Monder Aidi, posetilac koga je Šabac opčinio
Šabac u srcu Tunižanina
Mir i poverenje najviše opčinjavaju. Sinove sam učio univerzalnim vrednostima koje su važne u svakom delu sveta. Šabac i Tunis i slični i različiti. Poverenje pre bezbednosti posebno važno za Afrikance. Reka Sava magična lokacija. Nada u brzi povratak. Uveren da je ovaj grad i klub pravi izbor za njegovog sina
Gospodin Monder Aidi (Monther Aydi) nije čovek koji uživa u putovanjima, posebno ne dalekim i mala je verovatnoća da bi se Srbija mogla naći na njegovoj životnoj destinaciji, međutim, neki drumovi kojim nas vodi sudbina, suviše su krivudavi da bi ih mogli, tek tako, usmeravati željama. Mikrobiolog iz Tunisa, navijačku strast prema sportu preneo je na sina Aziza koji je opet to podigao na nivo sportiste profesionalca, rukometaša koji sniva Evropu, a u predele gde se stapaju snovi i java zakoračio je u Šapcu, u plavom dresu „Metaloplastike“.
On je u martu došao u naš grad, a njegov geografski put je sledio Monder. Otac došao u posetu kod sina.
-Opčinjen sam atmosferom, impresioniran svakodnevicom u Šapcu. Ovo je grad gde ne osećam tenziju, neku napetost. Iako kod vas nema mnogo stranaca, nema problema u komunikaciji sa ljudima, nisam sreo nekoga ko nije bio vrlo raspoložen da pomogne. Daleko od svog grada, u drugačijem okruženju i kulturi, a opet sam se osećao prijatno i prihvaćeno.
Oduvek je ohrabrivao svoju decu, dva sina, da se ostvaruju tamo gde ih vodi srce i da budu odlučni i istrajni u tome.
-Aziz bira svoj životni put, ja sam tu da budem potpora i koliko je u mojoj moći pomognem da ostvari svoje snove. U razgovoru sa sinom shvatili smo da je to dobar put, video sam želju da pokuša da igra u inostranstvu. Savetovao sam ga da što više komunicira sa drugima, da uči jezik, da slobodno vreme koristi za učenje i usavršavanje sebe, jer ključ prilagođavanja je komunikacija sa domicilnim stanovništom. Nije lako kada dete odlazi tako daleko, na duži vremenski period, ali kada vidite da ono to želi, onda vi postajete podrška u ostvarivanju tih želja.
Dođe, pre ili kasnije, trenutak da se putevi dece i roditelja razdvoje, to se ne može izbeći. Roditeljsku misiju Monder je shvatio kao učenje potomaka principima koji olakšavaju život gde god da se nađu.
-Imam dva sina i obojicu sam se trudio da vaspitam u maniru odgovornosti. Život zahteva prilagođavanje i moraju znati da žive i van svog grada, moraju da znaju kako da se suoče i pobede probleme, a kroz upoznavanje drugih kultura izgrađuju sebe. Aziz je reprezentativac i to je čast koja se ne svodi samo na treninge i utakmice, već je i obaveza da predstavi drugima svoj narod i državu, tako da personifikuje i budi lepe asocijacije na Tunis kod svakog koga je upoznao. Nije važno da li ga put vodi u Srbiju, Španiju, Nemačku, Ameriku, bilo gde u svetu, suština je ista, vrednosti su univerzalne.
Tunis i Srbiju razdvaja „velika voda“, kontinent, kultura, praktično sve, ali svakodnevica je sličnija nego što mnogi misle, bar za sredovečne.
-Tinejdžerima će zvučati čudno, znam to po sinu, ali za mene zaista nema velike razlike, ritam života u Tunisu i ovde su kompatibilni posebno za porodičnog čoveka. Ustajanje ujutru, odlazak na posao, povratak kući, odlazak na kafu i ponovo povratak kući. Kako kažu mladi, za starije svugde je isto (smeh).
Na drugoj strani postoji posebna spona među narodima koja se oseti, ali teško može objasniti rečima.
