VEČNO ZALjUBLjEN U FUTSAL

Rođen je 1981. godine u Šapcu, pravna nauka je u porodici Antonić već tradicija koju je nastavio i on. Karijeru pravnika gradi, no našem sagovorniku je život uspesima i sećanjima već obojio jedan popularni sport.
-Futsal mi je doneo putovanja, poznanstva, osećaje koji se moraju doživeti da bi se razumeo njihov značaj. Ovaj sport je moja velika ljubav, te iako mi više nije primaran, kao i sve ljubavi, ostaje u srcu i želim da mu vratim za sve lepe trenutke koje mi je darovao – sažima u jednoj rečenici futsal život naš sugrađanin, nekadašnji reprezentativac i sadašnji trener golmana u futsal reprezentaciji Srbije Aleksa Antonić.
Među stativama, u dresu sa državnim grbom, Aleksa je stajao 70 puta, predstvljao je Srbiju na Svetskom prvenstvu 2012. Evropskom 2016 u Beogradu i ostavio značajan trag. Još pre zvaničnog oproštaja dobio je ponudu da bude deo stručnog štaba u funkciji trenera golmana.
-Selektor Goran Ivančić me je pozvao i nisam se dvoumio. Seniore očekuje dvomeč kvalifikacija sa Finskom za Svetsko prvenstvo. Čast mi je što sam u stručnom štabu reprezentacije, ukazana mi je izuzetna čast i nadam se da ću opravdati poverenje.
Srbija je ostvarila značajan napredak i pozicionirala se kao jedna od značajnih futsal nacija. Uglavnom smo redovni na Evropskim prvesntvima, a nastupali smo i na mondijalima.
-U razvoju smo prošli dve faze. Ranije smo uglavnom bili oslonjeni na individualne kvalitete. Imali smo izuzetne pojedince i oslanjanjem na njih, asove poput Perića, Aksentijevića ostvarivali smo posebne učinke. Danas nemamo super zvezde, ali gradimo ambicije na timskom radu, recimo da smo više tim, taj faktor je izraženiji, ali odlična atmosfera i onda i danas u ekipi je veliki adut. Ustanovili smo sistem rada, za koji verujemo da je dobar, a da li je, pokazaće rezultati.
Svaka priča igrača futsala u Srbiji je slična, naliči jedna na drugu, bar na početku. Start je svima bio na velikom terenu. Aleksa je prošao kroz sve mlađe kategorije Mačve, dve sezone bio i u seniorskom dresu, a onda je odlaskom na studije u Novi Sad započela futsal karijera.
-Nekome možda deluje da je futsal samo verzija fudbala na manjem prostoru, ali svako ko je igrao oba sporta zna da su to potpuno različite stvari. Tehnički, taktički, postavka, kretanje igrača, pozicije, sve je drugačije. Mislim da kod nas nedostaje mlađih kategorija, futsal škola gde će od prvih dana deca stasavati, napredovati kroz treninge, biti igrači futsala od pionira do kraja. Još uvek u futsal dolaze iskusni igrači koji se prelaskom sa fudbala prilagođavaju realno novom sportu, sličnom samo u toliko što se igra nogom i što je cilj postići gol.
Golman i u fudbalu i u futsalu čuva gol, ali...
-Mnogo je više sličnosti između rukometnog i futsal golmana, nego fudbalskog i futsal čuvara mreže. Istovremeno, golman i kod nas mora da bude tehnički obučen, kao zahtev unapređenja sporta. Mora da započne napad, da bude spreman da igra u završnici i na polovini rivala, jer je to umanjenje rizika izmene u kojoj je igrač zamenio golmana. Recimo, jedna od najvećih reprezentacija, Brazil, mahom na mestu golmana ima dobre golmane, ne odlične, ali su obučeni i mogu da budu i peti igrač. Zastupam mišljenje da je najvažnija kod golmana u našem sportu glava. Koncentracija ne sme ni trenutak da popusti, mora brzo da se razmišlja, ruke i noge su samo pomoćna sredstva koje glava pokreće.
