Škola primenjenih umetnosti: tri decenije trajanja
RAZGOVOR SA DIREKTORKOM ŠKOLE PRIMENjENIH UMETNOSTI, NEVENKOM ĐOKIĆ, POVODOM 30 GODINA POSTOJANjA
Godine stvaralaštva i ljubavi
Potrudićemo se da jezikom scensko-vizuelne umetnosti i kulture otvorimo vrata tog duhovnog, nevidljivog sveta, vrata ljubavi i da obeležavanje jubileja bude povod za jedan prijatan i lekovit susret- istakla je za „Glas Mladih“, direktorka Škole primenjenih umetnosti
Trideset godina rada Škole primenjenih umetnosti biće obeležen Godišnjom izložbom u Narodnom muzeju u Šapcu 15. i 16. juna u Šabačkom pozorištu svečanom akademijom. Po rečima direktorke Škole primenjenih umetnosti, Nevenke Đokić, naziv izložbe, kao i predstave je Svet(l)ost ljubavi, jer je 30 godina neizmerne ljubavi i stvaralačkog entuzijazma, posvećenosti, zajedništva i kreativnosti utkano rad Škole primenjenih umetnosti.
Na svečanoj akademiji, nakon obraćanja predstavnika Grada i predstavnika Ministarstva prosvete, premijerno će biti prikazan film o školi, autora Mihaila Simovića, rađen u produkciji škole, a potom i scensko-muzički komad Svet(l)ost ljubavi, koji pripremaju učenici i nastavnici.
Priča o osnivanju Početkom 1993. godine Pedagoška akademija ,,Dušan Jerković” nalazila se u procesu transformacije, odnosno, postojeća škola se gasila, otvarajući mogućnost za osnivanje nove. Grupa nastavnika tadašnje akademije, na čelu sa Snežanom Stanojević (prva direktorka Škole za umetničke zanate) učestvovala je u podnošenju inicijative Pedagoške akademije za osnivanje nove srednje, umetničko-zanatske škole, čiji bi se učenici školovali u okviru područja rada – Kultura, umetnost i javno informisanje, upućena je Izvršnom odboru Skupštine opštine Šabac i Ministarstvu prosvete, koji su prepoznali potrebu podizanja svesti mladih generacija o značaju očuvanja i obnove veština tradicionalnih i umetničkih zanata i podržali osnivanje takve jedne škole upravo u Šapcu. Tako je u vremenu velikih društvenih preokreta i političkih lomova 1993. godine u Šapcu osnovana Škola za umetničke zanate koja je tada predstavljala zbir nekoliko malih kreativnih radionica. Mnogi gradovi u Srbiji su želeli ovakvu školu, ali ju je Šabac prvi dobio. Tih godina pravljeni su i prvi koraci, sa puno entuzijazma pisani nastavni planovi i programi, ponekad se radilo i u neadekvatnim uslovima, bilo je vreme krize, ali radilo se sa puno ljubavi i posvećenosti. Prva generacija učenika, njih 40, upisana je u dva odeljenja na pet obrazovnih profila: Konzervator kulturnih dobara, Stilski krojač, Juvelir umetničkih predmeta, Livac umetničkih predmeta i Graver umetničkih predmeta. Kasnije, uvođenjem novih obrazovnih profila: Firmopisac kaligraf, Plastičar umetničkih predmeta, Drvorezbar, Klesar i Grnčar, upisivano je i više učenika, usvajani su nastavni planovi, programi i normativi školskog prostora i opreme, a 1996. godine stiže i zvanična verifikacija Škole za umetničke zanate.
Naziv umetnički zanati su, u početku duh škole upućivali ka izvesnom obliku tradicionalizma, ali danas kada tradicija predstavlja osnov za inovaciju, umetnički zanati su prepoznati u onom kreativnijem smislu reči, što praktično znači – ne kao mehaničko preuzimanje gotovih plastičkih rešenja i repertoara formi, koje su izgubile svoju vremensku aktuelnost, nego kao jedno suptilnije traganje za onim što iz tradicije može da bude inspirativno
U narednim godinama aktivnosti su bile usmerene na opremanje škole nastavnim sredstvima. Poseban segment koji je počeo planski da se razvija (u tom periodu direktor škole je Dragan Lazarević) bila je edukacija nastavnog kadra i omogućavanje zaposlenima da se stručno usavršavaju. Grad Šabac je ulagao znatna sredstva za rekonstrukciju školske zgrade i okruženja. Škola danas ima uređeno i estetski uobličeno školsko dvorište, fiskulturnu salu, školsku galeriju, biblioteku, informatičke kabinete, učionice, ateljee i kabinete za praktičnu nastavu i, sa svojim četvorogodišnjim obrazovnim profilima, postala je prava mala radionica duha koja privlači pažnju nadarenih za umetnost. Naziv umetnički zanati su, u početku duh škole upućivali ka izvesnom obliku tradicionalizma, ali danas kada tradicija predstavlja osnov za inovaciju, umetnički zanati su prepoznati u onom kreativnijem smislu reči, što praktično znači – ne kao mehaničko preuzimanje gotovih plastičkih rešenja i repertoara formi, koje su izgubile svoju vremensku aktuelnost, nego kao jedno suptilnije traganje za onim što iz tradicije može da bude inspirativno. Iz ovih razloga 2012. godine Škola za umetničke zanate menja naziv u Škola primenjenih umetnosti, a uveden je i novi obrazovni profil Aranžer. Grad Šabac i Ministarstvo prosvete nastavljaju da pružaju podršku radu škole, a škola je u spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada, od strane Ministarstva prosvete ocenjena najvišom ocenom, čime se uvrstila u red najuspešnijih škola u Srbiji i na to smo veoma ponosni. Naravno, nijedan uspeh nije slučajan, svaki uspeh, svako priznanje, podrazumeva višegodišnji uloženi trud, posvećenost nastavnog kadra pedagoškom radu i saradnju na svim nivoima.
-Naša škola je po broju osvojenih nagrada na republičkim i međunarodnim konkursima vodeća likovna škola u Srbiji i naši učenici jesu talentovani i darovani posebnom vrstom smisla, posebnom, jer je u temelju tog dara upravo ljubav. Potrudićemo se da jezikom scensko-vizuelne umetnosti i kulture otvorimo vrata tog duhovnog, nevidljivog sveta, vrata ljubavi i da obeležavanje jubileja bude povod za jedan prijatan i lekovit susret- istakla je za „Glas Mladih“, direktorka Škole primenjenih umetnosti.
Nevenka Đokić, direktorka Škole primenjenih umetnosti
Koji su glavni akteri – učesnici programa? -Učesnici predstave su naši učenici i nastavnici, kao i deca naših kolega, koja su nekako odrastala i stasavala zajedno sa nama. Stručni mentor u dramatizaciji teksta je Anđelka Lazić, doktor lingvističkih nauka, koja je takođe radila u našoj školi. Zahvalnost za veliku podršku dugujemo i Šabačkom pozorištu, koje kao ustanova kulture na pravi način prepoznaje i vrednuje rad škole i sa kojim uvek rado sarađujemo. U predstavi će učestvovati i članovi crkvenog hora. Jednom rečju, sve nas je okupila ljubav i posvećenost a, posebno ako imamo u vidu teške dane i tragične događaje iz bliske prošlosti, treba svi nekako više da cenimo ljubav, slaveći je.
Tokom 30 godina iz umetničke škole izašao je veliki broj uspešnih ljudi, ispričajte nam nešto o njima. -Danas je Škola primenjenih umetnosti ustanova po kojoj se Šabac, u umetničkim krugovima u Srbiji, a i šire, i te kako prepoznaje. Ona je značajan resurs iz kojeg su potekli i mnogi autori novije umetničke scene. Čitava plejada mladih slikara, vajara, modnih dizajnera, grafičkih i veb-dizajnera i drugih koji su potekli iz naše škole, danas čini novu umetničku scenu grada, a njihovo prisustvo na domaćoj i internacionalnoj umetničkoj sceni više je nego dovoljna potvrda i nagrada za naš trud i rad. Ali, obrazovanje u našoj školi, osim nastavka školovanja na visokoškolskim institucijama primenjenih i likovnih umetnosti, daje i mogućnost za razvijanje u drugim oblastima, pa su tako iz naše škole potekli i vrsni glumci, novinari, arhitekte, istoričari umetnosti i drugi, koji se danas rado sećaju svoje srednje škole, jer im je omogućila da na pravi način prepoznaju svoje sklonosti. Mnogi od njih su se, nakon završenih akademija i fakulteta vratili u školu kao nastavnici i drage kolege. Učenici koji ne nastave školovanje obično ostaju u sferi izabranog zanimanja i kroz preduzetništvo, otvaranjem svojih dizajnerskih studija ili umetničko-zanatskih radnji uspešno materijalizuju znanja i veštine stečene u našoj školi.
