Foto: Pixabay
Napuštanje fakulteta
Kraj ili novi početak?
Tokom čitavog života nailazimo na raskrsnice i donosimo odluku na koju stranu ćemo nastaviti svoj put. Jedna od prekretnica mladih u Srbiji je trenutak kada se suočavaju sa izazovima tokom studija i odluče da napuste fakultet umesto da ga završe uprkos svemu. Trenutak spoznaje o tome da li su ispravno odabrali videće se odmah ili godinama kasnije
Stavljanjem tačke na formalno obrazovanje označava se kraj jedne epohe, ali to nikako nije poslednja stanica u obrazovanju pojedinca. Neformalno obrazovanje i praktično iskustvo koje mladi dobijaju pri zaposlenju ili pohađanju različitih kurseva, istraživanju na internetu i učenju od mentora ključno je za sticanje praktičnih veština i znanja koje nisu mogli dobiti u učionicama. S tim u vezi, nova iskustva i upoznavanje različitih ljudi i branši doprinose u širenju vidika i boljem razumevanju svojih strasti i interesovanja u poslovima.
Nije se svako rodio sa unapred predodređenom željom da postane doktor ili učiteljica, mnogima je potrebno vreme da razluče šta ih zanima i čemu bi posvetili ceo život. Odustajanje od fakulteta donosi dozu zrelosti i preuzimanje sopstvene odgovornosti za postupke koji označavaju početak samostalnosti. Ovo je od izuzetne važnosti jer se mladi ubrzo potom suočavaju sa osudom okoline. Veliko razočaranje zbog nametnutih tuđih očekivanja i dodatni pritisak povodom toga svakom teško pada. Kada se na sve to doda činjenica da su ostavili nešto nedovršeno, velike su šanse da to može biti otežavajuća okolnost pri traženju poslova i sticanja karijernih mogućnosti koji zahtevaju diplomu. Ali...
Svedoci smo vremena u kojem su mnoge diplome kupljene, određene nisu dovoljno dobre jer se vrednuju koliko i srednjoškolska diploma i pojedine se stiču samo da bi se zadovoljile neispunjene želje roditelja. Da li je taj papir u koji su utkane neprospavane noći tokom kojih se učilo, suze, radost i potiskivanje sopstvenih želja zarad sticanja diplome, toliko važan? Sasvim sigurno da jeste, ali ne svima.
Svako ko se osmeli da se posveti neformalnom obrazovanju, prepušten sebi, susreće se sa mnoštvom izazova. Novi početak označava i novu energiju koja je spremna da prepozna i prihvati vredne lekcije. Samodisciplina na tom putu je nekada iznad pokušaja društva da kalupi mlade i neizbrušene i zadržava ih u okvirima koji odgovaraju društvu, ne pojedincima. Zato treba podjednako pružiti šansu za dokazivanjem i jednima i drugima. Obrazovanje ne igra nikakvu ulogu ukoliko nije doprinelo širenju vidika i poštovanju svačijeg rada i truda.
Ipak, svako ima drugačiju priču i postoje osobe koje se izbore za svoje snove, uprkos svim preprekama. Sanja je upisala Prirodno – matematički fakultet jer je oduvek bila posebno zainteresovana za biologiju. Preduslov da započne dalje školovanje je bio da upadne na budžet što je i uspela. Nakon toga je samo nizala uspehe i postizala rezultate na koje je bila ponosna. Ona kaže da joj nije bilo nimalo teško da bude posvećena jer ju je zanimao svaki segment nauke o kojoj je učila. „Kada nešto voliš, zaista nemaš problem da si celim bićem prisutan. Predavanja, vežbe, učenje kod kuće, u biblioteci, nekada jeste bilo naporno, ali obeležilo je deo mog života na lep način i uvek se rado mislima vratim u taj period.“
Borba za svoje mesto pod suncem ne jenjava ni nakon završetka studija. „Uverila sam se u to da se snovi ostvaruju ne samo kada veruješ nego i kada vredno radiš da ih sam ostvariš. Tu se nije završio moj put učenja ali sam srećna što imam diplomu u rukama kao dokaz znanja, odgovornosti, odricanja i istrajnosti koja je ponajviše obeležila taj period mog školovanja.“
Poštovanje napora mladih da pronađu svoj put ka ličnom i profesionalnom uspehu mora biti prisutno bez obzira na to da li se do njega stiže kroz formalno ili neformalno obrazovanje. Na kraju dana, čovek se uči dok je živ pa tako nikada ne bi trebalo da prestaje da bude žedan novog znanja.
