U toku je setva pšenice, naše veoma važne biljne vrsta. Zauzima značajne površine i treba joj posvetiti punu pažnju, kako bi se ispoštovala puna agrotehnika i u startu stvorili uslovi za visok prinos.
Pšenica može da klija i pri temperaturi od 1⁰C ali se taj proces sporo odvija. Optimalna temperatura za klijanje pšenice je od 15 - 20⁰C a maksimalna 35⁰C. Proizvodni optimum za klijanje je od 6 -12⁰C. Da bi zrno klijalo treba da upije 45-50% vode od svoje težine. Pri optimalnim uslovima temperature i vlage za 2-3 dana zrno nabubri i spremno je da klija. Sporije ili brže klijanje i nicanje, zavisi i od drugih činilaca kao što je struktura i veličina zrna, koncetracija hranljivih soli i sl. Staklasta zrna sporije upijaju vodu od brašnastih. Sporije upijaju vodu sitnija od krupnijih zrna.
Foto: Pixabay
Pojačana koncetracija soli u zemljištu utiče na smanjenje klijavosti. U nabubrelom zrnu počinju složeni biohemijski procesi , koji su povezani sa aktiviranjem fermenata što izaziva razlaganje skroba, belančevina i masti na prostije oblike koje klica može da usvaja i počinje da raste. Prvo se pojavljuju klisini korenčići pa klicino stabaoce. Kod pšenice izbija 3-5 primarnih klicinih korenčića. Klicino stabaoce počinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenčića. Ono je zaštićeno klicinim listićem koji ima oblik klice.
Kad se stablo pojavi na površinu, klicin listić se otvara i iz njega izbija prvi pravi list i to se naziva nicanje. Pri porastu ka površini zemljišta klicino stabaoce stvara kolenca iz kojih će se kasnije razviti sekundarni korenovi. U povoljnim uslovima nicanje nastupa za 6-8 dana posle setve.
Foto: Pixabay
