FK „MAČVA“ – 100 GODINA POSTOJANjA
BATISTUTA GABRIJELE ZA TEBE JE...
Rodilo se kao ideja, verovatno sa prvom fuTbalskom loptom, kako su onda govorili. „Loptanje“ ima neku posebnu magiju, čak i tamo gde o njoj ništa ne znaju, čim se pojavi „uhvati oči“ neke dečurlije, mladića, čak i starijih. U tim šutevima akcijama automatski se projektuju razbibriga, zdravlje, ali i snovi, čežnje.... prvi put kada se proba, više se, uglavnom ne napušta, partije i utakmice se okončaju, ali razmišljanje o njima ne. Posle godina patnje, raznih užasa, nestanka stanovništa, Šapčanima je trebala nada, san, još se oporavljao grad od Velikog rata, kada se zakotrljala lopta. Beše maj 1919. godine kada se rodila MAČVA. Ipak, četiri meseca kasnije, počinje istorija, tamo gde se formirao san, na poljani, u dimu prašine, kraj „krpenjače“. Mačva je baš 21. septembra 1919. godine odigrala prvi meč, započeviši dug, dug put. O najvećim uspesima kluba, sezonama u najvišim rangovima, najvećim pobedama, već je pisano, trudićemo se da do kraja ove kalendarske godine predstavimo neke zanimljivosti iz istorije „crveno-crnih“, nekome poznate, nekome ne.
Jedan vek MAČVE čuva priču o reprezentativcu Nemačke u redovima šabačkog kluba, o Japancu koji je osvojio srca svih ljubotelja Mačve, nedokazanom „divu“ sovjetskog fudbala, prvom Mongolu Evrope...
Priča o mačvinim Nemcima mnogo više je od fudbala, mnogo više bar zbog jednog čoveka. Jedno sećanje i podsećanje koje zaslužuje posebnu pažnju i tu priču ostavljamo za naredni broj. Suviše emocija i suviše poruka krije se u njoj da bi bila tek deo neke šire celine.
Pred vama je podsećanje na strance, „egzotične akvizicije“ ovdašnjeg kluba iz inostranstva. Čini se da je samo jedan bio pravi izbor, ali slutilo je mnogo više...
Jurij Gazaev
Posle dobrog početka u Drugoj saveznoj ligi, MAČVA započela loš niz rezultata. Sunovrat na tabeli pretio je da Šapčane odvede u niži rang. Borba za opstanak nosi presiju i iskustvo, mirnoća na sredini terena i još veća koncentracija pred protivničkim golom, su neophodni za uspeh. To je trebalo u Šabac da donese JURIJ GAZAEV. U tom trenutku to je sovjetski igrač, 31-godišnji član navale, dve godine najbolji strelac Spartaka iz Vladikavkaza, ekipe koja je izborila plasman u Prvu ligu SSSR. Za četiri godine je odigrao 123 utakmice u Vladikavkazu, postigao 29 golova. Zvučao je kao veliki adut.
U Šabac je došao aprila 1991. godine, a debitovao 28. aprila na gostovanju u Budvi. Mačva je pobedila Mogren 2:1, Jurij beše u startnoj postavi. Tokom boravka u Šapcu postao je i otac. Verovatno da je to jedino po čemu on može pamtiti naš grad, a i Šapčani njega, ukoliko ga se neko i seća. Odigrao je ukupno pet utakmica, neke je počinjao, u drugima ulazio u finišu, a učinak zanemarljiv, bez golova, asistencija. Klub je napustio na kraju prvenstva, prešavši u Spartak Nalčik. Ostatak karijere proveo je i u Grčkoj, Francuskoj, Finskoj, a potom se posvetio trenerskom poslu. Trenutno je trener Jeniseja, ruskog drugoligaša.
Keiske Ofuđi
Ko je prvi Japanc u Mačvi? Deluje kao lak odgovor, ali nije, verovatno ga niko ne zna, bio je to igrač koji je u dresu šabačkog kluba proveo 25 minuta! KEISKE OFUĐI. Došao je u Šabac na početku sezone 1998/99. Onda su Mačvu vodili Popović i Crnogorac, a klub se nadmetao u Srpskoj ligi „Dunav“, Ofuđi je ušao u igru protiv ekipe VGSK iz Velikog Gradišta. Dobio je šansu u 65. minutu, pri rezultatu 5:0, zamenivši Gačića. Do kraja je bilo 7:0.