-Apsolutno je obostrano osećanje razumevanja. Uživam u Šapcu baš zbog toga i radujem se nekom novom dolasku. Došao sam na odmor, doputovao sam da budem sa sinom, a kada šetamo gradom počeo sam da istovremeno maštam i analiziram i poslovne mogućnosti. Ovo je miran grad koji pruža mogućnosti za otvaranje, na primer, kafea, jednostavno, mogu da zamislim sebe kako živim u Šapcu. Naravno, nije to realno, ali kada uopšte zamišljam tako nešto, to dovoljno govori koliko uživam. Najveća razlika je u brojnosti ljudi na ulici. U Tunisu je mnogo više ljudi, mnogo veća gužva i sve je užurbanije što stvara opterećujuću tenziju.
Na ne baš lep način Kovid je ujedinio svet, odnosno virus je dao oblik zajedničkom neprijatelju čitavog čovečanstva.
-Populacija u Šapcu manja je nego u našem gradu i borba sa virusom je utoliko lakša ovde. Mnogo je lakše održavati distancu i lakše se sačuvati lično odgovornim ponašanjem nego u Tunisu. Posebno u našim gradovima su gužve prevelike i nemoguće je biti na distanci, a opet raditi i uopšte živeti svakodnevicu. Utisak mi je da je u Šapcu disciplina veća nego kod nas. Od Srbije upoznao sam samo Šabac, ne znam kako je u ostatku države.
Poverenje osnov svega
Život je određen odnosom bezbednosti i poverenja. Na toj klackalici odnosa, ova sredina je u prednosti u odnosu na Afriku, uverava Monder Aidi.
- U Tunisu je nepojmljivo da neko svoj lokal zatvori samo zaključavanjem, bez dodatne zaštite. Ostavljanje stolova i stolica tokom noći je nešto nama nezamislivo. Čestitam Šapčanima na načinu života, na poverenju koje iskazju, za poštovanje drugih ljudi i tuđeg vlasništva, verujte da je to impresivno za mnoge u Africi. Ne bih želeo da me neko pogrešno shvati, nije Tunis na taj način nesiguran, ali je princip delovanja zasnovan kod nas na maksimalnoj sigurnosti, dok je ovde baziran, pre svega, na poverenju.
Čitav život Aidi senior uživa na sportskim događajima, bio je vetar u leđa Azizu kada je odlučio da sport bude njegov primarni izbor, ali ne dozvoljava da bude i jedini.
-Uvek sam naglašavao i naglašavaću i dalje, sport nije sve. Odlično je ako se ostvarite kao sportista, ali sam sinovima rekao, nikada ne zapostavljajte školu i učenje. Jedna povreda može sve da promeni, a diploma garantuje više alternativa, životnih mogućnosti kojih ne sme niko da se liši. Ostvari sve u sportu, ali dosegni obrazovanje i diplomu. To nije preporuka, za mene je to obavezan i jedini ispravni pristup.
Svi imamo snove, ali kada postanete roditelj, sva snivanja se sjedine u jednu veliku želju, da dete ostvari svoje snove. Voleo bi da Aziz bude jedan od najboljih igrača na svetu, ponosan je na svaki njegov korak. Zna da želi da zaigra za Barselonu i nadam se da će ostvariti to.
-U Srbiji sam gledao tri utakmice, utisak je da u Tunisu se igra čvršće, da je veća navijačka baza, veća su ulaganja, ali Srbija je u Evropi i igrači u Srbiji su bliži najvišem nivou nego na drugim kontinentima. Kod nas je rukomet drugi najpopularniji sport, postoji poseban budžet za ovaj sport, međutim daljina čini svoje i male su šanse da neko igrajući u Tunisu odmah dosegne nivo najvećih klubova. Na drugoj strani, igrajući za Metaloplastiku, Aziz će igrati protiv velikih klubova i zato je, uverio sam se i sam sada, dolazak ovde važan i dobar korak za njega.
Atmosfera je utkana u njegovu dušu, osećaj mira ostaje u srcu i kada sedne na povratnički avion, ali ima jedno mesto koje konkretno sublimira sve što za njega Šabac predstavlja.
