Foto: Privatna arhiva
Mirjani Čvorić Gubelić nagrada na INTERFER-u
Jedni drugima smo važni
Ljudske sudbine, ponovno ujedinjenje porodice i preko potreban spas iz siromaštva stali su u naslov „Anina borba“, koji je dobio priznanje za društveno odgovornu reportažu
Nagrada na 28. Internacionalnom festivalu reportaže i medija- INTERFER Zlatna NIKA, šabačkoj novinarki Mirjani Čvorić Gubelić došla je u pravo vreme, kao kruna karijere duge dve decenije. Ljudske sudbine, ponovno ujedinjenje porodice i preko potreban spas iz siromaštva stali su u naslov „Anina borba“, koji je dobio priznanje za društveno odgovornu reportažu.
Podrška koja svemu daje smisao
Eminentni žiri najstarijeg i jedinog festivala koji neguje taj novinarski žanr, a osnovali su ga pre gotovo tri decenije nekadašnji doajen televizijskog novinarstva Mića Orlović i akademik, književnik i novinar Pero Zubac, vrednovao je, kako je istaknuto, „profesionalni pristup i angažman novinarke na polju humanosti i podrške ljudima oko nas“. Nešto više od sedam minuta koji se gledaju bez daha donelo joj je sedmo željeno priznanje za 20 godina bavljenja novinarstvom, treće internacionalno, a u konkurenciji više od 200 radova iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Slovenije, Hrvatske, kao i Evrope. Čvorić Gubelić radi za Tanjug i Televiziju K1, kao i za emisije B92 i Prva i dopisnica je Blica. Pored toga, ima svoju produkciju, kao i portal Distrikt.
-Taman kad sam mislila da malo odahnem, da novinarstvo stavim u drugi plan, u mom životu stigne nagrada, pa i novi motiv da opet još više radim. Prava je sreća u tako velikoj konkurenciji u kojoj su Insajder i značajne srpske produkcije, a koje pokazuju koliki su danas dometi novinarstva, dobiti nagradu. Iako mi je drugi put da sam nagrađena na tom festivalu, iskreno, priželjkivala sam to. Prestiž je dobiti takvo priznanje, a sa druge strane, nemam svaki put priliku da napravim priču koja može da konkuriše reportažama koje se takmiče, pa je samim tim ta nagrada meni značajnija i milija. Ovog puta sam stvarno imala priču, koja je, ne samo društveno odgovorna, već me junakinja moje priče nakon svega što smo uradili, obezbedili dom, spojili porodicu posle nekoliko decenija, pozvala i rekla: „Miro, ti si učinila da moja porodica ima krov nad glavom, ali ne samo to, nego da shvatim da nisam sama“. To je ta lepota i veličina posla, ono što pravi razliku u odnosu na dnevno, informativno i Fejsbuk novinarstvo koje preti da uguši novinare koji se etički bave svojim poslom, koji znaju šta i zbog čega rade- podvlači Čvorić Gubelić.
Mediji imaju moć da pomognu
Životne priče poput te su dokaz da na neki način postoji ipak ono pravo novinarstvo, gde se čovek oseća dobro jer je uradio nešto za društvo, zajednicu ili pojedince koje to isto društvo nije primećivalo.
-Njoj se javila familija iz Australije i odmah su poslali novac, ali taj novac je manje važan koliko je njoj bilo bitno da je pronašla rodbinu, pronašla oca, saznala ko je on. To je ono što smo mi uspeli u materijalnom i moralnom smislu nakon te reportaže. Jedan od emotivnijih trenutaka, nešto čemu nas sve uče ove priče, je da shvatimo koliko su važni naši roditelji. To je poseban osećaj- te neverovatne životne priče i neverovatni ljudi do kojih sam uspela da doprem i emocije koje sam izvukla iz njih zapravo opominju ljude oko nas koliko smo važni jedni drugima. Na prvom mestu je porodica, a onda društvo, a na treće ću staviti našu profesiju koja, kad imamo čestiti i pravi pristup, iznedri ovako nešto za društvo. Onda je čovek srećan, bude mu srce puno i od toga živi godinu dana. Do neke nove priče koju će možda imati ili neće, koja će možda biti nagrađena ili neće biti nagrađena, a koja će biti dovoljno dobra da bude konkurencija na jednom ovako značajnom festivalu- naglašava ona.
