Sakića štala kraj Kamička

Sakići su devedesetih godina prošlog veka imali štalu trkačkih konja, pored kuće na ulazu u Šabačku malu. Bila je skromna i od dasaka, a čim su se stvorili povoljni uslovi uradili su novu na Hipodromu u Šapcu koji je nedaleko od njihove kuće.

-Ali bez obzira na te skromne smeštajne mogućnosti, povremeno smo u štali imali i po šest konja, koje smo neizmerno voleli i negovali kao decu, bez obzira na vremenske uslove i velika ulaganja. Ljubav prema ovim lepotanima štala bila je presudna i uvek nas je vodila dalje.
Rizvan se seća da su, koliko su mogli, pomagali svi članovi porodice i kako su se neki konji „zaglavljivali“ u obližnjoj rečici Kamičak prilikom odvođenja na trening hipodromske staze u neposrednoj blizini.

Rizvan Sakić, Foto: Glas Podrinja

Dosta toga je počelo od dede Rizvana, proširio je i unapredio otac Nibro Sakić-Biba, a sada njihovim stopama ide on i mlađi brat Ika. Konje je držao i Rizvanov stric Omer. To je bilo familijarno.
Kroz njihovu štalu je prošlo mnogo četvoronogih lepotana trkačkih staza u Šapcu, Beogradu, Kragujevcu, Čačku i gde sve nisu nastupali sa promenljivim uspehom, ali njemu se u pamćenje najviše urezao Zodijak, ždrebac koga su kada je imao 12 godina kupili u Čačku. Nije u njihovom vlasništvu zabeležio neke vrednije rezultate.

Rizvan danas živi u porodičnoj kući na početku ulice Avde Karabegovića u Šapcu. Ponosan je na blistavu prošlost galopera iz njihove štale i odgaja svoju kobilu, čekajući njeno ždrebe. Kaže da s nestrpljenjem čeka njegov prvi start, u nadi da će tako i praktično nastaviti veliku ljubav koju Sakići imaju prema konjima od pamtiveka.

-To je skup sport i samo nas ljubav prema njemu održava. Ni posete hipodromima nisu kao nekada. Osim poboljšanja kvaliteta grla, trebalo bi više učiniti i na stvaranju komfornijih uslova kako za konje, tako i publiku, budući da ovaj sport ima veliku tradiciju u našem kraju, zaključuje Rizvan.

KONjI MOME KOVAČA
Po priči Momčilovog sina Zlatka Antonića, Šapčanina, strastvenog zaljubljenika u konjički sport, njegovi preci su bili poznati kovači. I uz „obuvanje“ konja, počela je i njegova ljubav prema ovim plemenitim životinjama.

Zlatko Antonić, Foto: Glas Podrinja

Otac, počivši Momčilo, po profesiji bravar u karijeri je imao desetak konja. Prvo je 1975. godine nabavio trogodca, Kanađanina u Čučugama kod Uba i odmah mu se posrećilo 7. jula iste godine kada Kanađanin pobeđuje sa Žižinim u sedlu na hipodromu u Šapcu. Kod njih je trčao i narednu sezonu, a onda su ga prodali, da bi neposredno posle toga od Vula Brajića iz Štitara Momčilo kupio Beretu, koja se nije proslavila na trkačkoj stazi.

Kanađanin
u cilju, Foto: Glas Podrinja

Nada se da će nabaviti i svog konja, a kao preporuku i osnovnu šansu vidi u unapređenju i većoj stimulaciji domaćeg odgoja konja

U prijatnoj atmosferi, okružen fotografijama-uspomenama, Zlatko kaže da je otac u ergeli Zobnatica kupio 1978. godine Šopena. Ovog slučaja se jako dobro seća jer je studije zapostavio zbog kupovine konja. Šopen je kao dvogodac dobio nekoliko trka, a posle toga zbog povrede kolena nije nastupao.
Antonići nastavljaju saradnju sa ergelom Zobnatica nabavkom kobile Šejla 1980. godine koja je kao dvogodka zabeležila solidne rezultate, a narednu sezonu, kada je bila na beogradskom hipodromu u treningu kod Josipa Kolara trčala je sa promenljivim uspehom i više puta u foto finišu gubila prvo mesto.

Šopen, Foto: Glas Podrinja

-Trčala je u jednoj od najboljih generacija na šabačkom hipodromu u kojoj su bili: Kadet, Kasandra, Lajka, Kamelija, Dolinka, kaže Zlatko.

U priplodu Šejla je dala troje ždrebadi, a Momčilo je zadržao kod sebe u treningu samo jedno.
Posle svega u njihovu štalu iz Zobnatice je stigla Šanela. Bile su to 90 godine. Ostala je četiri sezone i za to vreme imala 45 startova.

-Beležio sam. Devet puta je pobedila. U plasmanu je bila 30 puta, a ostalo nije uspela da se plasira u „placu“( među prva tri konja). U Zobnatici sam pomagao ocu prilikom izbora konja. Pamtim da je naše slovo bilo Š, odnosno linija konja iz štale čuvenog Age Kana, ističe Zlatko.

Šejla, Foto: Glas Podrinja

Proslavljenog trenera Josipa Kolara izuzetno ceni, a kako ističe u znak zahvalnosti za po njegovom mišljenju najboljeg trenera u zemlji, već deset godina na beogradskom hipodromu za utešni derbi, koji nosi Kolarovo ime kupuje pehar za pobednika ove trke. Ujedno, ponovo iz zahvalnosti prema ocu, organizuje memorijalnu trku na šabačkom hipodromu.

Helena na Ubu, Foto: Glas Podrinja

I danas redovno posećuje konjičke trke. U ovom dinamičnom sportu je više od pola veka, kao posmatrač ali i trener. Nada se da će nabaviti i svog konja, a kao preporuku i osnovnu šansu vidi u unapređenju i većoj stimulaciji domaćeg odgoja konja.

Zlatko je srećan što ima i naslednike ćerku Anu i sina Nemanju. Veruje da će neko od unučadi, a ima ih troje Julijana, Lenka i Bogdan, krenuti njegovim stopama.