18. januar 2024.18. jan 2024.
Foto: Nacionalna ekološka asocijacija

Foto: Nacionalna ekološka asocijacija

Milenko Jovanović, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA)

Delovati na svim poljima u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha

Milenko Jovanović, diplomirani meteorolog i član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) govrio je o najvećim zagađivačima vazduha u Srbiji, monitoringu, ali unapređenju sistema kontrole i pobošljanja kvaliteta vazduha. Smatara da je neophodno da se deluje na svim poljima kako bi rezultati bili vidljivi za građane.

U kontinuitetu merne stanice u Srbiji tokom decembra i januara registrovale su visok nivo zagađenja vazduha. Posebno su zabeležene visoke vrednosti štetnih PM čestica. Šta su čestice i šta sve može biti uzročnik ovog zagađenja?
Veoma loš kv vazduha u većini mesta u Srbiji je na žalost uobičajena situacija. S obzirom na sve veće medijsko interesovanje i zabrinutost građana jer nema vidljivog smanjenja aerozagađenja ova tema se sve više medijski prisutna tako da ovaj hronični problem ugrožavanja zdravlja građana ne gubi na nivou interesovanja javnosti. Kvalitet vazduha u Srbiji dominantno određuju koncentracije upravo PM čestica (PM 10 i PM 2.5) jer su njihovi izvori odavno poznati: lokalna ložišta i toplane do 50 MW(oko 65%), industrija (oko 25%) i saobraćaj (do 10%). Nesporno je da su termolektrane najveći pojedinačni izvori zagađenja, posebno zbog korišćenja neadekvatnog energenta -nekvalitetan lignit pomešan sa zemljom i mazutom. PM čestice su male čestice kojih ima uvek u vazduhu i mogu biti antropogenog (ljudska aktivnost) ili prirodnog porekla (vulkani, pešćare).

Osim koncentracije (broj po jedinici zapremine) njihova veličina određuje koliko koliko ugrožavajiu zdravlje. SZO je prepoznala PM 2.5 odn čestice do 2.5 mikrona kao najopsnije i najodgovornije za bolestri vezane za prekomerno zagađenje. Zbog dimenzija direktno ulaze u alveole i dalje se resorbuju u krv putujući do svih organa u telu. Treba znati da je potrebno pratiti i sadržaj drugih opasnih jedinjenja i elemanta koji su često vezani za PM čestice, kao što su teški metali, PaX-ovi, što prdstavlja dodatnu opasnost za zdravlje.

Decembar 2023. godine, prema zvaničnim merenjima, bio je najtopliji u proteklih sto godina. Da li temperature iznad proseka očekivanih vrednosti za ovo doba godine utiču na povećano zagađenje? Na koji način se to odražava na kvalitet vazuha?
Meteo parametri posredno utiču na kvalitet vazduha, ali nisu uzrok zagađenja. Prisustvo vetra i padavina drastično smanjuje koncentracije polutanata,kao što njihovo odsustvo uz pojavu tzv temperaturnih inverzija dovodi do višednevnog kumulativnog ‘’nagomilavanja’’ emitovanih zagađujućih materija. Visoke temperature smanjuju upotrebu energenata u lokalnim ložištima, ali je odustvo vetra i padavina bilo presudno za pomenute epizode povećanih koncentracija u ovom periodu. Znajući koji su izori PM čestica jedino rešenje za poboljšanje kvaliteta vazduha je smanjenje emisija, ali institucije to ili uopšte ne rade ili rade neadekvatno u kvalitativnom i kvantitativnom delu. Upoređujući situaciju sa medicinom, može se reći da je tačna dijagnoza postavljena, bolesnik je vazduh, terapija je poznata (smanjenje emisija poznatih izvora) ali se ne sprovodi više od decenije ili se na 50 bolesnih sa visokom temp. daje 1 aspirin dnevno ukupno.

NEA preuzima podatke sa šabačke automatske merne stanice. U čemu je značaj ovakvog načina merenja kvaliteta vazduha i kako to može uticati na unapređenje u ovoj oblasti?
Aplikacija xEco D. Lekića, jednog od osnivača NEA na najprofesionalniji, najtačniji i najrazumljiviji način u realnom prikazuje rezultate postojećeg monitoringa kvaliteta vazduha (sve to što na radi institucija za to zadužena-Agencija za zaštitu ž.sredine). Automatska stanica za praćenje kvaliteta vazduha u Šapcu je najsavremenija, najopremljenija i najpouzdanija u Srbiji i daje pouzdane podatke o koncentracijama poltanata na lokaciji gde je postavljena. Ali, treba znati da veoma dobar monitoring, odn dijagnostika stanja kv. vazduha postoji u mnogim gradovima, da su rezultati jako loši u kontinuitetu, pa ipak nema potrebne obavezujuće reakcije nadležnih institucija (Valjevo, Smederevo, Bor, Beograd, Kraljevo....).