-Reka, tvrđava u blizini, kao izdvojeno utočište u inače mirnom gradu. Sada sam u penziji, ali na mom poslu je bilo uvek mnogo susreta sa ljudima, mnogo žurbe, konstantna presija, a ovde ste slobodni od svega toga i želite da traje. Ovde je sve suprotno u odnosu na život koji sam vodio tokom radnog veka i to je sjajno. Vraćam se srećniji i duhovno bogatiji kući, to nema cenu.
On je u martu došao u naš grad, a njegov geografski put je sledio Monder. Otac došao u posetu kod sina.
-Opčinjen sam atmosferom, impresioniran svakodnevicom u Šapcu. Ovo je grad gde ne osećam tenziju, neku napetost. Iako kod vas nema mnogo stranaca, nema problema u komunikaciji sa ljudima, nisam sreo nekoga ko nije bio vrlo raspoložen da pomogne. Daleko od svog grada, u drugačijem okruženju i kulturi, a opet sam se osećao prijatno i prihvaćeno.
Ovo je grad gde ne osećam tenziju, neku napetost. Iako kod vas nema mnogo stranaca, nema problema u komunikaciji sa ljudima, nisam sreo nekoga ko nije bio vrlo raspoložen da pomogne. Daleko od svog grada, u drugačijem okruženju i kulturi, a opet sam se osećao prijatno i prihvaćeno
Oduvek je ohrabrivao svoju decu, dva sina, da se ostvaruju tamo gde ih vodi srce i da budu odlučni i istrajni u tome.
-Aziz bira svoj životni put, ja sam tu da budem potpora i koliko je u mojoj moći pomognem da ostvari svoje snove. U razgovoru sa sinom shvatili smo da je to dobar put, video sam želju da pokuša da igra u inostranstvu. Savetovao sam ga da što više komunicira sa drugima, da uči jezik, da slobodno vreme koristi za učenje i usavršavanje sebe, jer ključ prilagođavanja je komunikacija sa domicilnim stanovništom. Nije lako kada dete odlazi tako daleko, na duži vremenski period, ali kada vidite da ono to želi, onda vi postajete podrška u ostvarivanju tih želja.
Dođe, pre ili kasnije, trenutak da se putevi dece i roditelja razdvoje, to se ne može izbeći. Roditeljsku misiju Monder je shvatio kao učenje potomaka principima koji olakšavaju život gde god da se nađu.
-Imam dva sina i obojicu sam se trudio da vaspitam u maniru odgovornosti. Život zahteva prilagođavanje i moraju znati da žive i van svog grada, moraju da znaju kako da se suoče i pobede probleme, a kroz upoznavanje drugih kultura izgrađuju sebe. Aziz je reprezentativac i to je čast koja se ne svodi samo na treninge i utakmice, već je i obaveza da predstavi drugima svoj narod i državu, tako da personifikuje i budi lepe asocijacije na Tunis kod svakog koga je upoznao. Nije važno da li ga put vodi u Srbiju, Španiju, Nemačku, Ameriku, bilo gde u svetu, suština je ista, vrednosti su univerzalne.
Aziz je reprezentativac i to je čast koja se ne svodi samo na treninge i utakmice, već je i obaveza da predstavi drugima svoj narod i državu, tako da personifikuje i budi lepe asocijacije na Tunis kod svakog koga je upoznao
Tunis i Srbiju razdvaja „velika voda“, kontinent, kultura, praktično sve, ali svakodnevica je sličnija nego što mnogi misle, bar za sredovečne.
-Tinejdžerima će zvučati čudno, znam to po sinu, ali za mene zaista nema velike razlike, ritam života u Tunisu i ovde su kompatibilni posebno za porodičnog čoveka. Ustajanje ujutru, odlazak na posao, povratak kući, odlazak na kafu i ponovo povratak kući. Kako kažu mladi, za starije svugde je isto (smeh).
Na drugoj strani postoji posebna spona među narodima koja se oseti, ali teško može objasniti rečima.
-Apsolutno je obostrano osećanje razumevanja. Uživam u Šapcu baš zbog toga i radujem se nekom novom dolasku. Došao sam na odmor, doputovao sam da budem sa sinom, a kada šetamo gradom počeo sam da istovremeno maštam i analiziram i poslovne mogućnosti. Ovo je miran grad koji pruža mogućnosti za otvaranje, na primer, kafea, jednostavno, mogu da zamislim sebe kako živim u Šapcu. Naravno, nije to realno, ali kada uopšte zamišljam tako nešto, to dovoljno govori koliko uživam. Najveća razlika je u brojnosti ljudi na ulici. U Tunisu je mnogo više ljudi, mnogo veća gužva i sve je užurbanije što stvara opterećujuću tenziju.
