STOP KRIMINALITETU MLADIH (13)
DECI SU POTREBNA PRAVILA
Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Nema loše dece, oni su samo naša ogledala. Od najmanjeg uzrasta ih firmiramo po našim obrascima ponašanja i modelima društva u kojem rastu. Toleranicija prema nasilju u porodici, vulgaran rečnik u kontaktu sa najbližim prijateljima, promocija “loših momaka” u medijima, stvaraju obrnut sistem vrednosti u čistim dečjim srcima.
Međutim, uprkos sivoj svakodnevici današnjeg sveta odraslih, bitka za neke buduće, uzorne, mlade ljude nije izgubljena.
Stručni timovi u osnovnim školama intenzivno rade na prevenciji nasilja. Pored pomoći roditelja u ovom poslu imaju i podršku nadležnih institucija: Centra za socijalni rad i Policijske uprave. Često, kažu, nemaju vremena da izvedu sve planirane aktivnosti, ali sva delovanja su osmišljena sa jedinstvenim ciljem da se spreči svaki oblik nasilja među vršnjacima, a ukoliko do njega dođe posledice budu što pre sanirane, a mali “prestupnik” suočen sa greškom.
Po rečima pedagoga OŠ “Nikolaj Velimirović” iz Šapca, Olivere Miliutinović, humanitarne akcije daju najbolje rezultate u promociji empatije, razumevanja i prihvatanja, ali evidentni su pozitivni pomaci i nakon drugih aktivnosti, samo je za njihovo uočavanje potrebno vreme, a često je baš strpljenje ono što nam nedostaje. Reč je o teškom, ali ne i nemogućem poslu u kojem je presudan timski rad, ali i jaka saradnja sa roditeljima.
Priča nije dovoljna
-Imamo Program prevencije, podrške pozitivnim stilovima ponašanja, preventivni program, interventni program. Za njihovo sprovođenje su zaduženi članovi Tima za bezbednost i zaštitu učenika od nasilja, ali i ostatak kolektiva. Timski rad je presudan, kao i sistematičnost i umreženost sa relevantnim institucijama, i pre svega jaka saradnja sa roditeljima- objašnjava za “Glas Podrinja” Olivera Milutinović, organizaciju na prevenciji nasilja u okviru škole i dodaje:
-U skladu sa uzrastom deca od prvog do osmog razreda su uključena u preventivne aktivnosti. Organizujemo različite tribine, predavanja, gostovanja stručnih lica. Angažujemo roditelje različitih struka i oblasti, i upravo su nam se ti susreti pokazali kao višestruko korisni.
Kada je reč o svrsishodnosti, Milutinovićeva navodi da priča nije dovoljna. Svođenje aktivnosti samo na reči brzo zamori, deca izgube pažnju. Međutim, ukoliko se stavi akcenat na interakciju, brži su i rezultati. Pogotovo ako u tim aktivnostima deca budu usmerena jedna na druge.
-Naša škola već skoro 15 godina radi vršnjačku medijaciju. Konstruktivno rešavanje sukoba i konflikata. Učenike šestog, sedmog i osmog razreda obučavamo na koji način da reše konfliktnu situaciju i sukob. Obuka se realizuje svake godine, nekda i u više navrata. Višestruko je korisna, jer deca koja prođu tu edukaciju svoje znanje šire dalje u svojoj odeljenskoj zajednici-ističe Olivera Milutinović.
Strpljenjem do rezultata
Konstantan rad na preventivi daje rezultate. Međutim, za njih je potrebno strpljenje i kontinuiranost.
-Prevencija ne može da traje mesec dana. Potrebno je sistematično organizovati više aktivnosti, kontinuirano delovati. Rezultati su spori, ali merljivi. Da bi do njih došli neophodno je strpljenje, nas odraslih- izjavljuje pedagog OŠ “Nikolaj Velimirović”, i kaže da se preventiva neželjenih načina ponašanja obavlja programski ne samo preko tribina i radionica, već i na časovima razredne nastave, građanskog vaspitanja, veronauke, dok je u realizaciji velikog dela aktivnosti od izuzetnog značaja učenički parlament.
Kazna kao kazna ne donosi rešenje
Milutinovićeva tvrdi da su u Srbiji na snazi veoma dobri pravilnici i zakoni koji regulišu procedure i propisuju sankcije za nepoželjno ponašanje. Problem je u nedoslednosti njihove primene, ali ni sama kazna nije rešenje na duge staze.
