Од козарства може да се живи

Иван Јеремић из Маова није типичан двадесетдвогодишњак. За разлику од својих вршњака који уживају у благодетима савременог живота, он се одлучио за осмомесечно “изгнанство” у природу. Разлог томе је стадо које тренутно броји 200 коза. Места за испашу у Маовима је мало, храна је скупа, а околина Чеврнтије као створена за формирање фарме. Овим послом је почео да се бави пре три године, данас тврди да од тога може да се живи, док му највећу подршку на путу пословног осамостаљивања пружа отац Саша.
Нико неће да чува стоку, а ја нећу газду над
главом
-Већ 20 дана смо на Чеврнтији и планирамо да останемо осам или девет месеци. Одлуку да одемо 30 километара од куће смо донели, јер овчарство и козарство без оваквих места не постоји. Ово није делатност за шталске услове, јер у том случају 50 одсто зараде оде само на храну. Овчарство и козарство се заснивају на испаши. То смо на време схватили - прича Иван.
На идеју да оснује своју фарму дошао је пре три године. Прво је, каже, радио у приватним фирмама и одслужио војску. Све то искуство му је помогло да закључи да у животу жели да буде свој газда, односно одређује сопствене услове и темпо рада и од тога живи.
-Данас нико неће да чува стоку, а ја нећу да имам газду над главом. Хоћу да будем свој на свом и за сада ми то успева. Прво стадо сам купио од човека из Пејиновића. Бројало је 22 козе које смо отац и ја на цуцлу отхранили. Касније смо докупљивали, да би данас имали 120 музних коза, а следећег пролећа планирам да тај број повећам на 200 - каже Иван.
Пре две године производња млека на овој фарми је била око 150 литара дневно, прошле је та количина порасла на 200 литара. Сигурност види у сарадњи са великим млекарама, и с тим у вези већ трећу годину поузданог партнера проналази у Селект млекари из Инђије.
-Литра млека од краве је 30 динара, козјег 67 динара. Цена зависи од класе. Ако не ваља микробиологија, може бити и 20 динара по литри. Ми смо само прве године имали проблема са микробиологијом. Касније смо научили да на козе не треба стављати музилицу одмах по доласку са испаше, јер она повуче и влагу са животиње. Пре муже, коза треба да буде у стаји бар сат времена, и онда је млеко одличног квалитета, односно прве класе. Колико је то млеко било квалитетно говори и податак да је Селект млекара све наше млеко у виду прерађених производа извезла на тржиште Русије - објашњава отац Саша, Иванова десна рука.
Шанса за све козаре у “мин” производњи
-Бавио сам се пољопривредом цео живот. Рођен сам на селу, одрастао сам на селу, имам једно дете и изузетно сам поносан што га интересује да се бави производњом и посао и даље развија - изјављује Саша, а колико је његово пређашње искуство путоказ и ослонац младом нараштају говори и податак да отац и син заједно долазе до неких нових пословних идеја. Једна од њих је идеја о малој млекари, за коју су имали и подршку некадашње шабачке Дирекције за пољопривреду.
-Ми смо једини козари на територији шабачке општине који имамо регистровану фарму и свој откуп млека. Са друге стране, на овој територији постоји доста људи који имају по неколико коза, али немају коме да продају млеко. Идеја да ће неко доћи да узме то млеко или да га преради услужно у неки производ је свакако боља него да то млеко проспете или га, још горе, продате као кравље. Због тога сам био иницијатор идеје да се ради мини прерада, а моје дете је једино у општини које има 200 грла, уређај за хлађење, откупно место, уговор са Селект млекаром о дугогодишњој сарадњи. Искрено се надам, да ћемо ове године, како нам је и обећано у Дирекцији за пољопривреду добити ту мини прераду и да ће она добро доћи не само нама већ и оним домаћинствима који су започели бизнис са десет или 15 коза - истиче Саша Јеремић, и додатно објашњава:
-Многи су покушали да самостално направе сир и носе на пијац. То се баш тешко продаје, упркос квалитету. Наши купци су у тешкој ситуацији и мало ко има да да 600 динара за килограм сира.
Труд и рад се исплате
Јеремићи у Маовима имају уређено газдинство. Имање им се простире на 6 хектара земље. Интернет, мобилни, и остале тековине савременог света. Но, упркос свим угодностима, бригу о домаћинству препустили су најстаријем члану породице Сашином оцу, Ивановом деди, док они навраћају тек сваки трећи дан кући да заврше, ако има незавршеног посла. Сва жртва и одрицања имају исти циљ: основати сопствени бизнис, бити независан и живети од свог рада, а како Јеремићи тврде, од козарства је то данас могуће.

Боље десет коза
него једна крава
-Млади људи, они који желе да имају свој динар месечно или на сваких 15 дана, боље да купе 10 коза него једну краву. Крава кошта, док ће за козе испашу увек наћи - тврди Саша Јеремић.

Батине козице
Велику подршку у оснивању сопственог бизниса Иван има у сестри од тетке Јелени Којић из Бадовинаца. Иако тек пети разред, Јелена је врло активна на друштвеним мрежама у рекламирању Фарме коза Јеремић. Козе обожава и зове их “батиним козицама”.