Bakteriozna plamenjača u zasadima jabučastog voća

U našem regionu česta je pojava bakteriozne plamenjače jabučastog voća u istoimenim zasadima (Erwinia amylovora).

Bakteriozna plamenjača je veoma destruktivno obolenje koje napada sve delove biljke. Prezimljava u rak-ranama, zaraženim plodovima i granama. Na početku vegetacije u povoljnim uslovima vlage i temperature dolazi do aktiviranja bakterije i infekcije cvetova. Iz zaraženih biljnih delova, u povoljnim uslovima za razvoj bakterije, dolazi do curenja bakterijskog eksudata i daljeg širenja ove bolesti. Širenju zaraze doprinose obilne kiše, insekti, vetar, ptice i čovek. Usled infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače može doći do velikih šteta u zasadima koji su plantažni, pogotovo kod mladih zasada i kod zasada gde je u prethodnoj vegetaciji ovaj patogen bio prisutan.

Kišno proleće, prohladno vreme kao i elementarne nepogode koje su mestimično bile prisutne i ove proizvodne godine, predstavljaju izuzetno povoljne uslovi za širenje ovog patogena, pa se proizvođačima preporučuje, redovno obilaženje kao i redovne mere nege , radi rane detekcije i utvrđivanja prisustva patogena. Ukoliko se registruje prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače, proizvođačima se preporučuje da po suvom i toplom vremenu, mehanički uklone zaražene biljne delove uz primenu osnovnih higijenskih mera:
- dezinfekcija alata, obuće, odeće radnika sa 10 % rastvorom natrijum hipohlorita ili 70 % etanolom,
- prilikom odstranjivanja zaraženih delova rez mora zahvatiti 30 cm zdravog tkiva kod jabuke, a kod kruške i dunje 50 cm,
- rane na drvenastom delu dezinfikovati 3 % rastvorom bakarnih preparata,
- odsečene biljne delove stavljati u PVC vreće ili u prikolice obložene folijom,
- zaražene biljne delove spaliti van zasada,
- zaražena stabla obeležiti trakom ili bojom pa nakon 7 dana ponovo pregledati, te ukoliko je potrebno ponoviti postupak,
- nakon odstranjivanja biljnih delova, preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama.