IZ PERA ŠABAČKOG ADVOKATA, MAGISTRA PRAVA SLOBODANA LALA SMILjANIĆA
Stiže “veliki prota”
Kroz istorijsku ličnost prote Nikole Smiljanića, jednog od najvećih junaka SPC u njenoj viševekovnoj istoriji, autor govori o genezi svojih predaka u omiljenom mačvanskom selu. U znak zahvalnosti znamenitom zemljaku, pored knjige i spomenik bi da mu podigne
Za sada se lik prote Nikole Smiljanića, junaka oba srpska ustanka, rođenog u Badovincima, oko 1760. godine nalazi na slici velikog formata (“Savetovanje vojvoda pred Mišarski boj”, Milića od Mačve koja se čuva u Šabačkom muzeju, a sećanje na njega pobuđuje i kameni spomenik, koji se posle dugog “putešestvija” skrasio ispred crke u Mačvanskom Belotiću, gde je rođena njegova majka Smiljana ( rođ. Stanković). Ovaj seoski hram posvećen je Svetom Mrati, a to je Nikolina slava. Protin otac Gligorije i majka Smiljana, nosili su prezime Bijuklić, kao i sam Nikola u ranim godinama. Nakon očeve smrti majka se, zajedno sa decom vraća u Mačvanski Belotić i Nikola kasnije menja prezime u Smiljanić.
Sve to i mnogo više može se naći u novoj knjizi šabačkog advokata, magistra prava, Slobodana Lala Smiljanića, koja je pripremljena i uskoro će se naći pred čitaocima.
-Na osnovu građe koju je prikupio, autor pristupa veoma važnom poduhvatu-stvaranju literarnog portreta rodonačelnika porodice. Radnja romana detaljno prati život i aktivnosti prote Nikole Smiljanića. Bogata imaginacija pisca zadire u sve segmente protinog života. Time je dobijena tečna fabula, bez pauze u pripovedanju, a koja u formi romana uvodi čitaoca u životopis znamenitog prote, piše u recenziji istoričar Nebojša Cvejić, koji primećuje silnu motivaciju i želju autora da čitaocu što više približi vreme i način života svog davnog pretka, koga je kaže 1815. godine otrovao Marko Štitarac po nalogu Miloša Obrenovića.
I tek što je završio knjigu, Smiljanić je posredstvom svojih zemljaka, a pre svih Avrama Gišića iz Mačvanskog Belotića, došao na ideju da podigne veliki spomenik proti Nikoli Smiljaniću u Belotiću, gde bi ovog, jednog od najvećih junaka SPC u njenoj viševekovnoj istoriji prikazao na konju sa sabljom u ruci. I na svom radnom stolu drži uramljenu protinu sliku, preslikanu sa pomenutog ulja na platnu Milića od Mačve.
-Kultura sećanja je izuzetno važna i za pojedinca i za narod u celini. Svest o poreklu, znanje i sećanje na dela naših prethodnika, čuvari su identiteta. Dužnost nam je da u tom duhu odgajamo one koji dolaze za nama. Ostaje im u nasleđe da sve to dalje šire među svojim potomstvom , kako bi i ti potomci mogli nastaviti sa ovom svetom misijom. Tako čuvamo duh naroda. Tako se možemo nadati da će nas biti i da će mo i dalje postojati, Cvejić.
Sve to i mnogo više može se naći u novoj knjizi šabačkog advokata, magistra prava, Slobodana Lala Smiljanića, koja je pripremljena i uskoro će se naći pred čitaocima.
-Na osnovu građe koju je prikupio, autor pristupa veoma važnom poduhvatu-stvaranju literarnog portreta rodonačelnika porodice. Radnja romana detaljno prati život i aktivnosti prote Nikole Smiljanića. Bogata imaginacija pisca zadire u sve segmente protinog života. Time je dobijena tečna fabula, bez pauze u pripovedanju, a koja u formi romana uvodi čitaoca u životopis znamenitog prote, piše u recenziji istoričar Nebojša Cvejić, koji primećuje silnu motivaciju i želju autora da čitaocu što više približi vreme i način života svog davnog pretka, koga je kaže 1815. godine otrovao Marko Štitarac po nalogu Miloša Obrenovića.
I tek što je završio knjigu, Smiljanić je posredstvom svojih zemljaka, a pre svih Avrama Gišića iz Mačvanskog Belotića, došao na ideju da podigne veliki spomenik proti Nikoli Smiljaniću u Belotiću, gde bi ovog, jednog od najvećih junaka SPC u njenoj viševekovnoj istoriji prikazao na konju sa sabljom u ruci. I na svom radnom stolu drži uramljenu protinu sliku, preslikanu sa pomenutog ulja na platnu Milića od Mačve.
-Kultura sećanja je izuzetno važna i za pojedinca i za narod u celini. Svest o poreklu, znanje i sećanje na dela naših prethodnika, čuvari su identiteta. Dužnost nam je da u tom duhu odgajamo one koji dolaze za nama. Ostaje im u nasleđe da sve to dalje šire među svojim potomstvom , kako bi i ti potomci mogli nastaviti sa ovom svetom misijom. Tako čuvamo duh naroda. Tako se možemo nadati da će nas biti i da će mo i dalje postojati, Cvejić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
