Визионар од кованог гвожђа

Наш град је од скоро улепшан новим детаљом. Медицинска школа је добила нову ограду. И то не било какву, већ од кованог гвожђа, вредну негде око 50.000 евра.
Управо толико пара су грађани Србије платили визионарску идеју шабачког визионара, доктора одбојке, који је искористио својих пет минута да окачи нову ограду коју већ по граду зову "Салетова ограда", иако већ извесно време није директор ове школе.
Ако је разлог за трошење 50.000 евра на ограду од кованог гвожђа безбедност, нема неке претеране логике. Од када сам у Шапцу, а ево трчим десету годину, нисам чуо да се у Медицинској школи десио иједан безбедносни инцидент.
Можда је разлог естетика. Напредњаци су изузетно познати као стручњаци за естетику, а све што је лепо мора и да кошта. Мада, у савремено доба се некако више користе природни материјали, али не треба бити цепидлака. Не треба, такође, јурити и истраживати колико стварно шта кошта. Није то предмет овог писанија.
Предмет је чињеница што се на сваком кораку показују шишићи према својима. Потпуно ми је нејасно да неко ко је на некој функцији, попут доктора одбојке, не искористи свој положај да уради нешто корисно и за некога другог, већ само за себе. Од када су напредњаци преузели бригу о овој држави, у Медицинску школу се слило пара и пара, и то све ескспресно. Ево, погледајмо на пример, колико је трајала реконструкција Музичке школе, а колико Медицинске. Ако тај визионар од кованог гвожђа има прилику да уради нешто, што није утицао на могућност да се среде тоалети у у свим шабачким школама, него је ето Медицинској школи баш неопходна ограда од кованог гвожђа која кошта 50.000 евра.
Сви се сећамо речи највећег нашег визионара који је рекао да ће обићи сваки тоалет у свакој школи и да неће да моћи да спава док се не среде сви. Његову милост је завредио само, изгледа, доктор одбојке. Зашто би се доктор одбојке залагао за неку другу школу, када има своју, и зашто би се 50.000 евра државних пара потрошило у неку другу школу, када може у његову? Проста логика. Па, није доктор одбојке годинама мењао политичке партије да не би на крају искористио својих пет минута.
Треба да се стидимо сви ми који имамо покварену машту и у тој огради од кованог гвожђа видимо било какве примесе нечега мутног. Једноставно не разумемо визионаре. Нашој деци нису потребни рачунари, паметне табле, бесплатне књиге, већ ограде од кованог гвожђа. Важно да се сликамо поред ограде, пупут највећег визионара који је због сликања са неким важнијим визионарима од себе истрпео сва понижења у Паризу. Визионари су визионари.