Iznad svega je svest da mediji imaju moć i sredstvo da pomognu drugima, a koristeći ga doprinose da, ne samo siromašni kojima treba pomoć, već i vredni, kreativni ljudi, koji obogaćuju naš život, kulturu i daju joj značaj, budu vidljivi. To su prave priče i vrednosti i zato će težiti da na što više takvih stavi svoj potpis i u budućnosti. Na kraju, naše i jeste samo ono što nesebično damo drugima.
Podrška koja svemu daje smisao
Eminentni žiri najstarijeg i jedinog festivala koji neguje taj novinarski žanr, a osnovali su ga pre gotovo tri decenije nekadašnji doajen televizijskog novinarstva Mića Orlović i akademik, književnik i novinar Pero Zubac, vrednovao je, kako je istaknuto, „profesionalni pristup i angažman novinarke na polju humanosti i podrške ljudima oko nas“. Nešto više od sedam minuta koji se gledaju bez daha donelo joj je sedmo željeno priznanje za 20 godina bavljenja novinarstvom, treće internacionalno, a u konkurenciji više od 200 radova iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Slovenije, Hrvatske, kao i Evrope. Čvorić Gubelić radi za Tanjug i Televiziju K1, kao i za emisije B92 i Prva i dopisnica je Blica. Pored toga, ima svoju produkciju, kao i portal Distrikt.
-Taman kad sam mislila da malo odahnem, da novinarstvo stavim u drugi plan, u mom životu stigne nagrada, pa i novi motiv da opet još više radim. Prava je sreća u tako velikoj konkurenciji u kojoj su Insajder i značajne srpske produkcije, a koje pokazuju koliki su danas dometi novinarstva, dobiti nagradu. Iako mi je drugi put da sam nagrađena na tom festivalu, iskreno, priželjkivala sam to. Prestiž je dobiti takvo priznanje, a sa druge strane, nemam svaki put priliku da napravim priču koja može da konkuriše reportažama koje se takmiče, pa je samim tim ta nagrada meni značajnija i milija. Ovog puta sam stvarno imala priču, koja je, ne samo društveno odgovorna, već me junakinja moje priče nakon svega što smo uradili, obezbedili dom, spojili porodicu posle nekoliko decenija, pozvala i rekla: „Miro, ti si učinila da moja porodica ima krov nad glavom, ali ne samo to, nego da shvatim da nisam sama“. To je ta lepota i veličina posla, ono što pravi razliku u odnosu na dnevno, informativno i Fejsbuk novinarstvo koje preti da uguši novinare koji se etički bave svojim poslom, koji znaju šta i zbog čega rade- podvlači Čvorić Gubelić.
Mediji imaju moć da pomognu
Životne priče poput te su dokaz da na neki način postoji ipak ono pravo novinarstvo, gde se čovek oseća dobro jer je uradio nešto za društvo, zajednicu ili pojedince koje to isto društvo nije primećivalo.
-Njoj se javila familija iz Australije i odmah su poslali novac, ali taj novac je manje važan koliko je njoj bilo bitno da je pronašla rodbinu, pronašla oca, saznala ko je on. To je ono što smo mi uspeli u materijalnom i moralnom smislu nakon te reportaže. Jedan od emotivnijih trenutaka, nešto čemu nas sve uče ove priče, je da shvatimo koliko su važni naši roditelji. To je poseban osećaj- te neverovatne životne priče i neverovatni ljudi do kojih sam uspela da doprem i emocije koje sam izvukla iz njih zapravo opominju ljude oko nas koliko smo važni jedni drugima. Na prvom mestu je porodica, a onda društvo, a na treće ću staviti našu profesiju koja, kad imamo čestiti i pravi pristup, iznedri ovako nešto za društvo. Onda je čovek srećan, bude mu srce puno i od toga živi godinu dana. Do neke nove priče koju će možda imati ili neće, koja će možda biti nagrađena ili neće biti nagrađena, a koja će biti dovoljno dobra da bude konkurencija na jednom ovako značajnom festivalu- naglašava ona.
Iznad svega je svest da mediji imaju moć i sredstvo da pomognu drugima, a koristeći ga doprinose da, ne samo siromašni kojima treba pomoć, već i vredni, kreativni ljudi, koji obogaćuju naš život, kulturu i daju joj značaj, budu vidljivi. To su prave priče i vrednosti i zato će težiti da na što više takvih stavi svoj potpis i u budućnosti. Na kraju, naše i jeste samo ono što nesebično damo drugima.
D.Dimitrijević
Najnoviji broj
9. maj 2024.
