Седам живота - Захар Прилепин

“Седам живота”, дуго очекивана књига Захара Прилепина, добитника награде “Иво Андрић”, Андрићевог института за 2017. годину је потпуно неочекивана. Најмање због тога што нуди читаоцу много више него што је очекивао, и много више него што је он, на први поглед, у стању да понесе. Сваки текст у “Седам живота” има својство чудесне самодовољности и посебности. У свакој причи Прилепин марљиво качи по зидовима пушке којима није суђено да опале, обележава стазице којима читалац с поверењем стреми варљиво предвидљивом финалу, само зато да би у последњем тренутку излетео са утабаног пута у јарак и даље, даље, где је најмање очекивао да ће се обрести. Редовно обмањује читаоца, меша му карте пред самим носом, али у тој отвореној подвали нема ничег увредљивог или понижавајућег. Његове приче не своде се на банални, а чак ни на озбиљан трик. Поред мајсторства, прворазредног, нема спора, у његовим текстовима постоји нешто, несводљиво на технику и технологију списатељског заната. Једном речју, права велика књижевност, па чак и ако имате питања за Прилепинове романе, у овом случају све је задивљујуће једноставно, разумљиво и једнозначно, сам живот, преточен у речи, и непомућена читалачка срећа.