Na ne baš lep način Kovid je ujedinio svet, odnosno virus je dao oblik zajedničkom neprijatelju čitavog čovečanstva.
-Populacija u Šapcu manja je nego u našem gradu i borba sa virusom je utoliko lakša ovde. Mnogo je lakše održavati distancu i lakše se sačuvati lično odgovornim ponašanjem nego u Tunisu. Posebno u našim gradovima su gužve prevelike i nemoguće je biti na distanci, a opet raditi i uopšte živeti svakodnevicu. Utisak mi je da je u Šapcu disciplina veća nego kod nas. Od Srbije upoznao sam samo Šabac, ne znam kako je u ostatku države.
Život je određen odnosom bezbednosti i poverenja. Na toj klackalici odnosa, ova sredina je u prednosti u odnosu na Afriku, uverava Monder Aidi.
- U Tunisu je nepojmljivo da neko svoj lokal zatvori samo zaključavanjem, bez dodatne zaštite. Ostavljanje stolova i stolica tokom noći je nešto nama nezamislivo. Čestitam Šapčanima na načinu života, na poverenju koje iskazju, za poštovanje drugih ljudi i tuđeg vlasništva, verujte da je to impresivno za mnoge u Africi. Ne bih želeo da me neko pogrešno shvati, nije Tunis na taj način nesiguran, ali je princip delovanja zasnovan kod nas na maksimalnoj sigurnosti, dok je ovde baziran, pre svega, na poverenju.
Čitav život Aidi senior uživa na sportskim događajima, bio je vetar u leđa Azizu kada je odlučio da sport bude njegov primarni izbor, ali ne dozvoljava da bude i jedini.
-Uvek sam naglašavao i naglašavaću i dalje, sport nije sve. Odlično je ako se ostvarite kao sportista, ali sam sinovima rekao, nikada ne zapostavljajte školu i učenje. Jedna povreda može sve da promeni, a diploma garantuje više alternativa, životnih mogućnosti kojih ne sme niko da se liši. Ostvari sve u sportu, ali dosegni obrazovanje i diplomu. To nije preporuka, za mene je to obavezan i jedini ispravni pristup.
Svi imamo snove, ali kada postanete roditelj, sva snivanja se sjedine u jednu veliku želju, da dete ostvari svoje snove. Voleo bi da Aziz bude jedan od najboljih igrača na svetu, ponosan je na svaki njegov korak. Zna da želi da zaigra za Barselonu i nadam se da će ostvariti to.
-U Srbiji sam gledao tri utakmice, utisak je da u Tunisu se igra čvršće, da je veća navijačka baza, veća su ulaganja, ali Srbija je u Evropi i igrači u Srbiji su bliži najvišem nivou nego na drugim kontinentima. Kod nas je rukomet drugi najpopularniji sport, postoji poseban budžet za ovaj sport, međutim daljina čini svoje i male su šanse da neko igrajući u Tunisu odmah dosegne nivo najvećih klubova. Na drugoj strani, igrajući za Metaloplastiku, Aziz će igrati protiv velikih klubova i zato je, uverio sam se i sam sada, dolazak ovde važan i dobar korak za njega.
Atmosfera je utkana u njegovu dušu, osećaj mira ostaje u srcu i kada sedne na povratnički avion, ali ima jedno mesto koje konkretno sublimira sve što za njega Šabac predstavlja.
-Reka, tvrđava u blizini, kao izdvojeno utočište u inače mirnom gradu. Sada sam u penziji, ali na mom poslu je bilo uvek mnogo susreta sa ljudima, mnogo žurbe, konstantna presija, a ovde ste slobodni od svega toga i želite da traje. Ovde je sve suprotno u odnosu na život koji sam vodio tokom radnog veka i to je sjajno. Vraćam se srećniji i duhovno bogatiji kući, to nema cenu.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
