17. avgust 2023.17. avg 2023.
Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Problemi loših agrometeoroloških uslova u proizvodnji uljane repice

Za dobru proizvodnju dobro poznavanje uslova

Moramo obratiti mnogo više pažnje na plodored odnosno odabiru pred kulture, upotreba herbicida predhodnih useva, osnovne obrade zemljišta, predsetvene pripreme, izbor sorti po rejonima, novine u tehnologiji proizvodnje
Gajenje uljane repice kod nas ima veliki značaj, spada u grupu ( Brassicaca ) gaji se uglavnom zbog semena bogatog uljima i proteinima. Gaje se najčešće kao ozime kulture sa prinosom i od 2 do 3,5 t/ha. Za uspešnu proizvodnju mora se poznavati koji su optimalni uslovi prema agrometeorološkim faktorima. Kao sve biljke za uspešnu proizvodnju su bitni, zemljište, svetlost i voda. Uspeva na širokom spektru zemljišta a najbolja su, duboka karbonatna zemljišta srednjeg mehaničkog sastava, neutralne do slabo bazne sredine. Koren uljane repice traži više kiseonika u rizosvernom sloju od pšenica, kao mogućnost lakšeg prodiranja korena u dublje slojeve.

Uljana repica je biljka dugog dana, a naš geografski položaj omogućava dobru insolaciju za njen dobar rast i razvoj. Kako je osunčanost dobra, podrazumeva se da je i temperatura u optimalnom opsegu za gajenje uljane repice. Temperatura nicanja se kreće od minimalne 3-5 S stepeni i optimalne 14-17 S kad nicanje kreće za 4-6 dana. Rast nadzemne mase staje kada su dnevne temperature ispod 5 stepeni, koren raste dok se spoljnja temperatura ne spusti ispod 2 stapena. Specifičnost ove kulture ja što repica ulazi u generativnu fazu pre zime, kod ranije setve ulaze u generativnu fazu početkom novembra meseca i kasnie sredinom decembra meseca. Dobro razvijene biljke na početku zime imaju 7-10 listova i lako podnose mrazeve od -15 do -20 stepeni. Intezivni proletnji rast kreće sa srednjim dnevnim temperaturama preko 7 stepeni. Kvalitet roda kvalitativno i kvantativno zavisi od ustaljenosti dnevnih temperatura u opsegu 10-14 stepeni. Više prolećne temperatura daju bolji habitus kao i bolji prinos uljane repice. Svedoci smo klimatskih promena koje imaju velik negativan uticaj na uspešnu proizvodnju uljane repice. Stresne promene od izrazite suše do obilnih količina vode za kratak vremenski period. Česte smene ovakvih promena jako loše se odraze na zdravstveno stanje useva, povećavaju se inputi proizvodnje. Posledice su širokih razmera od kvaliteta semena do ekonomske vrednosti proizvodnje. Jedan faktor o kojem se mora voditi više računa je i vreme setve, kao i količina unetih hraniva pre setve. Mnogo rana setva i tople jeseni biljci daju bujniju nadzemnu masu koja lakše izmrzne na mnogo manjim golomraznim tempetaturama. Sve češće obilne proletnje padavine na lošije pripremnjenim, slabo propusnim zemljištima smanjuju procenat vazduha u zoni korena, onemogućuje njegov rast i smanjuje prinos. Padavine po formiranju mahuna čine štetu kako na kvalitetu zrna tako i na procentu njegovog osipanja.

Moramo obratiti mnogo više pažnje na plodored odnosno odabiru pred kulture, upotreba herbicida predhodnih useva, osnovne obrade zemljišta, predsetvene pripreme, izbor sorti po rejonima, novine u tehnologiji proizvodnje.

Izbegavati višegodišnje gajenje na istoj površini iz poznih razloga monokulture, kao i kontrolu upotrebe herbicida predhodnih kultura koje su negativne na gajenje uljane repice.

Osnovna obrada omogućava lako nicanje jako sitnog semena rapice u kratkom roku jesenjeg perioda koja zna biti jako loša. Iznikle biljke moraju se dobro ukoreniti i razviti lisnu masu za dobro i uspešno prezimljavanje. Iz ovih razloga u suvim jesenjim danima preporuka valjanje radi boljeg nicanja.

Povećanje organske materije (ne paljenje nadzemne mase) povećava vazdušno vodni kapacitet koji je za rapicu značajan kako bi se koren što bolje razvio, to je i uslov dobrog roda.

Odabirom sorte koja će se gajiti na poljima najviše zavisi stabilnost prinosa, kvalitet i ekonomska vrednost proizvodnje.

Setva isključivo deklarisanog semena, sa dobrim sortnim osobinama za region setve (otporne na poleganje u područjima čestih vetrova i slično), Birati sorte sa intezivnijim proletnjim rastom, otpornošću na pucanje mahuna itd.

Setva to jest vreme setve, posle kontrole date prognozno meteoroloških uslova narednog perioda. Ne treba prerano sejati da se habitus nerazvije mnogo a biljka uljane repice neuđu u hladni period u lošem stanju.

Setvom to jest dubinom setve repici omogućavamo lako nicanje dosta sitnog semena na 1,5 do 2,5 cm dubine. Izbegavati zemljišta koja su sklona pojavi pokorice koja je jako loš faktor u nicanju sitnog semena. Da bi se dobro razvijala uljana repica, potreba za makro elementima N:P:K i prinos oko 3000kg/ha ide u odnosu 210:75:300 kg/ha, spada u kaliofilne biljke. Potrebe za Azotom u ranim proletnjim fazama oko 160 kg/ha, najbolje ovu količinu podeliti u dva prihranjivanja sa 80kg/ha. Prvo po buđenju vegetacije i nakon 3-4 nedelje. Na ovakav način biljke se lakše oporave, bolje se i bujnije razviju. Iskorišćenost N maksimalna uložena sredstva opravdana.

Pored dobre tehnologije proizvodnje moramo preduprediti agrometeorološke negativne faktore, sve više izražene na našim područjima. Kvalitet plodnosti kao i dubinu setvenog sloja, dublju akumulaciju vlage i optimalnu pH zemljišta moramo održavati. Ulaganja u bilo koju biljnu proizvodnju nisu mala, a cilj je dobar prinos i ekonomska opravdanost ne može bez stalnog učenja i nalaženja rešenja nastalih negativnih uticaja u proizvodnji. Dolaženje do rešenja u saradnji sa strukom i naukom je mnogo lakše.
Dip.Inž Jovan Sušić PSSS Šabac

Najnoviji broj

18. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa