Zašto mladi danas (ne) čitaju?

Živeći u digitalnom svetu, mladi se sve ređe odlučuju za čitanje štampanih knjiga. Zamenili su ih filmovima, serijama, rijaliti programima.
Ne možemo osporiti činjenicu da tehnologija napreduje iz dana u dan, čime su stvorene audio knjige kao i onlajn izdanja. Mladi zaboravljaju kakav je osećaj knjige u ruci. Brz život utiče na današnje generacije tako da ne brinu o svom mentalnom i psihičkom zdravlju, ne bave se svojim napretkom. Uskraćuju sebi ugođaj koji im može pružiti reč na papiru.
Nije poznato u kom trenutku su mladi počeli da misle da je čitanje potpuno gubljenje vremena. Naprotiv, ono je jako bitno u razvoju ličnosti, širi se fond reči ali i način izražavanja svojih osećanja i misli.
-Knjiga je samospoznaja. Važno je da mlad čovek rano počne da čita baš zbog te spoznaje dobra i zla, moralnog i nemoralnog. Što bi rekao Ivo Andrić: „...ili je cilj tog pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne putve na koje nas često život baca, i da nam u tom životu koji živimo ali ne vidimo i razumemo uvek kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo“ – kaže Ljiljana Bugarski, profesorka srpskog jezika i književnosti.
Ističe da je pitanje zašto mladi danas čitaju manje nego ranije pre svega sociološko, psihološko, kulturološko, kao i da sve potiče prvenstveno iz porodice.
–Decu treba odmalena vaspitavati u tom pravcu, razvijati im kulturu čitanja i radoznalost. Iznenadilo me je kad je većina učenika rekla da nikad nisu čitali bajke. Znači, nisu im čitali kada su bili mali, a to je temelj.
Navodi da iz nastavnog iskustva može da kaže da od trenutka kada su sniženi kriterijumi u ocenjivanju, deca su prestala da čitaju. Mnogi se pitaju: „Šta će mi to, šta imate od toga?“ i dodaje da knjige i te kako utiču na naš razvoj koji nikad ne prestaje.
– Bez dileme odmah uočite učenika koji čita, recimo po bogatstvu rečnika. Danas su mladi prilično funkcionalno „nepismeni“. To što neko zna sva slova ne znači da je pismen. Pročitano treba reprodukovati. Audio knjige ne mogu zameniti štampane. Jedan od načina učenja pravopisne norme je čitanje knjiga.
Kada su u pitanju knjige koje bi svako trebao da pročita, kaže da su to klasici ali da treba čitati i školske lektire.
–Mnogi danas čitaju svašta i tvrde za sebe da su načitani. Treba imati kriterijum, poznavati pravu vrednost književnog dela. Knjiga ne služi za zabavu, za uspavljivanje posle dobre večere. Učenici tvrde da im je lektira dosadna. Pa ako je Tesla pročitao sva dela Voltera, koji mu je bio dosadan, znao je zašto je to uradio. Ne možeš mnogo saznati ako se baviš samo onim što ti je zanimljivo i zabavno.
Uprkos vremenu u kom živimo, još uvek postoje mladi koji čitaju knjige i shvataju njihov značaj.

Omiljeni žanrovi su mi psihologija i naučna fantastika. Knjige sam zavolela čitajući Hari Potera i ostale fantazije koje su mi roditelji kupovali pored bajki za decu. To je nešto čemu se prepuštam i u čemu uživam. Stalan rad na sebi i svojoj ličnosti, kao i manama i navikama pronalazim u psihološkim knjigama. To je zanimljiva i privlačna literatura. Postoji još dosta knjiga koje rado uzimam u ruke, poput klasika i biografija, čak i istorijske literature. Sve što mi može pružiti nova saznanja.
Smatram da je moderna tehnologija prouzrokovala to da se mladi sve više okreću filmovima i serijama, kompjuterskim igricama i društvenim mrežama umesto čitanja knjiga. Zbog lakog i brzog pristupa informacijama, trajanje pažnje je svedeno na minimum. U ovom „modernom svetu“ čitanje, prema mišljenju mladih, postalo je staromodno i dosadno. Šta više, u nekim društvima se može čuti da je to čudno, gubljenje vremena koje se može pametnije iskoristiti. U ovom digitalnom svetu, mladi imaju druge prioritete među kojima se čitanje knjige svrstava u nešto nepotrebno.
Moja preporuka knjiga za koje mislim da bi mladi trebalo da ih pročitaju su svetski klasici, enciklopedije i sve što je deo opšte kulture.
Borka Bošković, 18

Moj omiljeni žanr je psihologija. Najviše me je privukao zbog moje želje da što bolje upoznam čoveka i njegov proces misli, tako da su me ove knjige podstakle da promenim zamisao svog budućeg zanimanja i da težim ka tome da postanem psiholog. Takođe, volim i domaće klasike, pogotovo pesnike, jer kroz njihova dela se može upoznati retrospektiva naše bogate istorije. Najveći problem zbog kog mladi ne čitaju, po mom mišljenju je preterano lak način dolaženja do informacija putem interneta. Takođe, postoje problemi i u društvu mladih gde često dolazi do ismevanja osobe koja čita knjige. Moji vršnjaci radije gledaju filmove i serije, na koje troše dane i noći, dok knjigu smatraju gubljenjem vremena jer nemaju slike pred očima nego moraju sami da ih stvaraju u glavi.
Smatram da bi mladi trebali da pročitaju „Dnevnik jednog čarobnjaka“ od Paula Koelja, naročito ako tek počinju da čitaju, takođe i njegovu knjigu „Alhemičar“.
Rastko Jojić, 17