Kolo jahača „Knez Mihailo“

Osnivanju prvog konjičkog kluba u Šapcu predhodilo je dosta razmišljanja, razmene iskustava i predlaganja. Veoma značajna je bila inicijativa tadašnjeg Ministarstva vojnog koje je želelo formiranje jednog udruženja koje bi se bavilo gajenjem i unapređenjem konjarstva i organizovanjem konjičkih priredbi. Naravno, to je podrazumevalo i poboljšanje rasnog sastava ovih plemenitih životinja.

„KOLO“ NA ĐURĐEVDAN
Sve u svemu moglo se konstatovati da je formiranje prvog konjičkog kluba u Šapcu, gledano na celu Srbiju, nazvanog Kolo jahača „Knez Mihailo“, na Đurđevdan 23. aprila 1888. godine, bio iznuđen i jako dobar potez. Pravilno je shvaćena i viđena velika ljubav ovdašnjih ljudi prema konjima. Zbog toga i ne čudi mesto odakle se krenulo. Na čelu kluba bili su braća od stričeva Milosav i Panta Kurtović.
U knjizi „100 godina konjičkog sporta u Šapcu“, autor Milan Jevtić, arheolog i bivši direktor Narodnog muzeja u Šapcu, beleži da su obojica Kurtovića, prvenstveno i najznačajnije poticala iz poznate porodice velikih odgajivača i ljubitelja konja. Bili su rezervni konjički oficiri, a Milisav je dve godine proveo u Beču u Centralnoj konjičkoj školi.
Logičan je bio sled događaja, budući da su Kurtovići dali značajan doprinos u osnivanju i radu kluba
Panta Kurtović, industrijalac, pokretač i osnivač Kola jahača „Knez Mihailo“, jednoglasno je izabran za predsednika. Na mesto podpredsednika Rajko Stojinčević, tadašnji predsednik opštine Šabac, a za blagajnika Andrija Slavuj, prvi šabački štampar, koji je bio i vlasnik šabačkog lista „Šabački glasnik“. Sekretar je bio Nikola Gačić, sudski pisar.
Izabrano je i sedam članova uprave: Mihailo Spiridonović, Milan Radojković, Dušan Todorović, Kosta Kurtović, Svetozar Samurović, Jovan Aleksić i Đorđe Stejin.
Letimičan pogled na sastav Upravnog odbora „Kola“ ukazuje da je među njima bilo dosta trgovaca, advokata, lekara, srednjeg ili višeg staleža. Činjenice govore da je u Šapcu, bilo dosta odgajivača trkačkih konja, ali u obližnjim selima bilo ih je znatno više. Uglavnom su to bile imućnije porodice. S druge strane niko od njih nije biran u Upravni odbor „Kola“.
Mesec dana kasnije, sve je ozvaničeno u Ministarstvu narodne privrede.
Isti autor ( Jevtić) beleži da je tokom prve godine postojanja Kolo jahača „Knez Mihailo“priredilo dve grupe javnih narodnih utakmica, jednu o Trojicama, a drugu 4. septembra na rođendan počivšeg kneza Mihaila, čije ime nosi.
Već prva konjička trka koju je „Kolo“ organizovalo održana je sasvim u duhu narodne tradicije. Start je bio na Dumači, a cilj ispred konaka Jevrema Obrenovića. Prema ovome staza je bila duga 5-6 kilometara.

Milosav Kurtović

Nagrade su prikupljane dobrovoljnim prilozima ( svako prema svojim mogućnostima). Pamti se da je Nikola Kurkelić, tada poznati šabački trgovac priložio 20 rubalja. Zabeleženo je da je na cilj prvi stigao konj Pavla Samurovića (trgovac ). Druga nagrada pripala je takođe nekom Šapčaninu, dok su treća i četvrta otišle u selo.
Finansijska politika Kola jahača „Knez Mihailo“ zasnivala se dosta na članskim ulozima i posebnim prilozima. Tako se u kasi 1889.godine našlo 10.000 ( deset hiljada) dinara. Bilo je tu i značajnih prihoda od lutrije koju su organizovali. Trke, izložbe konja i druge manifestacije, uredno su najavljivane posredstvom tadašnjeg lista koji se zvao Preteča, a počeo je sa izlaženjem 1889. godine.

Knez Mihailo

PROSLAVA STOGODIŠNjICE JEVREMOVOG ROĐENjA
Novac je smišljeno trošen, planiranim akcijama. Za konjički sport u Šapcu i okolini ovog doba, posebno je značajna 1890. godina, kada je „Kolo“ uz finansijsku pomoć pre svih Šabačke opštine, organizovalo proslavu 100 godišnjice od rođenja Jevrema Obrenovića. Odlučeno je da se centralna proslava održi 20,21, i 22 maja, kad je crkveni praznik Svete Trojice i narod ne radi.
Sve je predhodno bilo dobro pripremljeno, a već prvog dana (20. maj ) stigli su kralj Aleksandar i kralj Milan, mitropolit Mihailo, kasnije vladika šabački, i drugi brojni viđeni gosti. Goste iz drugih krajeva posebno je impresionirao Šabački park (Opštinska bašta).
U konaku gospodara Jevrema, prvog dana, otkrivene su dve mermerne ploče u znak zahvalnosti znamenitom upravitelju varoši, a predgrađe Šapca Muselini, gde je između ostalog bila ergela Jevrema Obrenovića, po njemu je dobilo ime Jevremovac i ulica od centra, Glavna do Mačvanske pijace, nazvana je Gospodar Jevremova ulica.

Bio je to pravi praznik, a najvažniji deo, trećeg dana svakako konjičke trke. Mr Milan Jevtić u svojoj knjizi „100 godina konjičkog sporta u Šapcu“, prenosi zapažanje izveštača „Narodnih novina“:
„Želeti je da se i beogradsko „Srpsko jahačko udruženje“, ugleda na ovo kolo jahača u vrednosti i zauzimljivosti, pa će mu uspeh biti zagarantovan.“
Govoreći o samom trkalištu, isti dopisnik je zaključio : „Po kazivanju ljudi koji su putovali po svetu ovo je nadmašilo svojom prostranošću i lepotom sva evropska trkališta, iako se ona veštački ukrašavaju i doteruju. Šabačko trkalište predstavlja ogromnu ravnicu, opkoljenu prirodnom ogradom, a što je najvažnije, zemljište je zbog svoje mekoće pogodno za trku.“
Ovom prilikom održano je pet trka. Uslovi, među ostalim su za sve bili isti. Konji su morali biti oždrebljeni u Srbiji. Nastupilo ih je ukupno 99, a najviše zamerki posmatrača odnosilo se na odevanje džokeja.