Antonić je karijeru započeo u Novom Sadu, branio je u najvećim klubovima Srbije, Ekonomcu, Deusu, karijeru gradio i u inostranstvu. Logično je sledio i poziv selektora za reprezentativni dres.
-Može se govoriti koliko znači nastup u reprezentaciji, koliko je veliki osećaj kada predstavljaš svoju državu, ali uvek su reči siromašne, mora da se doživi. Igrao sam na Svetskom, Evropskom prvenstvu, Ligi šampiona. Kroz ovaj sport sam proputovao, upoznao ljude, stekao drugove, prijatelje za mnogo duže od karijere i danas gde god odem imam nekoga koga znam i koga mi je drago da vidim. To su neke vrednosti koje zajedno stoje sa trofejima i medaljama, sa tri državne titule i četiri nacionalna kupa.
Deo karijere je proveo u najvećem našem klubu, kragujevačkom Ekonomcu, neprikosnovenom šampionu, ali je bio blizu i da prekine njihovu neprikosnovenost.
-Kada sam nastupao za mitrovački „Deus“, uspeli smo da ih pobedimo u Kragujevcu, posle ne znam koliko godina. Bili su prvaci, ali smo do poslednjeg kola vodili borbu.
Danas je naš sagovornik diplomirani pravnik. Potiče iz poznate advokatske porodice, te je izbor fakulteta bio lak, ali su studije trpele zbog sporta.
-Nijednog trenutka nisam planirao da odustanem, znao sam da ću završiti, ali je profesionalna karijere uzela danak. Igrao sam u više gradova, selio se, istovremeno profesionalni sportista ima svakodnevno treninge i nije bilo vremena i snage da se svim srcem posvetim gradivu. Imali smo dobre ugovore, ali u skladu s tim i obaveze. Ipak, znao sam da će doći period kada će biti vremena, volje nije nedostajalo i sada je ovo primarni posao. Sada sam pravnik još jako zaljubljen u futsal.
Porodica je bila podrška, u svakom trenutku.
-Apsolutno, podržavali su me da sledim svoje želje. Majka je uvek insistirala da ne zaboravim na fakultet, koliko zbog sebe, toliko i zbog njih mi je izuzetno drago što sam stekao diplomu.
Za kraj možemo pogledati na horizonte budućnosti futsala u Srbiji. Popularnosti među ljudima ne nedostaje, bar to pokazuju egzaktne brojke, nekada iznenađujuće i za one koji rade u ovom sportu.
-Kada je bilo Evropsko prvenstvo u Beogradu 2016. Savez je najpre planirao da otvori samo prvi prsten Arene, a onda je naknadno otvarao drugi i treći kada je video koliko je interesovanje. Učestvovao sam na bezbroj turnira, a tribine su uvek pune u završnici, nekda i tokom celog takmičenja, a reč je o amaterskim turnirima, dakle ljudi vole futsal. Mislim da treba usmeriti fokus na mlađe kategorije, kao što sam rekao, pokrenuti škole futsala i promovisati igru među najmlađima. Kao dinamičan, interesantan sport ovaj naš ima potencijal da privuče pažnju svih. Kada se stvori takva baza imamo kvantitet iz kojeg se gradi kvalitet, uz kontinuitet uspeha.

Finci izuzetni
Srbija je blizu plasmana na novi Mondijal. Litvanija će naredne 2021. godine, u septembru, ugostiti najbolje selekcije sveta, a od mesta u bivšoj sovjetskoj republici našu reprezentaciju deli baraž meč, ali sa izuzetno nezgodnim rivalom, Finskom, krajem ove godine.
-Izuzetno težak protivnik. To su momci koji su izuzetni napredovali i dovoljno je reći da su u kvalifikacionoj grupi sa velesilama poput Portugala i Italije bili drugi, a prvo mesto su izgubili u direktnom meču sa Portugalcima gde su vodili 2:0 do 40 sekundi pre kraja. Naravno da imamo realne šanse, ali su potrebne dve odlične utakmice.