-Protokol o postupanju i zaštiti učenika od zlostavljanja i zanemarivanja je jako dobro urađen. Navedene su tačne smernice kada, kako i na koji način treba postupati. Takođe i Pravilnik o društveno korisnom i humanitarnom radu, čija je suština da pokaže detetu da iako je nekada učinio neko loše delo, uvek može i da pomogne nekom i spozna lepotu činjenja dobra. Jer, u radu sa decom, ličnostima koje se tek razvijaju, nije suština u kažnjavanju već u uočavanju greške i promeni načina ponašanja- kaže Milutinovićeva.
Deca nas upijaju i oponašaju
Nije nepoznata činjenica da deca “kopiraju” značajne odrasle, odnosno da uče po modelu. Svaki odnos roditelja, međusoban, ili sa sredinom, reflektovaće se u detetovoj duši i postati prirodan način reagovanja na spoljni svet. Problem deteta, je problem roditeljskog para. Neadekvatno ponašanje maloletnika, skoro uvek ukazuje na neku vrstu nefunkcionalnosti u porodici. Zbog toga je od izuzetnog značaja, kako u preventivni nasilničkog ponašanja, tako i u rešenju već postojećih sukoba, uvući roditelje u proces. Njihova saradnja, uglavnom garantuje značajan pomak.
-Deca vole pravila. Ona su im potrebna za lakše snalaženje i uspostavljanje odnosa sa okolinom. Ukoliko nemaju jasno definisanu strukturu ponašanja unutar porodice, jači su uticaju sa strane, a današnja deca su izložena nasilnim sadržajima sa svih strana. Živimo u kulturi koja neguje i toleriše nasilnu komunikaciju, pa šta onda očekivati od dece koja sada stasavaju i odrastaju. Škola je mesto gde se svi društveni uticaji ukrštaju, zbog toga jako značajna kao institucija za oblikovanje mladih naraštaja, ali i vrlo ograničena ukoliko nema suštinsku podršku roditelja. Zbog toga je saradnja sa njima u tretiranju ovog problema od gotovo presudnog značaja, tako da i dalji rad u prevenciji nasilja među mladima, vidim u još jačem roditeljskom angažovanju u svim programima- zaključuje Milutinovićeva.
Međutim, uprkos sivoj svakodnevici današnjeg sveta odraslih, bitka za neke buduće, uzorne, mlade ljude nije izgubljena.
Stručni timovi u osnovnim školama intenzivno rade na prevenciji nasilja. Pored pomoći roditelja u ovom poslu imaju i podršku nadležnih institucija: Centra za socijalni rad i Policijske uprave. Često, kažu, nemaju vremena da izvedu sve planirane aktivnosti, ali sva delovanja su osmišljena sa jedinstvenim ciljem da se spreči svaki oblik nasilja među vršnjacima, a ukoliko do njega dođe posledice budu što pre sanirane, a mali “prestupnik” suočen sa greškom.
Po rečima pedagoga OŠ “Nikolaj Velimirović” iz Šapca, Olivere Miliutinović, humanitarne akcije daju najbolje rezultate u promociji empatije, razumevanja i prihvatanja, ali evidentni su pozitivni pomaci i nakon drugih aktivnosti, samo je za njihovo uočavanje potrebno vreme, a često je baš strpljenje ono što nam nedostaje. Reč je o teškom, ali ne i nemogućem poslu u kojem je presudan timski rad, ali i jaka saradnja sa roditeljima.
Priča nije dovoljna
-Imamo Program prevencije, podrške pozitivnim stilovima ponašanja, preventivni program, interventni program. Za njihovo sprovođenje su zaduženi članovi Tima za bezbednost i zaštitu učenika od nasilja, ali i ostatak kolektiva. Timski rad je presudan, kao i sistematičnost i umreženost sa relevantnim institucijama, i pre svega jaka saradnja sa roditeljima- objašnjava za “Glas Podrinja” Olivera Milutinović, organizaciju na prevenciji nasilja u okviru škole i dodaje:
-U skladu sa uzrastom deca od prvog do osmog razreda su uključena u preventivne aktivnosti. Organizujemo različite tribine, predavanja, gostovanja stručnih lica. Angažujemo roditelje različitih struka i oblasti, i upravo su nam se ti susreti pokazali kao višestruko korisni.