Simpatije šabačkih navijača na prečac je zadobio i novajlija Keiske Ofuđi iz Japana, koji je igrao poslednjih 25 minuta i pokazao raskošni talenat... pisao je u „Glasu Podrinja“ sada pokojni novinar Bogoljub Arnautović. Dao je azijskom intermacionalcu ocenu osam. Ipak, izgleda da taj talenat nisu spoznali u stručnom štabu i ovaj fudbaler nije više zabeležio nijedan nastup u dresu Mačve, sudeći prema našoj arhivi, a ubrzo se gubi i trag, te ga ne možete naći u bilo kojoj bazi podataka dostupnoj na internetu.
KAZUO HONMA
„Batistuta Gabrijele za tebe je Honma Pele“, pevali su „Šaneri“ početkom ovog veka, tokom dve sezone u kojoj je dres Mačve nosio jedini posleratni stranac sa zaista zapaženim i pamtljivim uspehom. U ondašnjeg drugoligaša KAZUO HONMA došao je iz nižih liga Japana, kluba Theskasatsu Gunma. Zajedno sa svojim sunarodnikom JAKAŠITOM UĆINOM došao je u Šabac kao 22-godišnjak te 2002. godine. Obojici Japanaca šansu je pružio trener Mladen Stefanović u porazu u Loznici 1:0. Honma je dobio šansu od prvog minuta, dok je Jućino zamenio Stanišića u drugom poluvremenu. Tandem s dalekog istoka bio je atrakcija za Šapčane dok su šetali gradom, redovno ogrnuti ili opasani (zavisno od doba godine) šalom novog kluba.
Honma je imao poverenje Stefanovića, a potom i Milanovića, Đuričića, Kustudića, Raičevića i tokom dve sezone je izrastao u lidera ekipe. Isticao se kao krilni napadač, brzinom i znanjem. Proveo je dve sezone u Šapcu, odigrao blizu 60 mečeva, postigao deset golova, a potom otišao u Mađarsku. Tokom devet godina u severnom susedstvu promenio je osam timova, nosio čak i dres Ferencvaroša. Danas mu je 39 godina i još je aktivan, trenutno je prvi strelac LAO TOJOTE, šampiona Laosa u fudbalu.
UĆINO nije ni približno imao značaj kao njegov zemljak, grejao je uhlavnom klupu, još češće tribine. Nije dugo ostao kraj Save, otišao, a poput Ofuđija, nestao i sa fudbalske mape i zvaničnih sajtova.
Ruben Okoro
Prvi tamnoputi igrač u istoriji kluba. Napadač koji je u Šabac došao januara 2015. godine iz redova Sloge iz Petrovca na Mlavi. Bila je to teška sezona gde je Mačva lutala i na kraju zalutala u lavirintu Prve lige Srbije, „pronašavši izlaz“ u Srpskoj ligi. Zabeležio je deset nastupa, uglavnom sa klupe. Šansu su mu pružali Raičević i Čapljić, a klub je napustio na kraju sezone. Prema podacima sa transfermarkta, od odlaska iz Šapca Okoro nema klub.
Endrju Marveđo
Ima i u sadašnjem sastavu Mačva jednog stranca, reč je o Australijancu ENDRJU MARVEĐU. Vezni fudbaler je karijeru započeo u Adelaidu, u Evropi ima zabeležene nastupe u drugoj ligi Holandije (najpoznatiji klub Fortuna Sitard), igrao nižim nemačkim ligama, a u Šabac je stigao preko Zemuna. Iako govorimo o internacionacu koji nije neiskusan, retko kada je i na klupi, a u tri nastupa nije zabeležio u zbiru mnogo više minuta.