Nije se svako rodio sa unapred predodređenom željom da postane doktor ili učiteljica, mnogima je potrebno vreme da razluče šta ih zanima i čemu bi posvetili ceo život. Odustajanje od fakulteta donosi dozu zrelosti i preuzimanje sopstvene odgovornosti za postupke koji označavaju početak samostalnosti. Ovo je od izuzetne važnosti jer se mladi ubrzo potom suočavaju sa osudom okoline. Veliko razočaranje zbog nametnutih tuđih očekivanja i dodatni pritisak povodom toga svakom teško pada. Kada se na sve to doda činjenica da su ostavili nešto nedovršeno, velike su šanse da to može biti otežavajuća okolnost pri traženju poslova i sticanja karijernih mogućnosti koji zahtevaju diplomu. Ali...
Svako ima drugačiju priču i postoje osobe koje se izbore za svoje snove, uprkos svim preprekama
Svedoci smo vremena u kojem su mnoge diplome kupljene, određene nisu dovoljno dobre jer se vrednuju koliko i srednjoškolska diploma i pojedine se stiču samo da bi se zadovoljile neispunjene želje roditelja. Da li je taj papir u koji su utkane neprospavane noći tokom kojih se učilo, suze, radost i potiskivanje sopstvenih želja zarad sticanja diplome, toliko važan? Sasvim sigurno da jeste, ali ne svima.
Svako ko se osmeli da se posveti neformalnom obrazovanju, prepušten sebi, susreće se sa mnoštvom izazova. Novi početak označava i novu energiju koja je spremna da prepozna i prihvati vredne lekcije. Samodisciplina na tom putu je nekada iznad pokušaja društva da kalupi mlade i neizbrušene i zadržava ih u okvirima koji odgovaraju društvu, ne pojedincima. Zato treba podjednako pružiti šansu za dokazivanjem i jednima i drugima. Obrazovanje ne igra nikakvu ulogu ukoliko nije doprinelo širenju vidika i poštovanju svačijeg rada i truda.
Uverila sam se u to da se snovi ostvaruju ne samo kada veruješ nego i kada vredno radiš da ih sam ostvariš. Tu se nije završio moj put učenja ali sam srećna što imam diplomu u rukama kao dokaz znanja, odgovornosti, odricanja i istrajnosti koja je ponajviše obeležila taj period
mog školovanja
Ipak, svako ima drugačiju priču i postoje osobe koje se izbore za svoje snove, uprkos svim preprekama. Sanja je upisala Prirodno – matematički fakultet jer je oduvek bila posebno zainteresovana za biologiju. Preduslov da započne dalje školovanje je bio da upadne na budžet što je i uspela. Nakon toga je samo nizala uspehe i postizala rezultate na koje je bila ponosna. Ona kaže da joj nije bilo nimalo teško da bude posvećena jer ju je zanimao svaki segment nauke o kojoj je učila. „Kada nešto voliš, zaista nemaš problem da si celim bićem prisutan. Predavanja, vežbe, učenje kod kuće, u biblioteci, nekada jeste bilo naporno, ali obeležilo je deo mog života na lep način i uvek se rado mislima vratim u taj period.“
Borba za svoje mesto pod suncem ne jenjava ni nakon završetka studija. „Uverila sam se u to da se snovi ostvaruju ne samo kada veruješ nego i kada vredno radiš da ih sam ostvariš. Tu se nije završio moj put učenja ali sam srećna što imam diplomu u rukama kao dokaz znanja, odgovornosti, odricanja i istrajnosti koja je ponajviše obeležila taj period mog školovanja.“
Poštovanje napora mladih da pronađu svoj put ka ličnom i profesionalnom uspehu mora biti prisutno bez obzira na to da li se do njega stiže kroz formalno ili neformalno obrazovanje. Na kraju dana, čovek se uči dok je živ pa tako nikada ne bi trebalo da prestaje da bude žedan novog znanja.
Teodora Milenković
Najnoviji broj
25. april 2024.
