ЈЕДИНО ПОМАЖЕ – КЛОПКА

Опасна воћна мушица стигла је недавно у Србију из југоисточне Азије и већ је избила на место број један штеточина.
Једна од најопаснијих штеточина која је ушла у Србију дрозофила сузуки, мушица која је начинила велику штету пре две године, а прошле године временски услови нису погодовали развоју мушице.
„Блага зима је била повољна, и у следећу сезону улазимо са високом популацијом азијске воћне мушице. То нам говори и чињеница да смо током зиме, тамо где смо поставили клопке, имали улова ове штеточине - објашњава Милена Маричић из Прогнозно извештајне службе.
Ова мушица има велики потенцијал размножавања и у повољним условима током године развије се 15 генерација, а женка током живота положи 400 јаја.
„Ефикасних мера у сузбијању ове штеточине нема. У нашој земљи нема регистрованих инсектицида за сузбијање ове штеточине. И сама примена инсектицида је отежана чињеницом да азијска воћна мушица полаже јаја у плодове током зрења када није могућа примена хемијских мера заштите - истиче Маричић.
Велики проблем је и то што ова штеточина има велики спектар домаћина.
- У нашој земљи нису угрожени само произвођачи малина. Угрожени су и произвођачи коштичавог воћа – од трешања, бресака, шљива, па све до купина, малина, јагода и винове лозе. Због тога је веома важно предузети мере и заштитити воћњаке. Важно је да произвођачи у своје засаде поставе клопке и да прате присуство ове штеточине. Те клопке се праве од обичних флаша којима се избуше рупице. Стави се специфичан акратант – 1,5 дцл црног вина, 1,5 дцл сирћета и пар капи детерџента. Што се постави већи број клопки, нарочито по рубовима воћњака, ефекат улова ће бити већи – истиче Маричић.
Према њеним речима, пожељно је и уклањање биљних остатака што је више могуће. Не препоручује се компостирање отпада, а мере хигијене су веома важне. Подизање мрежа је такође ефикасна мера, као и примена препарата за заштиту покожица. Једна од мера која се такође препоручује је што краћа берба.