У току је сетва пшенице, наше веома важне биљне врста. Заузима значајне површине и треба јој посветити пуну пажњу, како би се испоштовала пуна агротехника и у старту створили услови за висок принос.
Пшеница може да клија и при температури од 1⁰C али се тај процес споро одвија. Оптимална температура за клијање пшенице је од 15 - 20⁰C а максимална 35⁰C. Производни оптимум за клијање је од 6 -12⁰C. Да би зрно клијало треба да упије 45-50% воде од своје тежине. При оптималним условима температуре и влаге за 2-3 дана зрно набубри и спремно је да клија. Спорије или брже клијање и ницање, зависи и од других чинилаца као што је структура и величина зрна, концетрација хранљивих соли и сл. Стакласта зрна спорије упијају воду од брашнастих. Спорије упијају воду ситнија од крупнијих зрна.
Фото: Pixabay
Појачана концетрација соли у земљишту утиче на смањење клијавости. У набубрелом зрну почињу сложени биохемијски процеси , који су повезани са активирањем фермената што изазива разлагање скроба, беланчевина и масти на простије облике које клица може да усваја и почиње да расте. Прво се појављују клисини коренчићи па клицино стабаоце. Код пшенице избија 3-5 примарних клициних коренчића. Клицино стабаоце почиње да расте одмах после избијања клициних коренчића. Оно је заштићено клициним листићем који има облик клице.
Кад се стабло појави на површину, клицин листић се отвара и из њега избија први прави лист и то се назива ницање. При порасту ка површини земљишта клицино стабаоце ствара коленца из којих ће се касније развити секундарни коренови. У повољним условима ницање наступа за 6-8 дана после сетве.
Фото: Pixabay
