Problemi sa mikotoksinima u silaži

Priprema kvalitetne silaže je zahtevan postupak koji iziskuje znanje i iskustvo prilikom siliranja, kako bi se izbeglo kvarenje silaže, a samim tim i sprečili negativni efekti pokvarene silaže na organizam životinje.

Optimalna dužina sečke je između 9 i 12 mm, kada je sečka predugačka teško se gazi i dolazi do pojave efekta “sunđera” isto kao i kad se radi o previše suvoj silaži.

Obzirom da je u poslednej vreme pojava sušnih perioda redovna, učestala je i pojava kvarenja silaže zbog nepravilnog siliranja, tj. nedovoljnog gaženja sečke zbog previše suve stabljike kukuruza čiji se delovi nisu dovoljno sabili. Usled toga dolazi do nakupljanja vazduha (kiseonika), a time i do kvarenja. Pokušaj polivanja vodom previše suve sečke kukuruza prilikom siliranja ne daje uvek dobre rezultate jer se voda ne zadržava na sečki, već doslovno kapljice vode skliznu i voda ispari.

Osim previše suve stabljike kukuruza koja je jedan od razloga nedovoljno sabijene silaže, drugi i najčešći razlog je taj što prikolice prebrzo dovoze sečku kukuruza s polja tako da je traktori za gaženje ne stignu dovoljno sabiti. Do pojava nedovoljnog sabijanja sečke za siliranje često dolazi i zbog žurbe koja nastaje zbog straha od kiše, koja bi prekinula proces pripreme silaže.

KVASCI u svom razvoju troše mlečnu kiselinu i stvaraju optimalne uslove za razvoj plesni koje stvaraju razne vrste mikotoksina štetnih po zdravlje životinja. Osim što potroše mlečnu kiselinu koja je glavni prirodni konzervans silaže, kvasci „jedu“ skrob i šećere. Na taj način u silaži se stvara velika količina toplote, (oseti se ako se ruka gurne u silažu), a kao posledica dolazi do GUBITKA ENERGIJE same silaže, pa tako dobijemo silažu manje energetske i hranljive vrednosti.
Sa razvojem PLESNI dolazi do stvaranja različitih vrsta MIKOTOKSINA, najčešće zearalenona, (u velikoj meri odgovoran za reproduktivne poremećaje kod domaćih životinja) i deoksinivalenola, (izaziva uglavnom poremećaje varenja).

Životinje hranu kontaminiranu sa kvascima, plesnima ili mikotiksinima zbog nespecifičnog mirisa i ukusa odbijaju ili u manjoj meri konzumiraju, pa tako nastaju još veći gubici zbog smanjenog prirasta i smanjene proizvodnje mleka. Često se celokupna količina takve silaže mora neškodljivo ukloniti jer je životinje ne žele konzumirati, ili je silaža zaprljana u toj meri da nije za upotrebu, a što dovodi do teške situacije kada stočaru ponestane hrana za ishranu stoke, a posledično i do velikog financijskog gubitka.

Kako bi sprečili negativne posledice na zdravlje životinja treba paziti na kvalitet silaže i da se stoka ne hrani silažom na kojoj je primećen razvoj plesni kao na slikama, (bela je plesan Penicillium roqueforti, a crveno je Monacsus ruber) koje su obe aerobne, a što znači da im je za rast potreban kiseonik kojeg smo sami pogrešnim siliranjem utisnuli.

Slojeve takve plesnive silaže obavezno treba odstraniti, dok je zdrav deo silaže potrebno tretirati posebnim hemijskim sredstvima. U takvu silažu pre hranjenja stoke, potrebno je mešati sredstva za vezivanje mikotiksina i ostalih štetnih produkata.