Misterija Altankujag
„Sunarodnici, uspeću u Mačvi“, rekao je u navodnom intervju u februaru 2015. godine MURUN ALTANKUJAG. Kažemo navodnom, jer iskreno sumnjamo u mogućnost razgovora sa čovekom koji ne zna reč engleskog jezika. Januara 2015, iz treće lige Tajlanda došao je u Šabac, preko Borče, gde nije zadovoljio na probi u ekipi BSK. Prvi mongolski fudbaler u Evropi potpisao je prvi ugovor na starom kontinentu baš sa Mačvom. Viđali smo ga u novinama, na fotografijama sa utakmica Crvene Zvezde, na stadionu Mačve, tribinama, ali u dresu „crveno-crnih“ boja ne. Zbog probelma sa dozvolama, nije zabeležio nijedan nastup na zvaničnim utakmicama. Otišao je u maju iste godine. Danas je u ekipi iz rodnog Ulanbatora. Još je prvi izbor u napadu nacionalnog tima Mongolije.
Jedan vek MAČVE čuva priču o reprezentativcu Nemačke u redovima šabačkog kluba, o Japancu koji je osvojio srca svih ljubotelja Mačve, nedokazanom „divu“ sovjetskog fudbala, prvom Mongolu Evrope...
Priča o mačvinim Nemcima mnogo više je od fudbala, mnogo više bar zbog jednog čoveka. Jedno sećanje i podsećanje koje zaslužuje posebnu pažnju i tu priču ostavljamo za naredni broj. Suviše emocija i suviše poruka krije se u njoj da bi bila tek deo neke šire celine.
Pred vama je podsećanje na strance, „egzotične akvizicije“ ovdašnjeg kluba iz inostranstva. Čini se da je samo jedan bio pravi izbor, ali slutilo je mnogo više...
Jurij Gazaev
Posle dobrog početka u Drugoj saveznoj ligi, MAČVA započela loš niz rezultata. Sunovrat na tabeli pretio je da Šapčane odvede u niži rang. Borba za opstanak nosi presiju i iskustvo, mirnoća na sredini terena i još veća koncentracija pred protivničkim golom, su neophodni za uspeh. To je trebalo u Šabac da donese JURIJ GAZAEV. U tom trenutku to je sovjetski igrač, 31-godišnji član navale, dve godine najbolji strelac Spartaka iz Vladikavkaza, ekipe koja je izborila plasman u Prvu ligu SSSR. Za četiri godine je odigrao 123 utakmice u Vladikavkazu, postigao 29 golova. Zvučao je kao veliki adut.
U Šabac je došao aprila 1991. godine, a debitovao 28. aprila na gostovanju u Budvi. Mačva je pobedila Mogren 2:1, Jurij beše u startnoj postavi. Tokom boravka u Šapcu postao je i otac. Verovatno da je to jedino po čemu on može pamtiti naš grad, a i Šapčani njega, ukoliko ga se neko i seća. Odigrao je ukupno pet utakmica, neke je počinjao, u drugima ulazio u finišu, a učinak zanemarljiv, bez golova, asistencija. Klub je napustio na kraju prvenstva, prešavši u Spartak Nalčik. Ostatak karijere proveo je i u Grčkoj, Francuskoj, Finskoj, a potom se posvetio trenerskom poslu. Trenutno je trener Jeniseja, ruskog drugoligaša.
Keiske Ofuđi
Ko je prvi Japanc u Mačvi? Deluje kao lak odgovor, ali nije, verovatno ga niko ne zna, bio je to igrač koji je u dresu šabačkog kluba proveo 25 minuta! KEISKE OFUĐI. Došao je u Šabac na početku sezone 1998/99. Onda su Mačvu vodili Popović i Crnogorac, a klub se nadmetao u Srpskoj ligi „Dunav“, Ofuđi je ušao u igru protiv ekipe VGSK iz Velikog Gradišta. Dobio je šansu u 65. minutu, pri rezultatu 5:0, zamenivši Gačića. Do kraja je bilo 7:0.
Simpatije šabačkih navijača na prečac je zadobio i novajlija Keiske Ofuđi iz Japana, koji je igrao poslednjih 25 minuta i pokazao raskošni talenat... pisao je u „Glasu Podrinja“ sada pokojni novinar Bogoljub Arnautović. Dao je azijskom intermacionalcu ocenu osam. Ipak, izgleda da taj talenat nisu spoznali u stručnom štabu i ovaj fudbaler nije više zabeležio nijedan nastup u dresu Mačve, sudeći prema našoj arhivi, a ubrzo se gubi i trag, te ga ne možete naći u bilo kojoj bazi podataka dostupnoj na internetu.
