4. novembar 2021.4. nov 2021.
Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

prof. dr Branko Živanović Šef katedre za ekonomiju i finansije BB

Perspektive štednje u Srbiji

Pogrešno je od štednje i očekivati spektakularne dobitke. I kada ih je bilo, to nije bilo normalno i u senci se uvek “valjala” neka kriza. Štednja je prosto stvar sigurnost i civilizacijsko-građanski manir, i takav treba prema njoj i imati pristup. Visok prinos nosi i visok rizik, a to su hartije i biznis
Protekao je svetski dan štednje 31.oktobar – tiho. Srećna okolnost leži u činjenici da je pao na neradni dan, pa je banke poštedeo i najmanje neprijatnosti pravdanja izostanka očekivanih povećanja kamata na štedne uloge građana. Kamate su niske i takve će i ostati i nakon praznika. Međutim, višegodišnja deklinacija i njihov nizak nivo nisu prouzrokovali i smanjenje obima štednje – naprotiv. Upravo je došlo do porasta kako devizne tako i dinarske štednje. O uzrocima ovakvih kretanja i perspektivama štednje u zemlji razgovaramo sa prof. dr Brankom Živanovićem Šefom katedre za ekonomiju i finansije BBA.

Kako ocenjujete kretanje štednje tokom perioda pandemije?
-Kao prirodno stanje stvari. Realno, nije tu došlo ni do kakvog štednog buma. Prinudno ili svojom voljom stanovništvo je, tokom pandemije, nešto veći deo vremena provodilo kod kuće apstinirajući od uobičajene potrošnje. Manje se trošilo na garderobu, restorane, proslave, izlaske, kozmetiku, putovanja, sveukupno na veći deo dojučerašnjih izdataka koje je smatralo, kakvim takvim, luksuzom.
Takođe, građani su se uzdržavali od dojučerašnjih izdataka i iz opreznosnih razloga, ne isključujući mogućnost da će i sami biti pogođeni virusom, kao i da će možda u perspektivi manje zarađivati ili čak ostati bez posla. S toga, na štednju po viđenju i njen porast prevashodno treba gledati, kao na privremeno sklanjanje porodične gotovine izazvano trenutnim (ne) prilikama više negoli na investicionu priliku i šansu za dobro uposlen novac i zaradu.

U pogledu oročene štednje stanje se, takođe, može oceniti kao stabilno. Ona je većinom sadržana u manjim iznosima i dominantno je oročena na kratke rokove. Nema tu mnogo bogatog sveta, ne drži on novac ovde i na takav način. Naleti se tu i tamo, na poneki veći depozit, oročen i na nešto duže, koji datira iz perioda nadprosečno visokih kamatnih stopa. Međutim, oni su daleko od pravila. Kod nas je štednja usitnjena. Naš svet, uglavnom štedi za “ruzmarin, snegove i šaš“. Važno mu je da tu imovinu i njenu kupovnu moć dotle i sačuva. Bankarski sistem ocenjuje prilično stabilnim a i uverio se da država isplaćuje zagarantovanih 50.000 evra u slučaju stečaja banke, pa nije ni video razlog za razoročenje, naprotiv malo je i dodao.

Ne treba očekivati nikakav hiperinflatorni scenario niti ponavljanje 1990-tih. Bar ne u skorijoj budućnosti. Daleko smo od toga


Da li će inflacija uticati na štednju ?
-Svakako. U slučaju povišenh inflatornih pritisaka oročeni depoziti će pretrpeti uticaj tzv. oportunitetnog troška u vidu propuštene šanse. Ukoliko stopa inflacije bude iznad depozitne kamatne stope na koji su oročili svoj štedni ulog, očigledno je, da će štediše biti u prilici/neprilici da za istu sumu novca kupe manju količinu dobara u odnosu na protekli period. Dakle pretrpeće njihova potrošačka moć. Takođe, sličan efekat će se ispoljiti i kao rezultat depresijacije nacionalne valute, naravno ukoliko je uopšte bude, imajući u vidu da dobar deo sredstava stanovništvo drži u evrima. Međutim, ne treba očekivati nikakav hiperinflatorni scenario niti ponavljanje 1990-tih. Bar ne u skorijoj budućnosti. Daleko smo od toga.

Ukoliko inflacija bude rasla prirodno je da će i poslovne banke korigovati svoje kamatne stope kako nebi došle u priliku/nepriliku da izgube deponente, tako da do trajnijih gubitaka ne bi smelo da dođe. S druge strane, poslovne banke će klijentima sve intenzivnije, putem fintek modela i elektronskih konfiguracija izlaziti u susret da brzo oročavaju/razoročavaju svoje štedne uloge u kliznoj skali i u formatima fleksibilnih kamatnih stopa. Tako da će štediše, gotovo izvesno, biti u prilici da usitnjavaju i raspakuju svoje štedne uloge i fleksibilno ih usklađuju s potencijalnom inflacijom i depresijacijom nacionalne valute.



U kojoj valuti štedeti?
-U ovom trenutku i na kratak rok, najisplatljivi je dinar. Kako u pogledu visine kamatne stope tako i u pogledu stabilnosti nacionalne valute. Još uvek, to NBS drži vrlo utegnuto. Na dugi rok svakako da će najstabilnije svetske valute biti i najafirmativnije. Međutim, kamatne stope na njih su zanemarljive a sporije će i rasti. Takođe, mističnu valencu nosi i pitanje visine inflacije u tim nacionalnim ekonomijama i ekonomskim regijama.

Međutim, pogrešno je od štednje i očekivati spektakularne dobitke. I kada ih je bilo, to nije bilo normalno i u senci se uvek “valjala” neka kriza. Štednja je prosto stvar sigurnost i civilizacijsko-građanski manir, i takav treba prema njoj i imati pristup. Visok prinos nosi i visok rizik, a to su hartije i biznis.

U pogledu oročene štednje stanje se, takođe, može oceniti kao stabilno. Ona je većinom sadržana u manjim iznosima i dominantno je oročena na kratke rokove


Takođe, pandemija i iznedrila i neki novi vid prepakivanja štednje. U nešto manjoj meri, bilo je i povlačenja štednih depozita. U pitanju su nešto malo veći ulozi. Vlasnici su ih automatski prebacivali u kupovinu stana, direktno prilažući kupoprodajne ugovore u banku. To su kamatno svesne štediše koje su se odlučile za tzv. „štednju u kvadratima“. Pored procene da je renta perspektivniji prinos od kamate bili su rukovođeni i strahom od post-pandemijske inflacije u EU i padom kupovne moći evra, u kom slučaju bi i realno mogli izgubiti i na supstanci.

Kako procenjujete rast štednje i kamatnih stopa na nju nakon pandemije?
-Nakon momentalnog udara na potrošnju, nakon višemesečne apstinencije, štednja a time i kamate na nju će umereno početi ponovo da se oporavljaju, ukoliko ih potencijalna inflacije već dovoljno, u međuvremenu, i ne bude podigla. Mi smo plitko tržište s malo investicionih alternative, upućeno na kvadrat i banku. Naše finansijsko tržište, “neće još dugo”.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa