Šapčankina mobilna kuća može da promeni adresu

Nekoliko godina unazad Milanka Orel sa Letnjikovca projektuje mobilne kuće, a u jednoj takvoj, napravljenoj od dve kamionske hladnjače, i živi. Sama je došla na tu ideju.

-Prvo takvo iskustvo sam stekla kad sam počela da prepravljam vozila koja sam kupovala u Nemačkoj u kampere, a naučila sam gledajući na internetu kako se to radi. Dve godine sam pretraživala internet, učila, pravila planove, dok jednog dana nisam odlučila da ih sama napravim. Stvarno sam uradila odlično to prvo vozilo, kao i drugo nakon njega. Koristili smo ga pet- šest godina za kampovanje, a prodala sam ga kada sam se razišla sa mužem Slovencem. Prepravka vozila u kamper je mnogo lakša nego praviti mobilnu kuću- objašnjava Milanka.

Foto: Privatna arhiva

Kamperi i mobilne kuće
Već četvrtu godinu živi u 62 kvadrata opremljena baš po njenom ukusu. Sama je radila projekat, skice, obezbedila građevinsku dozvolu i sve što je potrebno. Prostor se zimi, uz malu potrošnju struje, brzo ugreje, a leti po potrebi lako rashladi.

-Prva hladnjača koju sam kupila, skinuta sa kamiona, imala je osam centimentara izolacije. Kad sam krenula da je izrađujem došla sam na ideju da kupim još jednu, jer mi je bilo malo prostora. Onda sam ih stavila u obliku slova P na parcelu, napravila sam betonske stope gde će biti postavljena i angažovala ekipu majstora, tako da su oni prosecali vrata i oblagali prozore. Unutra je rađeno sve što je potrebno- instalacije, voda, kanalizacija, struja. Spolja je dodata izolacija od kamene vune i obloga od drveta. Unutra je oblagano gipsom, drvetom. Posle sam uradila veliku terasu. Bio mi je potreban dodatni prostor, pa sam kupila još jednu malu hladnjaču i napravila ostavu, koja nije čak ni obložena, samo je ofarbana. Na šasiji je, postavljena na te stope, spojene su jedna sa drugom, povezan je krov gore. Kad treba da se transportuje, razdvoje se na nekoliko mesta kablovi i može da se prebaci na drugu lokaciju po želji- priča.

Foto: Privatna arhiva

Prvu kuću nije ni pomišljala da radi sama, budući da je veliki objekat, sa mnogo bravarskih radova. Majstori su uradili veći deo posla, a ona se pobrinula za sitne, finalne radove i enterijer. O održavanju takođe sama brine.

-Posle toga sam slučajno došla do nekog placa na Savi i rešila da kupim hladnjaču da je tu postavim. Ona je bila na točkovima, na kamionskoj prikolici, prava, ne samo šasija. Krenula sam u izradu te prikolice da mogu da je prodam, rentiram ili koristim kao dodatni prostor, što sam i činila ako mi deca koja žive u inostranstvu dođu u goste. Na toj kućici sam dosta počela da radim sama. Mnogo je uradio prijatelj koji zna sa gipsom, molerske radove, ja sam pomagala, gledala kako se to radi i učila uporedo. Veoma je lepo urađeno. Sticajem okolnosti, tu kućicu sam prodala prošle godine, jer mi je trebao novac za neke druge investicije- kaže ona.

Foto: Privatna arhiva

Vizija sprovedena u delo
Prvi put kad je pravila neobičnu kuću, angažovani majstori su bili iznenađeni.

-Nisu znali o čemu se radi, ni kako da rade, to je za njih bilo novo. Davala sam im instrukcije, bila uz njih. Ne znam kako to iz mene prosto izlazi, kao da imam viziju u glavi. Nemam pravi kompjuterski program za modeliranje. Zamišljala sam u svojoj glavi, skice sam pravila na papiru, napravila šemu za instalacije, utičnice, prekidače, onako školski i električar je po tome uradio najbolju varijantu. Kad sam radila drugu, već sam imala iskustva, kao i električar, majstor što je radio enterijer, tako da smo odradili najbolje što smo mogli. Imala sam problema da se dogovorim sa bravarem, pa sam u tom trenutku prelomila da želim ostale poslove, osim jako stručnih i odgovornih, da odradim sama. Za vodoinstalatera je bilo malo nezgodno, prvi takav posao. Morala sam mnogo da učestvujem, da im pokazujem. Ipak, odradili su posao kako treba- zadovoljna je Milanka, koja će i treću kuću završiti po povratku iz Slovenije, gde je boravila kada smo razgovarali za Glas Podrinja.

Nju možda preuredi i za izdavanje. Kompletno je opremljeno, neobično, drugačije, ima parking, dvorište, terasu koju je sama napravila od paleta i obložila nekim daščicama. Unuk od sedam i po godina je oduševljen time i Milanka u šali kaže da i on već ima neke biznis planove.

Foto: Privatna arhiva

Pogled u budućnost
U zbilji, razmišljala je o pravljenju takvih kuća kao o poslu, ali kaže da je to zahtevno i potreban je tim ljudi sa kojima bi radila. Bez podrške prijatelja i prvog komšije ne bi ni do sada uspela, tu je bio i limar koji je toliko bio fasciniran njenom idejom da je želeo da radi volonterski, ali ona ne želi nikome da nameće obavezu.

-Za sada je to hobi, neću sebe da forsiram, mnogo sam radila po vrućini, na 35- 40 stepeni, a u ovim godinama je mnogo teže. Bilo je jako iscrpljujuće, u momentima sam razmišljala da li ću izdržati. Kad počnem, ne volim da pravim pauze, pa se desi da po ceo dan ništa ne jedem, jer me adrenalin gura napred i daje snagu da izdržim mnogo više nego u nekoj drugoj situaciji- ističe.

Za svoj život kaže da je prilično turbulentan i obeležen mnogim prekretnicama. Dve ćerke su joj u inostranstvu, jedna u Sloveniji, druga u Emiratima. To ju je podstaklo da proda veliki plac i kuću u kojoj je živela i krene u zanimljive projekte poput ovog.

-Čovek nikad ne treba da plače nad svojom sudbinom, šta god da se dogodi, uvek treba gledati napred, nikad unazad. Ne volim da se osvrćem, uvek gledam u budućnost, a ne u prošlost, ružne stvari ostavljam iza sebe. Svako ima padove i uspone, ja sam ih imala u životu dosta, ali sam uspela svojom voljom da ih prebrodim, izvedem dve ćerke na pravi put, dam im potporu, pomognem koliko sam mogla, sad su i one tu za mene. Mora tako čovek da gleda na život. Ako gleda pesimistički, nema napretka- smatra.

Foto: Privatna arhiva

Čovek se uči dok je živ, pa tako i ona nastoji da svakog dana nauči nešto novo.

-Fokusiram se na ono što me zanima, ne trošim energiju na gluposti, nebitne stvari, ne volim kad mi pričaju o ljudima koje ne poznajem, ne petljam se u politiku. Gledam svoj život, posao, porodicu, da deca budu zdrava, jer to nam je na kraju i na početku svima najvažnije- poručuje Milanka.

Ideju gde bi svoju kuću jednog dana mogla da preseli ima, ali, budući da je i samo preseljenje skupa investicija, adresu će promeniti, kaže, kada za to bude vreme, jer želju u plan voli da pretoči samo kada se za to stvore realni uslovi.