim uslovima, trenutno više nego dovoljna da pokaže da su na pravom putu i da njihovo vreme tek dolazi.
-Ovo je i moj i klupski najveći uspeh. Rečeno fudbalskim jezikom, ovaj rezultat je isti kao da je Zvezda pobedila Real Madrid- ističe Sava Marković, i dodaje da je na ovom, kao i na svim drugim takmičenjima najveću podršku imao od svojih klupskih saboraca.
-Za uspeh u ovom sportu neophodna je velika ljubav prema životinjama. Odnos sa konjem je poseban. Tih 60/70 sekundi u parkuru si sa njim sam, tako da bez te veze ne bi bilo ni rezultata. Posle toga, ali ne od manjeg značaja su dobri treneri i drugari koji te svim srcem bodre dok nastupaš- objašnjava Sava.
Klub u kojem zajedno
rastemo
Sava je više nego ponosan na činjenicu da u KK “Taur” svi učestvuju celim srcem. Kaže da su se od početka do danas snalazili najbolje što su umeli, ali im je to samo pojačalo uživanje u druženju i učvrstilo volju za napretkom.
-Kada dođete na ovako velika takmičenja vidite decu koja jašu konje koji koštaju i po 20.000 evra, pripremljene i uvežbane pre nego što su stigli do svog jahača. Konje koji imaju svoje frizere, trenere nekadašnje evropske prvake koji su živeli i radili u celom svetu. Sa druge strane moja Tadea je otkupljena sa Hipodroma jer su je spremali za klanicu. Bila je otpisana, i ništa o preponama nije znala. Moj drug Ognjen Janković i ja smo sa njom zajedno rasli i trenirali. Zajedno smo učili, a treneri Miloš Makević i Predrag Savić su nam najiskrenije u tome pomagali. Sada kada se okrenemo i vidimo kakav smo put u odnosu na ostale prešli, sadašnji uspeh nam postaje još draži- tvrdi Sava Marković.
Volja jača od straha
Organizacijom takmičenja predviđeno je da se veličina prepona iz kruga u krug povećava. Prvi dan takmičari su preskakali 95 centimetara visine i 115cm širine, da bi u baražu prepone porasle na 1,15m h 1,30. Sava i Tadea su sve prepreke sa uspehom savladali, a na pitanje gde je u svemu tome strah Sava, jahač koji je sva tri dana takmičenja prepone prešao bez i jedne greške, odgovara:
-Naravno da ti nije svejedno kada se nađeš pred tom visinom, ali sigurnost se stiče jakom voljom, poverenjem u konja i dugogodišnjim treningom. Ništa se ne postiže odjednom. Na početku smo se tek upoznavali sa konjima, potom po temperamentu pronašli onog najboljeg za nas. Onda smo zajedno učili da prelazimo motkice na zemlji, pa dve, pa tri, pa četiri u nizu ne bi li konj naučio da ravnomerno pomera noge. Potom je visina postepeno rasla, a sa tom vežbom i naša zajednička hrabrost.
Bez ograničenja
Sava je nekada uporedo sa jahanjem trenirao i košarku. S vremenom, kada je shvatio da ne može da uskladi i jedno i drugo, izbor je pao na konjički sport. Pored velikog broja prednosti koje u njemu vidi, jedna je i što u ovom sportu skoro da nema limita. Sve zavisi koliko si spreman da mu se prepustiš, a profesionalno se možeš takmičiti i u šezdesetoj godini života, ukoliko si u dobroj formi.
Sava Makević je ove godine završio sedmi razred OŠ “Jevrem Obrenović” u Šapcu. Konje je kaže zavoleo tako što ga je ljubav prema životinjama odvela na ekonomiju Poljoprivredne škole gde se odmah sa njima sprijateljio. Bio je jedan od prvih polaznika Škole jahanja, a kasnije je sasvim prirodno nastavio da se bavi ovim sportom pod okriljem KK “Taur”. U budućnosti sebe vidi kao reprezentativca Srbije u konjičkom sportu, a možda i jahača ili trenera u inostranstvu. No pre toga mu predstoji upis u srednju školu, a za iskusnog “konjanika” i ponosnog vlasnika psa i mačke, sasvim prirodno je da mu izbor bude veterina.
T. Trifković
Najnoviji broj
25. april 2024.
