Zabavno „ceđenje“ znanja

Ukoliko niste na raspustu ili odmoru, nedelja je uvek dan koji svakim minutom proticanja postaje sve teži. Nije težak završetak sedmice, već nagoveštaj početka nove, radne, kada je naredni petak dalji nego ikada. Svaka aktivnost nedelju kao dan oplemeni, a ona gde postoji gotovo savršen balans relaksacije i edukacije može fantastično „napuniti baterije“.

U prvim koracima dok se približavate mestu događaja, govorite sebi kako je primarna zabava, a nadmetanje tek usputni epitet, međutim već posle nekoliko pitanja počinje potraga za onim što je „na vrh jezika“, „tu negde u malom mozgu“ ili lutanje ulicama sećanja gde se nalazi traženi odgovor, ali ne i pojmovna odrednica, jednostavno rečeno „Znam šta je, ali ne znam kako se zove“.

Da, ovo je obična nedeljna priča sa Squizzed kviza koji je u Šapcu doživeo nešto više od stotinu izdanja (prvo se dogodilo 26. juna 2018), a da nije bilo pauze usled epidemioloških mera, redni broj bi bio još veći. Reč je o tzv. pab kvizu, planetarno popularnom fenomenu gde se ekipe od nekoliko članova takmiče u znanju iz različitih oblasti u atmosferi paba/kluba. Princip je da ekipe pišu odgovore na papir dok su pitanja prezentovana na projketoru. Squizzed obuhvata osam oblasti. Redom: opšte znanje, geografija, sport, film i tv, istorija, potom se smenjuju u šestoj kategoriji muzika, umetnost i književnost, odnosno nauka, pretposlednje poglavlje je oblast večeri, dok je kraj rezervisan za pogađanje izvođača i naziva muzičke numere. Svaka od njih ima po deset pitanja. Postoje i nagrade, za ukupnog pobednika, odnosno najuspešnije u pojedinačnim oblastima, ali su one simbolične i nisu primarni motiv bilo kojem od učesnika.

„Ceđenje“
U algoritmu između ideje i realizacije osmišljen je Squizzedquizz. U bukvalnom prevodu znači „kviz ceđenja“, što nije baš najjasnija asocijacija.
-Ideja za ime potekla je od moje drugarice, Squizze (eng. ceđenje), u kontekstu „ceđenja znanja“, a slova su se uklopila i u naš logo, slova naziva koja vizuelno asociraju na mozak – navodi Petar.

Kviz je realizacija ideje dvojice momaka iz Šapca. Đorđe Ivanković i Petar Brković, kviz masteri, nastupali su tokom studija na sličnim događajima u Novom Sadu. Jedan od najpoznatijih je onaj koji organizuje Li Man, poznati muzičar 90-ih godina, gde se takmiče ekipe iz nekoliko gradova. Još uvek nastupaju tamo, kada su u mogućnosti, a na bazi iskustva su želeli da vid zabave gde se može nešto i naučiti, donesu u svoj grad.

foto: FB stranica squizzed

- Petar i ja se znamo od osnovne škole, kvizovi su nam jedno od zajedničkih interesovanja. Sagledavajući činjenice da u Šapcu nedeljom ne postoji neka alternativa sedenju kraj malih ekrana, tv prijemnika ili laptopa, odlučili smo se da pokrenemo pab kviz – priseća se Đorđe.

Spona sa kviz emisijama započela je u detinjstvu, rasli su uz „Milioner“, potom Slagalicu, da bi danas neizostavni deo aktivnosti bila „Potera“, ali i drugi kvizovi, čak i na satelitskim kanalima. Inspiracija za kvalitet pitanja skrivena je upravo u njima, ali ne i sama sadržina.

-Najviše me je tokom kviz karijere razočaravalo kada gledam kviz, a potom u onom gde učestvujem vidim identično pitanje, to ukazuje da su sastavljači nedovoljno posvećeni i da ne rade kreativno, a to je put ka padu kvaliteta. Zajednička odluka je bila da mi to nikada ne činimo – naglašava Brković.

foto: FB stranica squizzed

Sve je lakše u vreme interneta, te je utoliko veće divljenje naša dva sugrađanina za realizatore kvizova nekada, kada je deo aktivnosti bilo detaljno pregledanje enciklopedija, odlasci u biblioteku, ustanove gde se baštini arhivska građa i sl.

