Duh Sveti obitava u smirenju
U ponedeljak, 14. avgusta, počeo je Gospojinski post, koji je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje dve sedmice, do 28. avgusta, kada obeležavamo praznik Uspenja Presvete Bogorodice.
S obzirom da je strožiji od Božićnog i Apostolskog posta zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, Gospojinski post pravoslavni hrišćani poste kao i Veliki (Časni).
Crkva je ustanovila ovaj post kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od Nje.
Prvi put pomenut u spisima Teodora Studita (826), Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru (1166).
Post ima dve dimenzije: telesnu i duhovnu. Telesni post podrazumeva uzdržanje od namirnica životinjskog porekla, a duhovni odricanje od zlih pomisli, reči i dela.
Telesni post predstavlja pomoćno sredstvo za duhovnu borbu protiv strasti, a stvarni post koji objedinjuje telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju, koje je temelj svih hrišćanskih vrlina, jer „u smirenju blagodat počiva i Duh Sveti obitava u toj vrlini“.
S obzirom da je strožiji od Božićnog i Apostolskog posta zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, Gospojinski post pravoslavni hrišćani poste kao i Veliki (Časni).
Crkva je ustanovila ovaj post kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od Nje.
Prvi put pomenut u spisima Teodora Studita (826), Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru (1166).
Post ima dve dimenzije: telesnu i duhovnu. Telesni post podrazumeva uzdržanje od namirnica životinjskog porekla, a duhovni odricanje od zlih pomisli, reči i dela.
Telesni post predstavlja pomoćno sredstvo za duhovnu borbu protiv strasti, a stvarni post koji objedinjuje telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju, koje je temelj svih hrišćanskih vrlina, jer „u smirenju blagodat počiva i Duh Sveti obitava u toj vrlini“.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