Kada je reč o svrsishodnosti, Milutinovićeva navodi da priča nije dovoljna. Svođenje aktivnosti samo na reči brzo zamori, deca izgube pažnju. Međutim, ukoliko se stavi akcenat na interakciju, brži su i rezultati. Pogotovo ako u tim aktivnostima deca budu usmerena jedna na druge.
-Naša škola već skoro 15 godina radi vršnjačku medijaciju. Konstruktivno rešavanje sukoba i konflikata. Učenike šestog, sedmog i osmog razreda obučavamo na koji način da reše konfliktnu situaciju i sukob. Obuka se realizuje svake godine, nekda i u više navrata. Višestruko je korisna, jer deca koja prođu tu edukaciju svoje znanje šire dalje u svojoj odeljenskoj zajednici-ističe Olivera Milutinović.
Strpljenjem do rezultata
Konstantan rad na preventivi daje rezultate. Međutim, za njih je potrebno strpljenje i kontinuiranost.
-Prevencija ne može da traje mesec dana. Potrebno je sistematično organizovati više aktivnosti, kontinuirano delovati. Rezultati su spori, ali merljivi. Da bi do njih došli neophodno je strpljenje, nas odraslih- izjavljuje pedagog OŠ “Nikolaj Velimirović”, i kaže da se preventiva neželjenih načina ponašanja obavlja programski ne samo preko tribina i radionica, već i na časovima razredne nastave, građanskog vaspitanja, veronauke, dok je u realizaciji velikog dela aktivnosti od izuzetnog značaja učenički parlament.
Kazna kao kazna ne donosi rešenje
Milutinovićeva tvrdi da su u Srbiji na snazi veoma dobri pravilnici i zakoni koji regulišu procedure i propisuju sankcije za nepoželjno ponašanje. Problem je u nedoslednosti njihove primene, ali ni sama kazna nije rešenje na duge staze.
-Protokol o postupanju i zaštiti učenika od zlostavljanja i zanemarivanja je jako dobro urađen. Navedene su tačne smernice kada, kako i na koji način treba postupati. Takođe i Pravilnik o društveno korisnom i humanitarnom radu, čija je suština da pokaže detetu da iako je nekada učinio neko loše delo, uvek može i da pomogne nekom i spozna lepotu činjenja dobra. Jer, u radu sa decom, ličnostima koje se tek razvijaju, nije suština u kažnjavanju već u uočavanju greške i promeni načina ponašanja- kaže Milutinovićeva.
Deca nas upijaju i oponašaju
Nije nepoznata činjenica da deca “kopiraju” značajne odrasle, odnosno da uče po modelu. Svaki odnos roditelja, međusoban, ili sa sredinom, reflektovaće se u detetovoj duši i postati prirodan način reagovanja na spoljni svet. Problem deteta, je problem roditeljskog para. Neadekvatno ponašanje maloletnika, skoro uvek ukazuje na neku vrstu nefunkcionalnosti u porodici. Zbog toga je od izuzetnog značaja, kako u preventivni nasilničkog ponašanja, tako i u rešenju već postojećih sukoba, uvući roditelje u proces. Njihova saradnja, uglavnom garantuje značajan pomak.
-Deca vole pravila. Ona su im potrebna za lakše snalaženje i uspostavljanje odnosa sa okolinom. Ukoliko nemaju jasno definisanu strukturu ponašanja unutar porodice, jači su uticaju sa strane, a današnja deca su izložena nasilnim sadržajima sa svih strana. Živimo u kulturi koja neguje i toleriše nasilnu komunikaciju, pa šta onda očekivati od dece koja sada stasavaju i odrastaju. Škola je mesto gde se svi društveni uticaji ukrštaju, zbog toga jako značajna kao institucija za oblikovanje mladih naraštaja, ali i vrlo ograničena ukoliko nema suštinsku podršku roditelja. Zbog toga je saradnja sa njima u tretiranju ovog problema od gotovo presudnog značaja, tako da i dalji rad u prevenciji nasilja među mladima, vidim u još jačem roditeljskom angažovanju u svim programima- zaključuje Milutinovićeva.
T.T.
Najnoviji broj
25. april 2024.