-Kada govorimo o kvalitetu pitanja, uzor je „Potera“, međutim osnovni princip je da ne koristimo „reciklirana“ pitanja, odnosno da ne upotrebljavamo pitanja koja se mogu susresti u drugim kvizovima. Nemoguće je izbeći povremeno poklapanje, ali su to izuzeci. Naša znanja, interesovanja svakodnevne informacije, enciklopedije, google, to su izvori – dodaje Đorđe Ivanković.

Đorđe je završio master studije kulturnog turizma koji sadržajno obuhvataju različite sfere kulture na koje se oslanja, dok je Petar odabrao put prirodnih nauka, softverskog inženjeringa i dizajna, ali je, kao i njegov kolega, mnogo pre odabira svog poziva kojem će posvetiti obrazovanje, gajio interesovanje za muziku, umetnost, književnost, istoriju, geografiju... Odabir i formulacija pitanja je večita potraga za zlatnom sredinom gde pitanje neće biti ni suviše uskostručno da ne može neko van struke da odgovori, niti previše jednostavno da ne iziskuje napor. Neretko je prva procena pogrešna.
-Mnogo puta se dešavalo da mi neko pitanje deluje suviše lako, a ispostavi se da ga je mali broj prisutnih znao ili da meni odgovor nije poznat, dok većina bez problema tačno odgovori. Suština jeste u postizanju balansa gde se do odgovora može biti konkretnim znanjem, informisanošću ili poznavanjem problematike uz neke logičke pretpostavke. U dužim pitanjima se trudimo i da učesnike navedemo u kojem pravcu da usmere razmišljanje. Lično, najviše sam voleo pitanja gde ne odgovorim tačno, ali kada čujem odgovor sebi kažem: „Da, pa to je tako očigledno.“

Ma koliko delovalo da se upiti, oblasti večeri i odabir pesama može učiniti za dan, dva, to nije moguće, bar ne da se ne izneveri osnovni princip kviza.

-Desetak dana traje priprema. Ne postoji neki sistem po kome se osmišljava pitanje, niti određeno vreme kada sednete za sto i pišete. Možete dobiti inspiraciju slušajući radio u automobilu, razgovarajući sa drugim ljudima, istražujući nešto za sebe i sve to je tek početak, onda se podaci provere i tek potom formulišemo pitanje.

Jedna od osam oblasti je oblast večeri, uvek je pozicionirana na pretposlednjem mestu i konceptom najčešće odstupa od ostalih.

-Ideja je da ona na neki način relaksira učesnika kroz drugačiji pristup. Uz nju ima nerviranja i smeha, nekada su i pomešani. Neretko kombinujemo u zadacima audio i vizuelne segmente, trudimo se da uz znanje, podstaknemo kombinaciju različitih delova ličnosti. Poenta je da ne bude uvek linearni princip već da je potrebno povezati neke stvari.

Spremite se za izazov
Kvizovi su jedna od najpopularnijih oblika TV programa. Nije svako ljubitelj izlaska, ali to ne znači da ne može konkretnije upoznati ovdašnji pab kviz. To će omogućiti saradnja vašeg i našeg lista sa Squizzed kvizom Ukoliko su neki opisi previše apstraktni u tekstu, jednom mesečno vas u “Glasu Podrinja” očekuju primeri pitanja i naravno izdvojeni odgovori, te će biti i prilika da proverite i upotpunite svoje znanje u kancelariji ili svom domu.

Već posle nekoliko izdanja u ekipama su se mogli videti učesnici svih starosnih dobi, od 16 do 60 godina. Važan deo koncepta je da u svakoj oblasti pitanja vode kroz različite vremenske periode.

foto: FB stranica squizzed

- Povremeno su tu i mlađi i stariji od pomenutih graničnih vrednosti. Od početka je želja da pitanja budu raznovrsna, od školskih do onih koja podrazumevaju iskustvo, prisećanje. Voleli bismo da svako od učesnika sa kviza izađe bogatiji za neka nova znanja stečena kroz interakciju godina i naravno da poželi ponovo da dođe. Poštujemo različite ukuse i trudimo se da, recimo u muzici budu zastupljene numere od sredine prošlog veka do najnovijih hitova, da bude ponešto i za ljubitelje domaće i one koji više vole stranu muziku. U sportu i filmu obuhvatimo trenutke iz sedamdesetih, osamdesetih, ali i ono najaktuelnije.

Priča o kvizu je jedno, ipak iskustvo je ipak nezamenljivo. Mogućnost prijave na fejsbuk stranici je otvorena od trenutka objave termina za prvu narednu nedelju, sve do ispunjenja propisanog kapaciteta. Ekipu čini najviše pet članova.