Takođe je nesporno da veliki broj gradova nema monitoring (Leskovac, Prijepolje,Surdulica, Požega, Priboj, Senta, Šid, Pazova...) ili nepotpun jer se ne mere pomenute PM čestice (Kruševac, S. Mitrovica, Vranje....) pa zvanično Agencija prikazuje da imaju odličan kv vazduha. To je nedopustiva obmana građana dok Beograd ima potpuno nepotrebno 35 automatskih stanica (više od ostatka cele Srbije). To je kao da se bolesnom meri temperartura sa 5 toplomera. Sam monitoring je neophodna početna faza u procesu upravljanja kvalitetom vazduha, ali se kod nas često tu i završava. Treba reći da NEA već treću godinu 1. januara objavljuje stanje kv vazduha u Srbiji iz automatskog monitoringa za prethodnu godinu, odn 10 meseci pre zvaničnog izveštaja. Te podatke ima i država jer ona vodi monitorong, ali ne reaguje niti na vreme niti adekvatno. Rezultat je kontinuitet u ‘’trovanju’’ građana i preko 17000 prevremenih smrti godišnje. Taj broj se može i mora smanjiti, ali to očigledno nije prioritet ove vlasti.


Kako tumačite rezultate u poslednja dva meseca, kada je i u Šapcu, kao i u ostatku Srbije, zagađenje vazduha povišeno?
Ovakvo stanje kv vazduha je rezultat kontinuiteta ‘’nerada’’ nadležnih na svim nivoima i to bez posledica, sem za zdravlje građana. Dokazano je da je ulaganje u smanjenje aerozagađenja jeftinije od troška njegovih posledica. Ali očigledno nije partijski prioritet vlasnika naše zemlje i našeg zdravlja.

Uzimajući u obzir rezultate u ovom periodu u Šapcu, kao i činjenicu da fabrika Elixir, koja se često apostrofira kao uzrok zagađenja, nije radila tokom prve polovine januara, kako tumačite te rezultate i šta može biti uzrok povećanog zagađenja vazduha?
Ne može se ad hoc reći da je Elixir kao najveća kompanija u Šapcu odgovona za loš kv vazduha koji je detektovan. U industrijskoj zoni postoji još zagađivača koji su ispod radara javnosti, kao što je Zorka keramika, Aksinta... Ukoliko merenje emisija na ispustima-dimnjacima Elixira ne pokazuje prekoračenja PM čestica, onda oni ne mogu biti odgovorni za ovo stanje u Šapcu. Osim industrije koja je decenijama na periferiji grada, ložišta i saobraćaj su siguran izvor aerozagađenja (kao i u Srbiji generalno).

Gde i na koji način se može delovati u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji? Koje korake mogu da preduzmu privredni subjekti (fabrike, elektrane), a koje građani koji imaju individalna ložišta, lokalne samouprave, nadležni državni organi po pitanju smanjenja aerozagađenja?
Da bi se smanjio nivo koncentracija zagađujućih materija u vazduhu potrebno je krenuti od odgoronosti države. 8.12. 2022. Vlada je usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. sa akcionim planom. To je strateški dokument koji prvi put priznaje loše stanje u ovoj oblasti (ali ne i odgovornost) ali i negativan uticaj na zdravlje. I u njemu se odlaže urgentno ulaganje u smanjenje emisija već se to predviđa od 2025. Zašto? Zar bilo šta nije jasno u gradovima i opštinama sa tzv. trećom kategorijom kv vazduha?

Lokalne samouprave su po zakonu jedine nadležne da sprovedu mere za poboljšanje kv vazduha ali su one stručno i finansijski nejake za ovu aktivnost. Da li je to namerno urađeno? Odgovornosti nema u bilo kojoj sredini. Građani kopiraju neadekvatno ponašanje države i kompanija koje štiti država da i dalje rade van zakonskih uzusa (Zi Jin, H bis). Potrebno je urgentno promeniti (za 5 godina) oko 500 000 ložišta-50 % da bi se ‘’prodisalo’’. Novac koji je potreban da se u celoj Srbiji kv vazduha dovede na nivo koji je zakonom propisan je oko 3 milijarde evra, što je polovina sume planirane zs Bg metro. Šta je prioritetni javni interes?

Uz konstantan monitoring, zakonsku regulativu koje se još mere mogu preduzeti?
Zakon o zaštiti vazduha je neadekvatan i pogrešan u mnogim segmentima, ali se na njegovim neophodnim izmenama ne radi. NEA je pre 15 meseci dostavila Vladi i resornom ministarstvu predlog neophodnih izmena zakona, ali odgovora nije bilo. Sva odgovornost je na institucijama, koje očigledno ne rade kako treba, jer je visok nivo aerozagađenja dokaz neadekvatnog rada.
G.P.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa