Scena „Maska“ - Igre bogova
Raskršće života
„Umetnik treba da služi ne obraćajući pažnju ni na koga i ni na šta, bez obzira na različite ukuse, interese, pretenzije. Rad umetnika je istinit kada je saglasan njegovoj umetnosti.“
Spasenje. Život. Smrt. Gluma, ili igra života. Da biste izbegli ovozemaljsku kaznu da li ste spremni da žrtvujete ono najvažnije, dušu? Čovek u sebi nosi stvaralačku iskru i suštinski ne bi trebalo da svoj talenat zloupotrebljava zarad sitnih ličnih dobiti. Ne bi trebalo to da radi, ali..
Stari Rim i jedan glumac su na raskršću. Stvaralaštvo je u službi politike, sredstvo manipulacije masama. A umetnik? Hrabri kritičar, ili marioneta? Pitanje je staro koliko i sama scena, a istorija ima tendenciju da se ponavlja, ili ne?
Nova predstava Scene „Maska“, „Igre bogova“ inspirisana je istorijskim događajem iz III veka o glumcu Porfiriju, koji je odbio da se povinuje političkoj moći i zbog toga je bio osuđen na smrt odsecanjem glave. Porfirije pokušava da ostane dosledan sebi, pozivu i sačuva porodicu ne shvatajući da tumačenjem uloga igra u najvažnijem umetničkom poduhvatu koji ne režira sam. Svet je pozornica sa unapred određenim ulogama, ako je proteklo skoro dva milenijuma današnjica nije drugačija.
Premijerno izvođenje na Velikoj sceni Šabačkog pozorišta i brojna publika potvrdili su značaj i aktuelnost teme u vremenu kada su stari bogovi postali deo narodnog folklora, mitologije, a novi pokušavaju da se ustoliče.
-Da li i dalje živimo u eri „odsecanja glave“ za svaki naš pokušaj borbe protiv nepravde ili smo od borbe odustali? Jedinog Boga smo odavno napustili, a na glumcima je ostalo da sve te prevrate odigraju... ili da, po naređenju, samo zabave svetinu- kaže David Alić, režiser i scenograf predstave.
Umetnik je glas naroda, čak i kada on to gromoglasno poriče ističe Ivan Tomašević, glumac i autor teksta „Igre bogova“.
-Umetnik treba da služi ne obraćajući pažnju ni na koga i ni na šta, bez obzira na različite ukuse, interese, pretenzije. Rad umetnika je istinit kada je saglasan njegovoj umetnosti. Nažalost, živimo u vremenu i društvu u kome postoji više istina pa se čovek zapita da li je sam sa sobom u saglasju.
Iskonska umetnost je često prognana, osuđena na smrt i relativizovana. Kada vlastodršci pokušaju da stvaralaštvo prekroje i urede po svojoj meri tada se ono preobrazi u stereotip, degeneriše u bezvrednu vrstu zanatstva, ili potpuno nestane.
-Naš zadatak je da od svega pravimo umetnost. Glumac je... ptica, kanarinac, glumac-kanarinac, još se i rimuje... živimo dok iz kaveza pevamo o slobodi, a kad nas puste iz kaveza... mi smo izgubljeni, sloboda nas ubije. Na kraju, kako god okreneš mi smo kažnjeni. Prema tome znamo na čemu smo, samo učinimo da to “spasenje” što je moguće više odložimo. Ipak, mi smo tu da i od toga napravimo umetnost…
Stari Rim i jedan glumac su na raskršću. Stvaralaštvo je u službi politike, sredstvo manipulacije masama. A umetnik? Hrabri kritičar, ili marioneta? Pitanje je staro koliko i sama scena, a istorija ima tendenciju da se ponavlja, ili ne?
Nova predstava Scene „Maska“, „Igre bogova“ inspirisana je istorijskim događajem iz III veka o glumcu Porfiriju, koji je odbio da se povinuje političkoj moći i zbog toga je bio osuđen na smrt odsecanjem glave. Porfirije pokušava da ostane dosledan sebi, pozivu i sačuva porodicu ne shvatajući da tumačenjem uloga igra u najvažnijem umetničkom poduhvatu koji ne režira sam. Svet je pozornica sa unapred određenim ulogama, ako je proteklo skoro dva milenijuma današnjica nije drugačija.
Premijerno izvođenje na Velikoj sceni Šabačkog pozorišta i brojna publika potvrdili su značaj i aktuelnost teme u vremenu kada su stari bogovi postali deo narodnog folklora, mitologije, a novi pokušavaju da se ustoliče.
-Da li i dalje živimo u eri „odsecanja glave“ za svaki naš pokušaj borbe protiv nepravde ili smo od borbe odustali? Jedinog Boga smo odavno napustili, a na glumcima je ostalo da sve te prevrate odigraju... ili da, po naređenju, samo zabave svetinu- kaže David Alić, režiser i scenograf predstave.
Umetnik je glas naroda, čak i kada on to gromoglasno poriče ističe Ivan Tomašević, glumac i autor teksta „Igre bogova“.
-Umetnik treba da služi ne obraćajući pažnju ni na koga i ni na šta, bez obzira na različite ukuse, interese, pretenzije. Rad umetnika je istinit kada je saglasan njegovoj umetnosti. Nažalost, živimo u vremenu i društvu u kome postoji više istina pa se čovek zapita da li je sam sa sobom u saglasju.
Iskonska umetnost je često prognana, osuđena na smrt i relativizovana. Kada vlastodršci pokušaju da stvaralaštvo prekroje i urede po svojoj meri tada se ono preobrazi u stereotip, degeneriše u bezvrednu vrstu zanatstva, ili potpuno nestane.
-Naš zadatak je da od svega pravimo umetnost. Glumac je... ptica, kanarinac, glumac-kanarinac, još se i rimuje... živimo dok iz kaveza pevamo o slobodi, a kad nas puste iz kaveza... mi smo izgubljeni, sloboda nas ubije. Na kraju, kako god okreneš mi smo kažnjeni. Prema tome znamo na čemu smo, samo učinimo da to “spasenje” što je moguće više odložimo. Ipak, mi smo tu da i od toga napravimo umetnost…
Sveti Porfirije Glumac
Sveti Porfirije Glumac, svetkuje se 28. septembra i slava je glumaca, reditelja, dramskih umetnika. Porfirije je bio glumac i neznabožac. Kao takav pratio vojvodu Aleksandrijskog na njegovom putu u Kesariju. I jednom, trebalo je da njih dva glumca: Porfirije i jedan drug njegov, ismeju hrišćansku svetu tajnu krštenja. Porfirije je predstavljao krštavanog, a drug njegov episkopa koji krštava. Umotan u belu odoru Porfirije tokom jednog od izvođenja baš kao što Biblija prepoznaje kao čudo - dobio Hristov blagoslov i osetio se hrišćaninom. Posle čina krštenja stupio je u vaseljensku Crkvu Hristovu. Nakon što je odbio naredbu vojvode Aleksandrijskog, da odbaci hrišćansku veru, usledilo je ono zbog čega je i do danas ostao ovekovečen - odsekli su mu glavu i tako je primi sveti venac mučeništva.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
