Put koji me je izabrao

Da bi čovek imao ispunjen život, da bi ostvario sebe i svoje potencijale, prvi uslov je da zna šta hoće. Odavno nismo sreli nekog mladog ko savršeno, već u sedamnaestoj, precizno zna šta želi od života i ima isplanirane korake za svoju budućnost. Predstavljamo vam Ivonu Janković, koja sanja, i ima sve šanse, da postane šabačka Jadranka Jovanović.

NESVAKIDAŠNjI POTENCIJAL
„Ivona ima nesvakidašnji potencijal i velike mogućnosti. Na početku je učenja solo pevanja, druga godina niže Muzičke škole, ali je već sada naprednija od svoje generacije. To je dete koje, s obzirom da ide i u Medicinsku školu, ima i širi dijapazon znanja, što svakako nije zanemarljivo. Ne zanima je samo muzika, mada pokazuje veliko interesovanje za nju i želju da se profesionalno time bavi. Imam slobodu da kažem da bi Ivona treba da ide u tom pravcu i da je na pravom putu, u pravoj školi, gde vaja svoj talenat. Ima izuzetnu muzičku inteligenciju. Ona mnogo sluša, radi, svira klavir, vežba sa drugaricom koja svira violinu, dakle, ona je neko ko dodatno radi na svom razvoju. „Koliko radiš, toliko si dobar“, dobila sam savet kada sam počela da se bavim ovim poslom. Talenat je preduslov da se uđe u ove vode, ali sve ostalo je rad. Učenje i rad put je da se pronađe svoje mesto pod zvezdama. Verujem da će Ivona pronaći to mesto.
(Prof. Marija Mitić Vasić)

Ivona je, nastavljajući porodičnu tradiciju, posle završene osnovne, upisala Medicinsku školu. Međutim, u isto vreme odlučila je da polaže prijemni ispit u nižoj Muzičkoj školi. Prošla je bez problema, treća na listi, zbog čega je bila blago razočarana. Muzika je njena vokacija i primarno opredeljenje u životu koji želi da živi, ili put koji je sam život izabrao za nju. U našim napisima često podvačimo da je važno slediti svoje snove, jer snovi se ostvaruju, tačnije, materijalizuju, ako verujemo u sebe. Ivona, kojoj ne nedostaje samopouzdanje, naprotiv, vizualizuje svoj uspeh. Vidi sebe na sceni kako peva ariju Done Ane iz Mocartovog Don Đovanija. Ne znamo da li je čitala Džozefa Marfija i slične knjige, ali vizualizacija je dokazani način da ostvarimo ono što želimo. Mi kreiramo naš život. Mislima. Energijom koju ulažemo. Emocijama.

"Glas Podrinja"

- Za mene su emocije najvažnije. One povezuju naizgled nesličnu medicinu i muziku. U kontaktu sa pacijentima bitna je empatičnost, koju imam kao i svi umetnici. To mi i profesori govore.
Ipak, kada završi Zelenu školu, nema nameru da nastavi tim putem. Planira da upiše srednju Muzičku, a potom Muzičku akademiju u Beogradu, ili Novom Sadu. Takođe, želja joj je da završi i glumu na FDU. Na sceni se oduvek osećala prirodno. Još pamti kako se, u predstavi Mačak u čizmama u kojoj je igrala glavnu ulogu u vrtiću, osećala posebno i slobodno. Igrala je u predstavama dramske sekcije u osnovnoj školi. Pamti ulogu džina u četvrtom razredu. Obožava svetlost reflektora.
- Zato sebe vidim u operi. Ona je savršen spoj muzike, zapravo pevanja i glume.
Solo pevanje joj je glavni, a klavir i solfeđo uporedni predmeti. Prva profesorka bila joj je Mirjana Pantelić, a kada je otišla na porodiljsko bolovanje, na njeno mesto je, kao zamena, došla prof. Marija Mitić Vasić iz Novog Sada.

PODRŠKA SA SVIH STRANA
„Na početku, mama i sestra bile su mi veća podrška od tate kada je pevanje u pitanju. Tata je podržavao medicinu dok mu nisam rekla da mora da obavi razgovor sa profesorkom. Izgleda da je tada i on ušao u drugu dimenziju u kojoj sam ja. Sada su svi troje uz mene, što mi mnogo znači.“

- Tada sam, u septembru, ušla u drugu dimenziju. Sa prof Vasić sam „kliknula“, ona me je otvorila i rascvetala. Sa njom radim ozbiljno i počela sam brzo da napredujem. Profesorka je, pored tate, moj idol. I ona to zna.
Tata Milan, koji je bio prisutan kada smo razgovarale, najvažnija je figura u njenom životu, najveći oslonac i podrška, najbolji prijatelj. Ivona kaže da ona tatino dete. Prva reč koju je izgovorila bila je – tata. Pitali smo ga da li je zadovoljan Ivoninim izborima.
- Nisam zadovoljan, prezadovoljan sam. Iako je naporno pohađati dve škole istovremeno, ona ne oseća umor. Ponekad sam iznenađen njenom energijom. Ima mnogo prijatelja i dečka Nemanju. Stiže sve.
Jedini trenutni Ivonin problem je onlajn nastava u Medicinskoj s obzirom da je najviše pamtila na časovima. Teorija joj je izazovna.

IVONA KAO MAČAK U ČIZMAMA

- Škola je obaveza, a ne bi trebalo da bude. Trebalo bi sve da bude kroz igru. Kada bismo uspeli i sam život tako da shvatimo, kao igru u kojoj bi trebalo da znamo i poštujemo pravila, bez odricanja odgovornosti, bilo bi nam drugačije. Još jedna od Ivonih želja je da upiše FON. Već ima pounudu od kompanije „Elixir Group“ da počne da radi kao menadžer, ali polako. Najvažnije je da postavi prioritete, mada znamo da ih ona zna, i da realizuje svoje snove sa istim žarom sa kojim ih sanja.