Сочење

Јесен асоцира на свадбе, али и све што је претходило просидби и тако редом. У стара добра времена, уврежено у присећању, на високој цени је било сочење младе и младожење. Силан труд и велики таленат морао је имати у виду онај ко би се латио сочења. Да се народски упаре сродне душе и испоштују неопходни услови... Призаћете нимало лако. Али гле чуда, тако уговорени бракови углавном беху и дуги и богати децом и љубављу иако се богами и само гулила проја. И сада понеки времешни старац уме упоредити садашње и време из приче са богатством који је ето постао предуслов брака данашњих дана са условима који владаше не тако давно. Свакако краће од америче историје. Која контраверза рећиће расположени. А таквих и нема превише...
Али да се вратимо сочењу. Лепа кршна девојка одбијала просце по гласу и тако крете размишљање о сочењу које се богме исплати. Основни услови беху да преци нису боловали од заразних болести и да неко од предака није дизао руку на себе. Остало је подразумевало иако су се и тада женили богати богатима а сироме себи равнима. Истина као у ово ријалити време беше изузетака да стасит момак ожени богаташку ћерку и лепота девојка уђе у пребогату кућу.
Сада пак друштвене мреже и бројни изласци на сплавове и по журкама роде по неки брак али уз модерно сочење које опет има тежину и у на мрежама уз све очигледније аргументе заинтересованих за живот удвоје уз све бројнија пробања, пардон, живљења удвоје које има и позитивних епилога.
Јесн стигла рана, виногради зрели и по сећању приповедача Средоје и Марица се узеше. Гледала се кућа, тврдио пазар спремом младе али постављали, веле стари и услови које сада ни десетак млади не би испунило. Да зна добро кувати, плести и хеклати, радити у њиви, по кући и све пратеће послове и подизати децу која су се од године до године рађала на радост предака. Имао је, оста предање, домаћин довољно синова и за храм господњи и за војску, за школе и неколико за богато имање и бројне послове али и ћери за удају, претходно течајеве по таленту али ретко за школу. И ту је негде тајна твдре зналци менталитета.
Сада се све обрнуло. Образовања све више, али не служи на част ћерима, говоре баке. Некада су и старице устајале и млађаним мушким главама када у кућу дођу, а сада. Шерети веле ни предње чело за столом није безбедно. У селима се још очувало поштовање по претцима, али све ређе и као плод патријархалног одгоја.
Можда је у овом поређењу аргумената пресудно мишљење које је аутор текства чуо у Поцерини да се удаја из интереса претвори у трошење енормних свота новца али он се брзо потроши, па кратко трају и забава и паре док се за старина све са годинама уз поштовање претакало у љубав и бројне потомке иако се ни за хлеб није имало. Да ли се слажете препуштамо вама. Аргумент старине је непун век животног искуства и знано име у свету сочења младих те небројених потомака из те приче.
Свако време, веле, носи своје бреме, а у садашњем је све мање потомака док би некдашње тешко свако могао подићи. Да тајни има у сочењу сочно прича нана Миленија тврдњом да њој није до младости беса, већ је њој да се гости и да једе меса. Баш да је толико лако сумњамо, али свака тајна се вазда у умећу препознавала, а то беше и уносно. Некада то беше кумство, а најчешће богато даровано и у сећању потомака, сада старина, препричавано са колена на колено, па и деца имена по онима који су сочили добијала. А наизглед беше лако.
Баш се нешто размишљам рекох у шали да насочим... али одустах кад ме упозорише да канем ћорава посла. Па ако се нађете у весељу будите срећни ако је неко насочио. Да закључимо пошалицом барем да траје од приче до приче у нашем листу које ето негује обичаје који су нас ето одржали . Тврде зналци и додају, а да ја вама неког насочим...