KAZUO HONMA
„Batistuta Gabrijele za tebe je Honma Pele“, pevali su „Šaneri“ početkom ovog veka, tokom dve sezone u kojoj je dres Mačve nosio jedini posleratni stranac sa zaista zapaženim i pamtljivim uspehom. U ondašnjeg drugoligaša KAZUO HONMA došao je iz nižih liga Japana, kluba Theskasatsu Gunma. Zajedno sa svojim sunarodnikom JAKAŠITOM UĆINOM došao je u Šabac kao 22-godišnjak te 2002. godine. Obojici Japanaca šansu je pružio trener Mladen Stefanović u porazu u Loznici 1:0. Honma je dobio šansu od prvog minuta, dok je Jućino zamenio Stanišića u drugom poluvremenu. Tandem s dalekog istoka bio je atrakcija za Šapčane dok su šetali gradom, redovno ogrnuti ili opasani (zavisno od doba godine) šalom novog kluba.
Honma je imao poverenje Stefanovića, a potom i Milanovića, Đuričića, Kustudića, Raičevića i tokom dve sezone je izrastao u lidera ekipe. Isticao se kao krilni napadač, brzinom i znanjem. Proveo je dve sezone u Šapcu, odigrao blizu 60 mečeva, postigao deset golova, a potom otišao u Mađarsku. Tokom devet godina u severnom susedstvu promenio je osam timova, nosio čak i dres Ferencvaroša. Danas mu je 39 godina i još je aktivan, trenutno je prvi strelac LAO TOJOTE, šampiona Laosa u fudbalu.
UĆINO nije ni približno imao značaj kao njegov zemljak, grejao je uhlavnom klupu, još češće tribine. Nije dugo ostao kraj Save, otišao, a poput Ofuđija, nestao i sa fudbalske mape i zvaničnih sajtova.
Ruben Okoro
Prvi tamnoputi igrač u istoriji kluba. Napadač koji je u Šabac došao januara 2015. godine iz redova Sloge iz Petrovca na Mlavi. Bila je to teška sezona gde je Mačva lutala i na kraju zalutala u lavirintu Prve lige Srbije, „pronašavši izlaz“ u Srpskoj ligi. Zabeležio je deset nastupa, uglavnom sa klupe. Šansu su mu pružali Raičević i Čapljić, a klub je napustio na kraju sezone. Prema podacima sa transfermarkta, od odlaska iz Šapca Okoro nema klub.
Endrju Marveđo
Ima i u sadašnjem sastavu Mačva jednog stranca, reč je o Australijancu ENDRJU MARVEĐU. Vezni fudbaler je karijeru započeo u Adelaidu, u Evropi ima zabeležene nastupe u drugoj ligi Holandije (najpoznatiji klub Fortuna Sitard), igrao nižim nemačkim ligama, a u Šabac je stigao preko Zemuna. Iako govorimo o internacionacu koji nije neiskusan, retko kada je i na klupi, a u tri nastupa nije zabeležio u zbiru mnogo više minuta.
Misterija Altankujag
„Sunarodnici, uspeću u Mačvi“, rekao je u navodnom intervju u februaru 2015. godine MURUN ALTANKUJAG. Kažemo navodnom, jer iskreno sumnjamo u mogućnost razgovora sa čovekom koji ne zna reč engleskog jezika. Januara 2015, iz treće lige Tajlanda došao je u Šabac, preko Borče, gde nije zadovoljio na probi u ekipi BSK. Prvi mongolski fudbaler u Evropi potpisao je prvi ugovor na starom kontinentu baš sa Mačvom. Viđali smo ga u novinama, na fotografijama sa utakmica Crvene Zvezde, na stadionu Mačve, tribinama, ali u dresu „crveno-crnih“ boja ne. Zbog probelma sa dozvolama, nije zabeležio nijedan nastup na zvaničnim utakmicama. Otišao je u maju iste godine. Danas je u ekipi iz rodnog Ulanbatora. Još je prvi izbor u napadu nacionalnog tima Mongolije.
Najnoviji broj
25. april 2024.
