Sada ima 61 godinu i praktično je pola života na dijalizi. Sve ove godine bila je disciplinovana, a najveći motiv joj je bio da gleda sina kako odrasta i postaje svoj čovek
Pre tačno 30 godina, 25. oktobra 1991. godine, Snežana Kandić iz Šapca je prvi put došla na dijalizu u Opštu bolnicu. Od tada tri puta nedeljno prolazi ovu proceduru i postala je pacijent koji je najduže na dijalizi u šabačkoj ustanovi.
Sada ima 61 godinu i praktično je pola života na dijalizi. Sve ove godine bila je disciplinovana, a najveći motiv joj je bio da gleda sina kako odstasta i postaje svoj čovek.
-Važna je disciplina, da se slušaju lekari i sestre, jer kroz ovo prolazimo svi zajedno. Imala sam veliku podršku porodice. Kod kuće sam radila samo ono što mogu. Najvažnije je što sam ja to shvatila kao odlazak na posao. Taj dan ustanem, dođem na dijalizu kao što neko ide na posao, kada dođem kući malo se odmorim i sutradan radim u kući ono što i sve druge žene obavljaju. Porodica mi je pomagala za sve što je bilo teže, navodi Snežana.
Na početku je verovala i nadala se transpalntaciji. Nažalost, ispostavilo se da njen otac nije podudaran donor.
-Kada sam shvatila da transplantacija nije moguća prihvatila sam dijalizu. Vodila sam računa. Kod ove bolesti najvažnije je paziti na ishranu, šta koliko i kada jesti, kaže Snežana. Sve je počelo od anemije i kamena u bubregu.
-Imala sam kamen u bubregu koji nisam izvadila na vreme. Pokojni doktor Marković je tražio da idem na operaciju, ali ja nisam želela jer mi je dete bilo malo. Ova bolest je specifična. Na početku se mnoge stvari ne vide jasno, a kada bubrezi otkažu kasno je. Na početku joj je mnogo pomogla sestra koja ju je dočekala prvi dan. Kasnije je i sama pomagala novim pacijentima.
-Tog prvog dana sestra mi je pričala pola sata. Možda je i ona uticala da sve ovo shvatim kao posao, a ne kao bolest. Bila sam kasnije zamoljena od strane lekara i sestara da drugim pacijentima objasnim šta i kako ja radim. Neki su me slušali neki nisu. Za ovih 30 godina mnogo toga se u bolnici promenilo, oprema je savremenija i sve je dosta lakše, priča Snežana.
Snežanin sin je bio drugi rared na početku njene dijalize. Sada ima bliznakinje koje verovatno ne bi dočekala da vidi da nije bilo dijalize.
