Posvetio je školi u rodnom Pocerskom Metkoviću iz kog od rođenja, 1951. godine, nije odlazio
Radoica Simić iz Pocerskog Metkovića, poznatiji kao Rade Pocerac, sticajem životnih okolnosti, frulu je zamenio pisanjem stihova i iza sebe do sada ima četiri knjige pesama.
Poslednju, „Vraćam se u đačku klupu“, posvetio je školi u rodnom Pocerskom Metkoviću iz kog od rođenja, 1951. godine, nije odlazio.
-Želeo sam da posle 60 godina svog života i sa rukama punih knjiga vratim dug svojoj školi u kojoj sam proveo tri godine i kroz koju je prošlo dosta đaka. Bilo mi je drago da dođem i sednem u đačku klupu posle toliko vremena. Iz nje sam poneo želju da uspem u životu, da imam nešto svoje. I uspeo sam da sa četiri razreda škole postanem tekstopisac. Poklonio sam knjigu za uspomenu svojoj školi i njenom najboljem đaku Milošu Pantiću. Ispunio sam svoju želju, dve knjige su mi se našle i u Biblioteci šabačkoj- priča Simić, koga su novinari proglasili „samoukim tekstopiscem“.
Objavio je knjigu sa 100 pesama 2004. godine, a prve stihove počeo je da piše sa 17 godina. Godine 1973. novinar Dragiša Penjin poslao je njegove pesme u Beograd, u Udruženje estradnih umetnika narodne muzike.
-Tamo je njihova komisija registrovala i pregledala 50 mojih pesama i to je otvorilo vrata mojoj umetnosti- smatra on.
U zbirci „Vraćam se u đačku klupu“, kako kaže, ima 70 pesama, 15 zapisa, humora, ali, naglašava, bez namere da ikog vređa. Piše najviše o ljubavi, a u jednoj pesmi zabeležio je i sećanje na istinit, tragičan događaj, koji se davno desio u Pocerini, a za koji je povod bila ljubomora. Sredstva za štampanje sam je obezbedio, a planira da još pesama smesti među korice u narednoj, petoj knjizi.