Nekad i sad: Kabinet drvorezbara 2002. i kabinet firmopisaca 2023.
Kako vidite dalji razvoj Škole primenjenih umetnosti? -Poslednjih godina aktivnosti škole usmerene su na opremanje učionica i kabineta, na podizanje kvaliteta i osavremenjavanje nastave, pre svega u oblasti informacionih tehnologija, na koordinaciju rada veća, aktiva i timova, na aktivnosti u oblasti podrške inkluziji i na stručna usavršavanja nastavnika. U školi se danas, osim tradicionalnih tehnika u okviru pojedinih umetničkih zanata, učenici bave i savremenim likovnim izrazom, kroz grafički dizajn, dizajn prostora, fotografiju i dobitnici su brojnih nagrada na takmičenjima i konkursima. Škola primenjenih umetnosti je danas među najuspešnijim umetničkim školama u Srbiji, a nastavnici Nataša Jovanović, Mladen Pantelić i Mihailo Simović u više navrata su proglašavani za najuspešnije pedagoge u Srbiji. Škola će nastaviti međunarodnu saradnju sa umetničkim školama iz regiona, naši učenici će učestvovati u programima međunarodne razmene učenika, jer to su vrednosti koje se u našoj školi promovišu – razvijanje tolerancije, saradnje i partnerstva, interkulturalnog učenja, otvorenost za novo i za sve što može doprineti da umetnost i kultura, kao mera naše ljudskosti, dopru do svakog srca.
Jedna od godišnjih izložbi u narodnom muzeju u Šapcu
U tome godinama imamo i podršku važnih ustanova kulture u kojima je škola imala zapaženu izlagačku delatnost: Narodnog muzeja Šabac, Biblioteke šabačke, Kulturnog centra Šabac, Muzeja grada Novog Sada, Pedagoškog muzeja i Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu, Studentskog kulturnog centra u Beogradu i sa svima njima nastavljamo saradnju.
Škola aktivno učestvuje u svim kulturnim i turističkim manifestacijama koje organizuje grad Šabac, sarađuje sa predškolskom ustanovom, osnovnim i srednjim školama. Škola sarađuje sa Eparhijom šabačkom, obnavlja naše crkve, a vredna pažnje je i likovna kolonija u manastiru Soko-grad, koja uključuje sve umetničke škole iz Srbije.
Danica Kuzmanović, jedna od vrsnih učenica
Danas je Škola primenjenih umetnosti ustanova po kojoj se Šabac, u umetničkim krugovima u Srbiji, a i šire, i te kako prepoznaje
U daljem razvoju škole, neophodno je pratiti globalne tokove u obrazovanju i umetnosti, obrazovne profile i nastavne planove prilagođavati potrebama tržišta rada, odnosno prilagođavati znanja i veštine, sa posebnim akcentom na vrednosni sistem i vaspitni aspekt obrazovanja. Zahvaljujemo brojnim pojedincima, organizacijama i institucijama koji su prepoznali značaj postojanja jedne ovakve škole i u proteklih 30 godina pružali nesebičnu podršku. Setimo se i naših penzionera, kao i onih koji nisu više sa nama, a bili su deo našeg kolektiva, jer su nam pomogli da budemo ono što danas jesmo. U nadi da ćemo ostvariti postavljene ciljeve, upućujem čestitku svim učenicima, sadašnjim i bivšim članovima kolektiva, uz obećanje da ćemo nastaviti da radimo najbolje što znamo, jer smo u obavezi da stvaramo najbolje uslove za kvalitetan obrazovno-vaspitni rad, negujući i podstičući stvaralački i kreativni potencijal naših učenika.
