У ПЕТАК У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ СТАРИХ ЗВУКА
Ансамбл “Стари звуци” чији састав чине Миодраг Лукић - Мишко, Слободан Столић - Столе, Ибрахим Ахметовић - Ибра, Слободан Апелић - Боба и Јаков Живановић - Јаша, обележиће у петак у 19.00 у Шабачком позоришту четрдесет година постојања. Гости на концерту биће Микица Антонић, музички уредник на ПГП-у, некадшњи члан “Старих звука” и Астрид Ларсен, Норвежанка у којој се љубав према ансамблу, пуком случајношћу пробудила давне ’81. године.
-Те године Ејвин Ларсен, дошао је у Југославенску амбасаду како би затражио размену Култутрно-уметичких друштава. Имали смо срећу јер је наша познаница радила у амбасади и предложла да то буде Шабац и “КУД Абрашевић”. Одмах смо отишли у кућу Ејвина Ларсена, где смо боравили двадесетак дана – сећа се Јаков Живановић - Јаша.
Држећи концерте и дружећи се током боравка у Норвешкој, чланови ансамбла, упознали су ћерке Ејвина Ларсена. Једна од њих желела је да научи неку нашу песму, а с обзиром на то да је у то време била актуелна нумера “Не клепећи нанулама”, Неџада Савковића, Астрид Ларсен је без много труда запамтила и текст и мелодију.
-Прошле године, дошла је у Шабац, да обиђе пријатеље, те сам је одвео у Абрашевић. Током сећања старих дана, евоцирања успомена и разгледања фотографија, Ибра је засвирао “ Не клепећи нанулама”, а Астрид је на наше одушевљење почела да пева, текст који чак ни ја не памтим у целости. Тада је изразила жељу да буде на нашем концерту, и том приликом ће извести ту песму – објашњава Јаша Живановић.
Далеко познат ансамбл “Стари звуци” са првобитном поставом коју су чинили Милорад Мића Пантелић, Слободан Боба Апелић, Миодраг Мишко Лукић и Слободан Столе Столић, настао је 1977. Идеју за оснивање оркестра, чланови су добили током снимање филма “Жестоке године”, када је редитељу био потребан одређен број људи вичних музици. Убрзо, састав је употпунио хармоникаш Ибра Ахметовић и бас гитариста Бора Пуретић. Први наступ “Стари звуци” имали су у новембру 1977. године, у клубу шабачких студената, у подруму Дома омладине, на којем је учествовао и вокални солиста Микица Антонић. “Миљени, Миљено, цвеће шарено”, песма је којом је ансамбл “Стари звуци” започео свој музички пут.
Према речима Јакова Живановића, који се музичарима придружио годину дана касније, група вишегласног певања, створена као наставак старих Цицварића наступала је у Југославији, Аустрији, Норвешкој и другим земљама. Имали су помоћ разних композитора од којих је најзначајнији Милутин Поповић Захар, који је комоновао “ Кад је деда лумовао”, на текст песника Драгише Пењина “ Над Шапцем је месечина”.
По струци наставници музичког образовања у основним школама, приближних година, имали су како истиче Јаков Живановић, прилику да се “отисну у професионалце”, али су на нашим просторима, у брачним заједницама, запослени, живели сигурне животе, те им ризик није био примамљив. Да су стали раме уз раме са највећим звездама, можда не би опстали заједно 40 година. Ипак за то време, створили су име по ком је Шабац данас препознатљив широм света.
-Те године Ејвин Ларсен, дошао је у Југославенску амбасаду како би затражио размену Култутрно-уметичких друштава. Имали смо срећу јер је наша познаница радила у амбасади и предложла да то буде Шабац и “КУД Абрашевић”. Одмах смо отишли у кућу Ејвина Ларсена, где смо боравили двадесетак дана – сећа се Јаков Живановић - Јаша.
Држећи концерте и дружећи се током боравка у Норвешкој, чланови ансамбла, упознали су ћерке Ејвина Ларсена. Једна од њих желела је да научи неку нашу песму, а с обзиром на то да је у то време била актуелна нумера “Не клепећи нанулама”, Неџада Савковића, Астрид Ларсен је без много труда запамтила и текст и мелодију.
-Прошле године, дошла је у Шабац, да обиђе пријатеље, те сам је одвео у Абрашевић. Током сећања старих дана, евоцирања успомена и разгледања фотографија, Ибра је засвирао “ Не клепећи нанулама”, а Астрид је на наше одушевљење почела да пева, текст који чак ни ја не памтим у целости. Тада је изразила жељу да буде на нашем концерту, и том приликом ће извести ту песму – објашњава Јаша Живановић.
Далеко познат ансамбл “Стари звуци” са првобитном поставом коју су чинили Милорад Мића Пантелић, Слободан Боба Апелић, Миодраг Мишко Лукић и Слободан Столе Столић, настао је 1977. Идеју за оснивање оркестра, чланови су добили током снимање филма “Жестоке године”, када је редитељу био потребан одређен број људи вичних музици. Убрзо, састав је употпунио хармоникаш Ибра Ахметовић и бас гитариста Бора Пуретић. Први наступ “Стари звуци” имали су у новембру 1977. године, у клубу шабачких студената, у подруму Дома омладине, на којем је учествовао и вокални солиста Микица Антонић. “Миљени, Миљено, цвеће шарено”, песма је којом је ансамбл “Стари звуци” започео свој музички пут.
Према речима Јакова Живановића, који се музичарима придружио годину дана касније, група вишегласног певања, створена као наставак старих Цицварића наступала је у Југославији, Аустрији, Норвешкој и другим земљама. Имали су помоћ разних композитора од којих је најзначајнији Милутин Поповић Захар, који је комоновао “ Кад је деда лумовао”, на текст песника Драгише Пењина “ Над Шапцем је месечина”.
По струци наставници музичког образовања у основним школама, приближних година, имали су како истиче Јаков Живановић, прилику да се “отисну у професионалце”, али су на нашим просторима, у брачним заједницама, запослени, живели сигурне животе, те им ризик није био примамљив. Да су стали раме уз раме са највећим звездама, можда не би опстали заједно 40 година. Ипак за то време, створили су име по ком је Шабац данас препознатљив широм света.
К.Ј.
Најновији број
25. април 2024.
